Valjda sam ušao i u Ginisovu knjigu

Rekorder u dobrovoljnom davanju krvi penzionisani radnik Mitrosa Vasa Kasapski iz Sremske Mitrovice pre dva dana dao je krv 351 put i to u Bijeljini. Bilo je to 4. juna, a samo dan kasnije navršilo se tačno pola veka otkako je prvi put rešio da pomogne nekom drugom tako što je dao ovu dragocenu tečnost.
– Sećam se tog 5. juna 1957. godine. Moja majka je trebalo da operiše žuč i onda sam prvi put s nepunih sedamnaest godina dao krv i to u Beogradu. Svetosavsku 39 u Beogradu sam dobro zapamtio. U tu ulicu bih mogao i žmureći da odem. Za ovih 50 godina koliko dajem krv samo sam u Beogradu to učinio 130 puta, a ukupno 351 put. Do sada sam dao više od 130 litara svoje krvi. Nikada nisam pitao koje je vere i kakav je čovek kome treba moja krvna grupa. Važno mi je bilo da spaseš nekoga tim svojim činom. Sada sam već prešao onu uobičajenu granicu za davaoce do 65 godina, jer imam 67 godina, ali ću i dalje nastaviti da dajem krv sve dok to mogu. Ovih dana sam ponovo išao u Beograd i uključio se u akciju TV B92. Zašto da ne dam opet ako mogu. Svetski rekorder sam postao još pre 11 godina kada sam 290 put dao krv. Mislim da sam tada ušao i u Ginisovu knjigu rekorda, priča penzionisani mesar i s ponosom pokazuje svojih 35 knjižica dobrovoljnog davaoca iz raznih mesta.
Još u staroj Jugi davao je krv od Skoplja, Zagreba, Bijeljine, Zvornika, Brčkog, Novog Sada… Samo u Bijeljinu je davdeset pet puta išao da da krv. – Nije mi teško da odem u neko drugo mesto. Uđem u voz i odem. Znam da će uvek biti onih kojima to zaista život znači. Moja krvna grupa AB kažu da je retka. Negde sam došao do podatka da samo četiri odsto stanovništva ima ovu krvnu grupu. Ne znam da li je to tačno, ali kažu da su to Japanci izračunali. Koliko su me puta zvali oni kojima je to bilo pitanje života. Zahvaljivali su mi se, nudili mi kuće, novac, ali uvek kažem ne treba to meni. Važno je da si pomogao onome kome je teško – priča Vasa Kasapski.
Svih ovih godina Vasi su stizala i priznanja s raznih strana. Sem bezbroj zahvalnica za humani gest, dva puta je dobio Novembarsku nagradu grada Mitrovice, najviše društveno prizanje, mada je uveren da je svuda više hvaljen nego u svom gradu. Kako reče, smeta mu i što prema nekim novim propisima davaoci krvi plaćaju participaciju. – To nije dobro. Jer, ako je krv dragocena tečnost, a ima nas koji smo višestruki davaoci, morala bi država o tome da povede računa. Pa nečiji život zavisi od toga da li će u datom trenutku biti dovoljno krvi odgovarajuće grupe. No, bez obzira na sve to nastaviću da dajem krv kad god treba. I kad ne treba. Onako, navikao sam, to mi je postao stil življenja – kaže Kasapski.
U organizaciji Crvenog krsta u Sremskoj Mitrovici napravili su skromnu svečanost povodom Vasinih pola veka humanosti. Uručili su mu i prigodan poklon i zahvalili na nesebičnom angažovanju proteklih decenija. Kažu, 14. juna kada je i Dan dobrovoljnih davalaca pozvaće ga ponovo sa ostalim višestrukim davaocima iz ove sredine.