foto FoNet/BeoinfoSvake godine u aprilu se otvara konkurs za upis u vrtiće, a deca u predškolske ustanove kreću u septembru. Ovakva praksa znači da deca rođena na primer u martu čekaju skoro šest meseci nakon što napune godinu dana da krenu u vrtić.
To istovremeno znači i da roditelji, najčešće majke kojima je isteklo porodiljsko odsustvo, moraju da se dovijaju na razne načine pokušavajući da premoste ovaj period. Ako nemaju pomoć drugih članova porodice, moraju ili da nalaze načine da odsustvuju sa posla ili da plaćaju bebisiterke.
Upravo u ovakvoj situaciji našla se Maja Stanišić iz Beograda, mama jednogodišnjeg dečaka Lazara, koja je govoreći za portal Bebac ispričala da je prošle godine podnela zahtev za upis deteta ali da je tada odbijena jer je Lazar, koji je rođen u martu, bio mali.
– Sada međutim taj zahtev smatraju zastarelim, a do formiranja nove liste moramo čekati do septembra. Lazar će tada imati godinu i po dana, to za nas znači šest meseci snalaženja, dovijanja, uzimanja godišnjih odmora, bolovanja, dok na kraju ne budem morala da sam otkaz. Kucala sam na sva vrata, pisala sam svima, ali odgovora nema… Ljudi žele da osnuju porodicu, rode dete, ali eto za sve posle toga nikog nije briga. Ne trebaju nam besmislene populacione podrške, potrebno nam je da nas država ne ostavi na cedilu kada nam je podrška potrebna — rekla je Maja za portal Bebac.
Urednica ovog portala Jasmina Mihnjak kaže da se radi o starom problemu koji traje godinama unazad. Kako objašnjava svaka lokalna samouprava ima svoju politiku upisa u predškolske ustanove i svaka svoje probleme.
– U Novom Sadu recimo ne možete da konkurište dok dete ne napuni godinu dana. U Beogradu povremeno postoje problemi sa davanjem odbijenica onoj deci koja nisu primljena u državni vrtić a koje su potrebne za upis u privatni uz subvencije grada. Toliko se priča o usklađivanju rada i roditeljstva a u praksi se podmeće noga roditeljima na svakom koraku. Tokom pandemije produžavano je svako drugo bolovanje, jedino nije porodiljsko. Roditelji su bili u problemu jer su morali da se vrate na posao a vrtići nisu ni radili – kaže Mihnjak.
Ona ističe da postoji više načina na koji bi se mogao rešiti problem sa upisom dece u vrtić tako da roditelji ne budu primorani da se snalaze i da biraju između dece i posla.
– Svakako treba omogućiti upis koji je usklađen sa poslom roditelja. Ali nama je potrebna i jedna vrsta bebi servisa za čuvanje ili one dece koja iz nekog razloga nisu upisana ili one koje roditelji ne žele da upišu jer su suviše mala, ali uz subvencije države ili grada. Sada roditelji često angažuju bebisiterke iz sive zone koje niko nije proverio. Da ne pričamo o tome da su te usluge toliko skupe da na njih ode jedna cela plata – kaže sagovornica Danasa, dodajući da rešenje može da bude fleksibilan model korišćenja porodiljskog odsustva kakav postoji u Nemačkoj tako da roditelji sami mogu da odaberu kada će koristiti odsustvo sa posla.
Istovremeno, i predsednica udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura kaže da se mnogi roditelji suočavaju sa problemom kasnog upisa u vrtić, zbog čega su na kraju primorani da odsustvuju sa posla.
– Obično majka ili uzima odmor ili neplaćeno odsustvo da bi zadržala posao jer nema kome da ostavi dete. Zbog ovakve nesuklađenosti žene su te koje najviše trpe – kaže Macura.
Ona rešenje vidi u tome da se omogući upis tokom cele godine, ali i dodaje da to samo po sebi ne bi bilo dovoljno.
– Treba da postoji mogućnost da deca sa godinu dana stiču pravo da koriste usluge predškolskog obrazovanja. Odnosno država treba da se obaveže da će omogućiti roditeljima da za njihovo dete postoji mesto u vrtiću od trenutka kada im je potrebno – dodaje sagovornica Danasa.
Kako ističe, ovakvu meru trebalo bi da prati i otvaranje novih vrtića ali i povećan broj zaposlenih u predškolskim ustanovama.
– Kada bi se omogućio upis tokom cele godine, to bi verovatno povećalo broj dece u grupama koji je već preko norme. Zato nama treba više vrtića. Jer koliko god da se otvara to nije dovoljno da se zadovolje potrebe posebno u onim gradovima u koji se doseljava veliki broj mladih ljudi. Treba pri tome misliti i o osoblju koje radi u predškolskim ustanovama i kojeg nema dovoljno. Ne mogu se dakle dodatno opteretiti vaspitačice jer država donosi rešenje u korist roditelja – ističe Macura.
Mesta nema
Na sajtu pojedinih predškolskih ustanova istaknuto je obaveštenje Centralne upisne komisije u kome se navodi da se zahtevi za upis deteta mogu predati i nakon redovnog konkursa, i da se oni razmatraju najmanje jednom mesečno. Kako je istaknuto, da li će dete i krenuti u vrtić zavisi od raspoloživih mesta. “Centralna upisna komisija vrši upis dece tokom cele godine, ali isključivo u skladu sa smeštajnim kapacitetima i pedagoškim normativima koju su propisani zakonom i koje smo u obavezi da ispoštujemo. Napominjemo da nakon početka radne godine, odnosno polaska dece u vrtiće od 1. septembra, dalji upis dece teče znatno sporijim tempom jer su grupe i vrtići već popunjeni, pa dalji upis zavisi isključivo od promene brojnog stanja u vrtićima (odustajanja, ispisi…)”, piše u obaveštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
