FOTO Stanislav MilojkovićJa sam mnogo bezobrazan čovek. Otimaju mi imovinu, a ja se bunim, pišem podneske i podnosim krivične prijave. Zar treba da ćutim dok mi klanovi otimaju imovinu – kaže za Pravo Danas Ilija Dević, bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine.
On se odazvao pozivu stečajnog upravnika tog preduzeća Nikole Pavlovića da javno objasni da li su stečaju doprinele neke njegove odluke iz perioda dok je rukovodio firmom.
Dević podseća da je nekoliko meseci pre kupovine ATP Vojvodine, postao zastupnik Mercedesa i Setre, što je bio proizvod višegodišnje saradnje sa nemačkim kompanijama.
– To je potvrda poslovnog ugleda van granica Srbije. A zastupništvo nisam stavio na matični Mankop, već bez ikakve naknade uneo u preduzeće kupljeno u privatizaciji, čime sam mu u startu višestruko uvećao vrednost, čak preko iznosa kupoprodajnog ugovora. O dobrim namerama u ovom poslu, svedoči i činjenica da je u prvoj godini ATP Vojvodina proširila delatnost, nabavio sam novih 30 autobusa na lizing, uz postojećih 300 zaposlio još 200 radnika i tek potom započeo novu investiciju – objašnjava Dević.
Dodaje da je izgradnju autobuske stanice i servisnog centra, počeo na osnovu planskih dokumenata Novog Sada i ugovora sa Gradom i da o dobrim namerama svedoči podatak da je za tu investiciju garantovao ličnom imovinom jer ono čime je raspolagalo posustalo preduzeće nije bilo dovoljno.
– Naravno da sam kao dugogodišnji privrednik imao i neke odluke koje nisu dale očekivane rezultate. U jednu od njih spada i pozajmice dvema firmama sa kojima sam imao poslovnu saradnju, bilo mi važno da im pomognem da prevaziđu neke teškoće, jer sam tokom poslovanja i sam pozajmljivao kada je to bilo potrebno. Stečajni upravnik, međutim, kao spornu pominje i cenu zakupa koji je ATP Vojvodina plaćala mojoj matičnoj firmi Mankop za iznajmljivanje „magacina“ kako on kaže. Međutim, zastupništvo Setre i Mercedesa bilo je smešteno u Mankopu jer je podrazumevalo obavezu držanja magacina rezervnih delova za celu Srbiju, kao i adekvatnih prostorija za održavanje prezentacija domaćim i stranim partnerima, zatim za sastanke i redovno poslovanje. ATP Vojvodina, smeštena u starim zgradama, nije imala uslove za to, a čak ispod tadašnje tržišne cene plaćala je za korišćenje ovog, infrastrukturno dobro opremljenog prostora, na jednoj od najatraktivnijih poslovnih lokacija u Beogradu – kaže Dević.
Ističe da stečajni upravnik u svom dopisu pokušava da ga okrivi za stečaj ATP Vojvodine, pozivajući se na tih nekoliko primera koje je sam označio kao sporne.
Međutim, kaže Dević, „javnost zna da je ATP Vojvodina poslovala dobro, da je u teškoće zapala jer Grad nije ispunio svoj deo ugovora i preusmerio saobraćaj na novu lokaciju“.
– Poznato je i da se sve to desilo pod pritiskom nekih „poslovnih“ krugova koji su videli potencijal nove investicije. Uporište su kao klijenti imali u Kredit agrikoli banci kao i gradskoj vlasti. Stečajni upravnik na tu poziciju došao je samo kao izvršilac koji je trebalo da okonča postupak otimanja moje imovine i koga nije bilo briga za to što je 500 radnika ostalo bez posla. Ja bih dugo mogao da nabrajam njegove sporne odluke koje su ne samo umanjile stečajnu masu nego i oštetile sve druge poverioce osim banke. Pomenuću samo da je želeo da odustane od odštetnog zahteva prema Gradu, nije prihvatio ni da se veštačenjem utvrdi šteta po svim osnovama. Ja sam izneo kompletan postupak u kome je od Grada naplaćeno četiri miliona evra. On se ponašao kao da je na suprotnoj strani – objašnjava Dević.
Potvrđuje da je zbog drugih štetnih odluka podnosio tužbe, prigovore i krivične prijave.
– To je moje zakonsko pravo. I nije tačna Pavlovićeva tvrdnja da sam to činio bez uspeha, jer navodno sud ni po jednom prigovoru nije našao da postoje nepravilnosti. Nedavno je Privredni apelacioni sud potvrdio moje sumnje da je prodaja novoizgrađenih objekata bila nezakonita. I pored toga, nastavili su prodaju na isti, sporan način, zbog čega sam podneo prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Shvatam da mu to smeta. Takođe, i Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da Privredni sud mora ponovo da odlučuje da li je bila zakonita hipoteka koju je uz pomoć stečajnog upravnika postavila banka. A banka je baš na osnovu te hipoteke dobila status razlučnog poverioca. Ona je odlučivala o toku stečaja, o prodajama imovine i naplaćivala se od stečenih prihoda. Sve to sada može da se dovede u pitanje. Jasno da je stečajni upravnik sada u problemu, ono što je od njega očekivano, nije završio. Ali, on bi zapravo morao da bude zadovoljan zbog stava VKS, jer ukoliko prvostepeni sud presudi prema uputstvima najvišeg nadležnog suda, stečajna masa će se drugačije raspodeliti, naplatiće se više poverilaca a on će biti uspešniji – kaže Dević.
Odakle pare
– Nije mi jasno Pavlovićevo pitanje odakle mi novac za sudske takse i finansiranje timova advokata u stečaju koji je on razvukao na skoro 14 godina. Ne znam šta je očekivao. Da ne angažujem advokate? To bi mu bilo lakše. A mogu da postavim i kontra pitanje: došao je kao upravnik u ATP Vojvodinu sa „pezejcem“ a posle prvog unovčavanja dela imovine kupio je džip. Obezbedio je tokom ovih godina sebi lagodan život na teret te investicije – kaže Dević i podseća da je slučaj ATP Vojvodine u stalnom monitoringu Evropske komisije, da je u okviru 24 sporne privatizacije označen kao jedan od pet najvećih i jedini u kome je oštećen investitor a ne država.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
