Državno dezinformisanje 1Foto: Aleksandar Roknić

Svaki šesti naslov među glavnim vestima domaćih štampanih medija objavljenih tokom prošle godine bio je dezinformacija, pokazalo je istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid 19 krize po Srbiju“, koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP) uz podršku Ambasade SAD.

Od ukupno 2.673 naslovne strane, lažne vesti činile su 16,8 odsto glavnih tema, a činjenica da je najviše izmišljenih vesti objavio donedavno državni list Večernje novosti, naveo je istraživače da zaključe da je takve tekstove kreirala upravo državna politika.

Međutim, autorka istraživanja Dajana Ostojić iz CFSP ističe da procenat od 16,8 odsto važi samo za glavne naslove na svakoj od 2.673 naslovne strane, dok sporedni naslovi nisu ni ušli u analizu ukoliko tema nije bila spoljna politika, pa bi broj objavljenih dezinformacija morao bi da bude mnogo veći.

– Kako je naš cilj bila analiza načina na koji se izveštavalo o velikim silama, za sporedne naslove nam fokus nije bio na drugim temama osim na naslovima o spoljnoj politici. Samim tim je procenat lažnih vesti mnogo veći, ukoliko bi se analizirali i naslovi koji nisu bili predmet našeg istraživanja. Takođe, protekla godina je bila veoma specifična zbog pandemije, te su blizu 27 odsto glavnih tema na naslovnim stranama činili naslovi vezani za mere protiv virusa kovida 19 koji nisu lažna vest, već odluka Kriznog štaba. Da su okolnosti bile drugačije, verovatno bi procenat netačnih vesti bio mnogo veći, ocenjuje Ostojić.

Sagovornica Danasa dodaje da je iznenađenje u istraživanju bio podatak o Večernjim novostima kao glavnom generatoru lažnih vesti, naročito kada su u pitanju Zapad, EU, SAD i NATO.

– Sam početak istraživanja uopšte nije ukazivao da bi to mogao da bude jedan od glavnih rezultata, jer smo očekivali da će da prednjače tabloidi poput Informera ili Kurira. Negativna propaganda o Zapadu u poslednjih 20 godina u Srbiji je sveprisutna, tako da vlast putem mejnstrim medija samo dodatno produbljuje pristrasno raspoloženje građana Srbije prema Zapadu. Kada su Rusija i Kina u pitanju, za njih bi se, ipak, moglo reći da vlast time šalje spoljnopolitičke poruke međunarodnim partnerima, jer bi i bez njihovih „hvalospeva“ veliki deo domaće javnosti smatrao da su nam Rusi i Kinezi „prijatelji i braća“, objašnjava Ostojić.

Rezultati istraživanja govore da je o Zapadu generalno oko 71 odsto naslova imalo negativnu konotaciju, oko 67 odsto naslova o NATO imalo je, takođe, negativnu konotaciju, dok su samo dva naslova imala pozitivnu. O SAD se u 51 odsto slučajeva izveštavalo neutralno, dok je preko 29 odsto vesti bilo pozitivno.

– Mislim da je važno istaći da su neutralnom i pozitivnom izveštavanju o SAD doprineli isključivo naslovi vezani za Donalda Trampa, koji je često bio predstavljen kao neko ko će „dati Srbima izlaz na more i doneti im bolji život“, mišljenja je Ostojić.

O Evropskoj uniji 47 odsto naslova bilo je neutralno, a samo 16,5 pozitivnih. Nije ni bilo sumnje, smatra naša sagovornica, da će o Rusiji čak 66 odsto naslova biti u pozitivnom kontekstu i samo osam odsto u negativnom, dok su naslovi vezani za Kinu u 62 procenta slučajeva bili sa pozitivnom konotacijom, te samo 6,8 odsto sa negativnom.

– Ovakvi rezultati istraživanja nam mogu ukazivati da vlast koristi medije kako bi, s jedne strane slala diplomatske poruke međunarodnim akterima, a s druge obezbeđivala koheziju sopstvenog biračkog tela. To što je to u potpunoj koliziji sa deklarisanim spoljnopolitičkim ciljevima i evropskim integracijama, govori o multidimenzionalnim problemima pred kojima se naše društvo trenutno nalazi, jasna je Ostojić.

Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kao iznenađenje vidi podatak istraživanja po kome list Večernje novosti ima najviše objavljenih lažnih naslova, jer pređašnje iskustvo pokazuje da tu ulogu najbolje izvršavaju tabloidi. Taj podatak moguće je objasniti činjenicom da su se istraživači delom bavili samo naslovima koji za temu imaju odnose sa zapadnim i istočnim spoljnim partnerima Srbije.

– Smatram da deo tih dezinformacija jeste diktiran iz nekih političkih struktura kako bi se poslala poruka pre svega domaćem stanovništvu, jer su to naši konzumenti. Istovremeno, takvi naslovi odražavaju našu državnu politiku. Ovde vidimo da je najveći broj dezinformacija plasiran prema zapadnim zemljama. Naša deklarativna politika jeste da želimo da uđemo u EU, ali sudeći po novinskim natpisima, nismo za tu opciju opredeljeni do kraja. Kao što smo deklarativno opredeljeni za demokratske vrednosti i za parlamentarnu demokratiju, a imamo autokratiju na delu. I mnoge druge stvari su nam na deklarativnom nivou dok u praksi idemo nekim drugim putem. Dezinformacijama koje se plasiraju vlast želi da zadovolji obe strane jednog dela glasačkog aparata. I ove koji smatraju da treba da težimo evropskim vrednostima i one koje su za istočne, kao što su Kina i Rusija. Čini mi se da se tu sve vreme balansira i koketira, a ako pogledamo rezultate istraživanja, mislim da ovi sa Istoka vode, navodi Filipović i dodaje da i pored toga jeda deo svakako služi tome da se određene neformalne poruke pošalju i nekim strukturama vlasti u drugim zemljama.

Istraživanje je sprovedeno od 1. januara do 31. decembra 2020. a analizom su obuhvaćene 2.673 naslovne strane pet dnevnih novina, i to Večernjih novosti, Danasa, Blica, Kurira, Politike, Informera, Aloa i Srpskog telegrafa. Cilj istraživanja bila je analiza načina na koji su tokom prošle godine na naslovnim stranama domaće štampe predstavljani, s jedne strane, zapadni partneri Srbije (SAD, EU i NATO), a s druge Kina i Rusija.

Ako su lažne, nisu vesti

– Ne slažem se sa korišćenjem termina „lažne vesti“, i sam Savet Evrope i Evropska federacija novinara su više puta upozoravali da ta kovanica zapravo dolazi pre svega od političara, kako bi se diskreditovali novinari, pogotovo oni koji rade u javnom interesu, i zato ne propuštam priliku da skrenem pažnju na to. U pitanju su maliciozne ili dezinformacije, misinformacije. Vest ne bi trebalo da je lažna, ako je lažna, onda nije vest već je manipulacija ili laž, navodi Filipović.

O pristupanju svega 15 odsto tekstova o EU

Posle korona virusa (26,9 odsto), najzastupljenija tema je bila dnevna politika sa 17,5 odsto udela, a od velikih spoljnopolitičkih partnera najzastupljenije su bile SAD 170 puta, Rusija 84 puta i EU 50 puta. Interesantan je podatak da se svega 15 odsto tekstova o Evropskoj uniji bavilo pitanjem pristupanja Srbije EU.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.