foto: Ratko Đurđevac Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine treba da saglasnost na studiju procene uticaja na životnu sredinu Velikog bačkog kanala kod Vrbasa čime bi najzagađeniji vodotok u Evropi bio korak bliže čišćenju .
Projekat pod nazivom “Remidijacija/revitalizacija Velikog bačkog kanala sa izgradnjom postrojenja za tretman opasnog otpada – Faza I u Vrbasu” čiji je nosilac, JVP „Vode Vojvodine“ iz Novog Sada, trenutno je na javnom uvidu u pomenutom pokrajinskom sekretarijatu, a javna rasprava na ovu temu biće održana 27. septembra u prizemlju zgrade Vlade Vojvodine.
Ako se saglasnost aminuje, sledeći korak koji građani Vrbasa mogu da očekuju je raspisivanje tendera i pronalazak izvođača radova.
Predsednik Ekološkog pokreta „Vrbas“ Ratko Đurđevac podseća da je ovo najveći ekološki problem u našoj zemlji, kao i da je norveški Institut za istraživanje voda proglasio je deo vodotoka kroz Vrbas za najzagađeniji u Evropi.
U kanalu se nalazi oko 400.000 tone mulja od čega dve trećine treba očistit, odnosno preraditi.
“Bliži smo rešenju, ali koliko smo zapravo daleko od toga da radovi počnu, to niko ne može reći. Radi se o tome da su kompletirana sva dokumeta za formiranje tendera za čišćenje kanala. Ovo je poslednji, najvažniji dokument u sastavu tenderske dokumentacije i za ishodovanje građevinske dozvole. Kada postane izvesno ko će posao da finansira, raspisaće se pretpostavljam i tender. Ranije je obećanje bilo da će projekat 90 odsto finansirati Evropska unija, a 10 odsto naša Vlada“ rekao je Đurđevac za Danas.
Kako dodaje, kanal će se isušiti i tako očistiti, planirana je i izradnja postrojenja za opasni otpad gde će se on skladištiti i prerađivati, te probijanje drenažnog kanala pored, koji će prihvatati sve atmosferske i odvodne vode dok VBK ponovo ne bude u funkciji.
Iako u projektnoj dokumentaciji piše da su prvi problemi sa zagađenjem kanala detektovani još pre 30 godina, Đurđevac kaže da su prve žalbe tadašnjih ekologa, pecaroša, krenule zapravo između dva svetska rata, kada su šećerane počele da zagađuju vodu.
Kasnija industrijalizacija sve je dovela do potpunog uništenja, pa na pojedinim delovima ovog kanala biljni i životinjski svet ne postoji.
Ugrožemo je i zdravlje ljudi. Lekari iz Opšte bolnice Vrbas dokazali da je povećan broj kancerogenih oboljena kod ljudi koji žive kraj kanala u odnosu na druge zone grada.
„Ljudi su stalno zabrinuti, saživeli sa ovim kanalom, ne mogu da veruju da će doći do rešenja problema“, nastavlja Đurđevac.
I ostali preduslovi su se kaže stekli, kanalizaciona mreža u svim naseljenim mestima opštine Vrbas, Kula i Crvenka je gotova, a tu je prečistač otpadnih voda.
„Imamo još neke manje nepoznate zagađivače, ali to ne bi trebalo da smeta radovima. Vital je uradio projekat za nadogradnju starog prečistača, ali oni svakako imaju taložnoci gde odlažu otpadne masnoće koje posle daju poslovnim operaterima“, nastavio je Đurđevac.
Izmuljavanja, deponovanja i remedijacije sedimenata dela kanala hidrosistema DTD Vrbas – Bezdan treba da se radi od ušća u kanal Bečej – Bogojevo do hidročvora Vrbas.
Kako piše u pomenutoj studiji prva faza radova biće privremeno zatvaranje kanala i sprečavanje dotoka svih voda. Druga faza je odstranjivanje sedimenta, mulja u kanalu do sadržaja suve materije približno 65 odsto. Treća faza je transport mulja, odnosno opasnog otpada na postrojenje za solidifikaciju. Poslednja faza je da se sva oštećenja duž nasipa saniraju i voda vrati u korito.
Rok za izvođenje radova na kanalu predviđa se na oko tri godine.
foto: Ratko ĐurđevacFunkcije, ove vodene deonice kada bude zatvorena preuzeće deo kanala Kosančić – Mali Stapar ili lateralni kanali.
Kanal se kako se objašnjava studiji, mora isušiti jer je ovim projektom predviđeno da sušenje mulja bude obavljeno na samom kanalu, čime se izbegava zauzimanje velikih površina zemljišta za izgradnju skladišta za preradu.
Kapacitet postrojenja za opasni otpad zavisi od sastava sedimenta, ali predviđa se da kroz njega prođe više 30.000 tona godišnje.
„Na postrojenju će se prečišćavati mulj koji usled sadržaja visokih koncentracija teških metala i metaloida je opasan otpad. Prema važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji, ovakva vrsta otpada ne može se trajno odlagati, već se mora preraditi u neopasan oblik, a zatim konačno odložiti ili ga upotebiti u korisne svrhe“, navodi se u studiji.
U studiji je dostavljeno i mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode s obzirom da je prostor „Ušća Malog u Veliki kanal“ stanište strogo zaštićenih vrsta. Ovaj zavod na tom mestu zabranjuje lociranje depoa za odlaganje mulja i drugog otpada.
“Ukoliko se primeni potpuno zatvaranje ustave Mali Stapar na kanalu Vrbas-
Bezdan na km 34+410.00 , radi obezvodnjavanja ove deonice, smanjenje nivoa vode ispod biološkog minimuma, ograničava se izvođenje ove aktivnosti na period od jula do sredine oktobra (van sezona razmnožavanja i hibernacije zaštićenih i strogozaštićenih vrsta)“, navode iz ovog zavoda.
Industrijska postrojenja i dalje ispuštaju otpad u VBK
Na zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja te pitanje Ekološkog pokreta „Vrbas“ da li je prestalo ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u VBK, iz “Voda Vojvodine“ su naveli da ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda u DTD kanal „Vrbas-Bezdan“ još nije prestalo.
„Prema našim zvaničnimi podacima u nanalsku mrežu (meliorativne kanale koji gravitiraju u DTD „Vrbas-Bezdan“) otpadne vode ispuštaju AD „Medela“, AD „Vital“, „TS Stork grup“, DD „Trivit-Pek“, šćerane Vrbas i Crvenka, „Kadaks HEM“ Crvenka u likvidaciji i farme na tom prostoru“, odgovorili su iz „Voda Vojvodine“.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
