Već duže vreme Ministarstvo građevinarstva ignoriše i zaobilazi ne samo gradske vlasti u Šapcu, naravno iz političkih razloga, već i zakon.
Nakon tri puta odbijenog zahteva da dogradi Staru robnu kuću u centru grada PTP „Leon“ iz Slepčevića obratilo se Ministarstvu građevinarstva koje je uputilo obračun doprinosa za gradnju JP „Infrastruktura Šabac“. Gradska urbanistička služba odbila je zahtev za dogradnju jer bi se povredila ambijentalna celina centra grada koja je pešačka zona. S druge strane Ministarstvo građevinarstva, koje je u ovom slučaju drugostepeni organ, oglušilo se i o postojeći Zakon o planiranju i izgradnji gde je propisano da izvođač radova na nadziđivanju prilaže ugovor sa suvlasnicima stanova koji su u okviru Stare robne kuće. Ova zgrada izgrađena je 1966. kao stambeno-poslovni objekat sa 46 stanova ukupne površine 2.171 kvadrata, i poslovni prostor od 1.798 kvadrata. Nekoliko vlasnika stanova podnelo je zahteve Katastru za upis prava svojine na postojećoj katastarskoj parceli, ali dosad nisu dobili nikakav odgovor. Većina stanara se protivi proširenju poslovnog prostora do stubova koje čine kolonadu. Ministarstvo građevinarstva ne obazire se da je investitoru potrebna kompletna dokumentacija koju zakon propisuje, a ovde nema saglasnosti vlasnika stanova i suvlasnika zemljišta. Ovako ostaje gorak ukus da Ministarstvo čini nasilje koje je protivno i urbanističkim zakonitostima. Pre svega grad čine njegovi žitelji, i važno je da građani budu deo te urbane celine.
A prostor ispod Stare robne kuće neraskidivo je vezan za noviju istoriju Šapca, jer je nezaobilazan deo života i događanja u gradu. Ovde se građani sastaju, razgovaraju, ovde su ulični svirači, održavaju se društvene manifestacije. Arhitektkinja Katarina Dubljanin podseća da Stara robna kuća čini deo moderne arhitekture sa osobitostima jednog vremena i načina života. Ona je podnela zahtev da Stara robna kuća bude uvrštena u objekte pod zaštitom države kao izraziti primer te moderne arhitekture. Upravo se u Muzeju moderne umetnosti (MoMa) u NJujorku održava izložba moderne arhitekture Jugoslavije.
Za samu dogradnju, ako dođe do toga, investitoru je potrebno da uplati 1,57 miliona dinara, za proširenje od 170 kvadrata. Međutim, ukoliko se to sprovede, biće to nasilje nad ambijentalnom celinom ali i pravom. S obzirom šta se sve događa u ovom Ministarstvu, odnedavno srušenog potpornog zida u Grdelici, što je objekat prvog reda važnosti, neuspelog rušenja restorana od hiljadu kvadrata na vrhu Kopaonika gde je zabranjena gradnja, ali i ranijeg slučaja bespravne gradnje za potrebe privatnog fakulteta u Novom Pazaru, a da se ne govori o ruženju Beograda, od šoping-mola kod Kalemegdana, Cvetnog trga bez cveća, izmeštanja železničke i autobuske stanice, kao i tramvajskog mosta zbog Beograda na vodi, a pogotovo se nije pitala građevinska struka o ovom „projektu veka“, onda je slučaj u Šapcu samo još jedan ekser u kovčegu rušenja urbanističkih principa i građevinarstva kao struke.
Projekat „Razvoj Šapca po meri građana“ se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
