Nova knjiga velike ruske književnice Ljudmile Ulicke Sveto smeće nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga, u prevodu Nede Nikolić Bobić.
Reč je o nesvakidašnjoj knjizi autobiografskih priča i eseja u kojima Ulicka govori o mnogim pitanjima o kojima većina današnjih pisaca ćuti kako u književnosti, tako i u javnom životu.
Ona priča o svojoj porodici, o svom odrastanju, o svojim prijateljima, o svojim ljubavima, o tome kako je od značajnog i perspektivnog biologa u zrelim godinama postala pisac, o tome kako su nastajale njene knjige, o tome kako je upoznavala svoje buduće junake i svoje kasnije čitaoce, o svojim društvenim stavovima i o svojim političkim uverenjima, o svojoj bolesti, o snazi života i ljubavi, a najviše o potreba za drugim, za razgovorom, za ljudskom slobodom.
„Snažna humanistička vitalnost i vedrina uprkos svemu probijaju sa svake stranice ove neobilne knjige u kojoj Ulicka pripoveda čudesno i iskreno, ispovedno i neponovljivo“, kaže Gojko Božović povodom ove knjige.
„Kada čistiš pisaći sto od gomile ispisane hartije, u knjizi počinje tvoj vlastiti život. Pre svega nekoliko nedelja rastala sam se od novog romana, i zanimljivo mi je do smrti šta će biti dalje“, zabeležila je autorka na početku knjige.
Ljudmila Ulicka svetsku slavu stekla je pričama i romanima koji su prevedeni na više od dvadeset jezika.
Jedno vreme radila je kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman.
Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju.
Odavno je samo pisac priča, romana i eseja o književnosti i savremenosti.
Ulicka živi u Moskvi.
U izdanju Arhipelaga objavljena su tri njena velika romana – Slučaj Kukocki, Zeleni šator i Jakovljeve lestve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
