Veze kamenom

Za njen umetnički rad pored izuzetnog fizičkog i mentalnog rada, potreban je i materijal koji se sastoji od platforme i raznih vrsta kamena, a od alata avan i tučak, kojim drobi i sitni kamen dok se ne pretvori u kamenu prašinu, kao i razne vrste igli kojim taj kameni prah nanosi na podlogu, oblikujuću je u sliku, koju je prethodno viziulizirala u svom umu.

Ova izuzetno nadarena penzionerka, koja se pored veženja kamenom, uspešno bavi i klasičnim vezom, radom tapiserija i pisanjem poezije i aforizama, kaže da ovom umetnošću počela je da se bavi pre 12 godina.

– Nakon što sam se bavila klasičnim vezom goblena jedne noći, pre 12 godina, palo mi je napamet da se bavim slikarstvom i to tako što bi na neku tvrdu podlogu(drvo, medijan ploča, iverica, staklo)mesto klasičnih boja, četkice i platna, koristila kamen u prahu. Tu zamisao sam vrlo brzo sprovela u delo. Naravno, u početku je bilo veoma teško. Trebalo je naći određenu vrstu kamena u raznim bojama. Koristila sam sve vrste kamena: granit, mermer, rečno i morsko kamenje…Prvo bih nabavljeno kamenje dobro oprala i počela najteži deo posla moje umetnosti-mislim fizički deo-drobljenje i sitnjenje kamena sve dok se ne pretvori u kameni prah. Za taj proces koristila sam avan težak preko 30 kg. i tučak. U njemu sam tucala kamen dok se nije usitnio na komadiće, a posle toga sam taj sitniš dotucala dok se ne pretvori u prah. To je izuzetno težak posao, jer sam se veoma fizički trošila. Osećala sam se kao da radim u kamenolomu ili kazamatu, jer se, dok sam tucala kamen, svuda oko mene širila kamena prašina, puneći mi nozdrve. Nije mi bilo teško i bila sam uporna do kraja, kako bi ostvarila svoju viziju-do tančina nam Gorica priča o kompletnom procesu stvaranja svoga dela i dodaje:-To jebio prvi deo posla. Kada napravim osnovni materijal(kameni prah) ja ga razvrstam po vrsti i boji i stavim u flaše i kutijice. Nakon toga nastupa moja kreativnost. Odaberem motiv i počnem da radim U svom umu stvorim sliku koju prenosim na odabranu podlogu. To činim tako što, razno-raznim iglama koje služe za veženje i heklanje, zrno po zrno kamena nanosim na podlogu, sve dok ne prenesem sliku iz glave na nju. Tom tehnikom do sada sam uradila više stotina slika i skulptura. Motivi su mi bili razno- razni, ali većina su religionoznog karaktera. Mahom slikam manastire i crkve, kao i mrtvu prirodu.

Gorica napominje da je do sada imala nekoliko samostalnih i više grupnih izložbi i da svoja dela ne prodaje, već da ih, mahom, poklanja sebi dragim ljudima.

– Svoja dela sam izlagala u Rekovcu, Jagodini, požarevačkoj Sabornoj crkvi… Najposećenija i najuspešnija bila je zahvaljujući Bati Goliću u njegovom umetničkom domu „Srpskoj kući“-

Ona kaže da je nekoliko godina bila član slikarskog udruženja „Milene Pavlović Barili“ ali ,sem što je redovno plaćala članarinu, za nju i njenu umetnost u udruženju nisu imali razumevanja, pa se iz njega islačinila. Gorica kaže da bi volela da joj grad ili neko drugi u Požarevcu u nekoj galeriji u gradu organizuje samostalnu izložbu, kako bi se požarevljani upoznali sa njenim jedinstveni delima, jer svi oni koji su videli njene radove bili su oduševljeni i ostajali su bez daha lepotom prizora tih eksponata.

Na kraju ova krepka penzionerka kaže da joj „veženje kamenom“ ispunjava život i donosi unutrašnji mir.

– Dok god budem vezla kamenom i bavila se svojom umetnošću ja ću da živim. Kada budem prestala da se tim bavim znaću da će se moj život završiti i da sam ispunila svoju životnu misiju-zaključila je penzionerka-umetnica, Gorica Stojanović.