Koji to mediji po Vučićevom mišljenju doprinose stvaranju tenzija u društvu?

Kada je novinar RTS-a Zoran Stanojević upitao Vučića da li će ponavljanje izbora u Beogradu smanjiti tenzije u društvu, predsednik je odgovorio da ne zna da li će ponovljeni izbori imati takav efekat, ali da tenzije u Srbiji neće prestati sve dok postoje mediji koji svoj rad usmeravaju na širenje mržnje prema političkim protivnicima.

Pritom, sam letimičan pogled na naslovne strane tabloida i ostalih medija bliskih vladajućem režimu, pokazuje ko u Srbiji „širi mržnju“ prema neistomišljenicima Aleksandra Vučića.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivši član REM-a, Slobodan Cvejić kaže za Danas da je ova predsednikova izjava još jedno njegovo spinovanje i zamena teza.

„Stavio je pod kontrolu sve televizije koje program emituju po čitavoj Srbiji i organizovao armiju tabloida. Kroz ove medije besomučno razvija kult ličnosti i satanizuje ne samo opozicione političare, nego i sve slobodnomisleće pojedince“, ističe Cvejić.

Smatra da Vučić za podele u društvu optužuje medije koji obuhvataju maksimalno jednu trećinu stanovništva Srbije.

„Ti mediji izveštavaju znatno objektivnije od režimskih medija, uprkos odbijanju političara Srpske napredne stranke da dolaze u njihove emisije. Dakle, u najmanju ruku bezobrazna izjava“, ocenio je Cvejić.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, medijsku situaciju u Srbiji ocenjuje kao izuzetno komplikovanu.

Kaže da u našoj zemlji postoji veoma jasna podela na medije koji su pro-režimski i one koji imaju kritički intonirane stavove prema vlasti.

„Kritika vlasti je sasvim normalna i mediji tome treba i da služe, a ovaj deo medija koji je deo propagandnog arsenala vlasti zaista je prevršio svaku meru. Oni govor mržnje usmeravaju prema svima koji su drugačije raspoloženi prema vlasti“, kaže Veljanovski.

Smatra da ovakvim delovanjem medija vlast u Srbiji želi da uspostavi potpuno jednoumlje.

„To je zapravo jedna potreba, da se istisne, da nestane, da se potre, da se poništi svako drugačije mišljenje. Dakle, da nastane potpuno jednoumlje“, navodi Veljanovski.

Prema njegovom mišljenju, to što postoje mediji koji su kritički nastrojeni prema vlasti za režim predstavlja samo satisfakciju, jer tako mogu da izađu pred domaću i stranu javnost i kažu „evo, ima i ovih medija koji kritikuju vlast“.

Veljanovski dodaje da mediji koji su na strani režima imaju mnogo veću pokrivenost i tiraže, od onih kritički nastrojenih prema vlasti.

„Time se praktično ponavlja medijska situacija koju smo imali za vreme vladavine Slobodana Miloševića“, ukazuje Veljanovski.

Za Vučića mnogo više vremena

Emisija „Takovska 10“ je u ponedeljak trajala 40 minuta duže nego obično jer je gost bio Aleksandar Vučić, što, prema mišljenju našeg sagovornika, predstavlja kršenje Zakona o javnom informisanju.

„RTS je poznat po tome da nikako ne uspeva da pređe taj rubikon i da se iz državne i režimske radiotelevizije transformiše u javni servis“, kaže Veljanovski.

Navodi i da je to vremensko prekoračenje nedopustivo, i da bi jedan javni servis trebalo predsednika da tretira kao i ostale goste i da podjednako vremena izdvoji za sve.

„Tih ostalih gostiju nažalost ima jako malo i nikad u toliko velikom vremenskom trajanju kao predsednik. RTS i dalje svesno dopušta Vučiću i ostalim nosiocima javnih funkcija mnogo veću promociju, što je protiv svih evropskih standarda, ali i protiv naših zakona“, zaključuje Veljanovski.

Prema istraživanju koje osmu godinu zaredom sprovodi monitoring Saveta za štampu, od 1. jula do 31. decembra prethodne godine detektovan je 4.141 tekst koji krši Kodeks novinara Srbije, a najveći broj ovih teksotova objavljen je upravo u medijima bliskim vlasti.

Najveći broj tekstova u kojima su zabeleženi prekršaji i ove godine ima list „Alo“ (1.065), Na drugom mestu nalazi se „Srpski telegraf“ (980), potom slede „Informer“ (791), „Kurir“ (448), „Večernje novosti“ (430), „Blic“ (229), „Politika“ (121), „Nova“ (62), a na samom kraju nalazi se „Danas“ sa svega 15 prekršaja.