Vučić se nekad hvalio podrškom iz akademske zajednice: Zašto mu je danas najveći protivnik?

Otkako se od 2017. krenulo sa objavljivanjem spiskova podrške javnih ličnosti uoči izbora, imena profesora univerziteta su bila plasirana na vrhu tih lista, a pred poslednje parlamentarne izbore u decembru 2023, uz akademska zvanja istaknute su i upravljačke funkcije nekih potpisnika.

Profesor univerziteta, dekan, prodekan, rektor…ređala su se funkcije iza imena podržavalaca politikeAleksandra Vučića te 2023, na spisku više od 2.000 „najumnijih Srba“, kako su ih tada predstavljali režimski mediji. Doduše bez preciziranja na kojoj visokoškolskoj ustanovi rade.

Profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu Dalibor Petrović podseća da je akademska zajednica većinski i tada bila antirežimski orijentisana, ali da taj otpor nije bio iskazan već se naslućivao.

– U takvoj atmosferi Vučić je mogao da pravi alternativnu stvarnost, kao što stalno radi i da izmisli hiljade i hiljade onih koji ga podržavaju. Kad kažem izmisli, mislim na to da je na spisku bio dobar deo profesora koji ne zaslužuje da nose tu titulu, jer rade po ko zna kakvim standarima i sa ko zna kakvim diplomama. Ali je to poslužilo da se napravi lažna slika stvarnosti – navodi Petrović.

Režim je, kaže, i tada znao da akademska zajednica u većini nije uz njega, ali nije bilo otvorenog konfrontiranja.

– Oni su se zapravo nadali da će „puzajući“ izvršiti jednu vrstu preotimanja upravnih pozicija na univerzitetu i u tome su delimično uspeli kroz neke rektore i neke dekane. Sada je potpuno druga situacija. Ovo je jasno identifikovan politički protivnik u jednom autoritarnom režimu koji ne pregovara sa političkim protivnikom. U tom programu kod je uništi, a ne pregovaraj. I sada se zapravo na drugi način koncipira realnost. Iz njihove perspektive imamo jedan štetan deo društva koji je potpuno pokvario visoko obrazovanje. Njih treba odstraniti, sa njima se ne može pregovarati – tumači Petrović Vučićeve izjave o akademskoj zajednici.

U jednom od poslednjih nastupa predsednik Srbije je ponovio tezu o „rušenju obrazovanja“.

„Neću da dozvolim da oni koji su rušili obrazovanje, koji su rušili visoko školstvo, budu ti koji će da donose katastrofalne odluke za budućnost naše dece. U obrazovanju moramo bukvalno sve da promenimo, da pojačamo konkurenciju, da podignemo obrazovni nivo. Ako pogledate samo imena profesora od pre 30 godina na Pravnom fakultetu i danas, nažalost, videćete jednu strašnu regresiju i jedno strašno propadanje“, rekao je Vučić tokom posete Batrovcima.

On je dodao da je kvalitet obrazovanja tokom poslednjih 20 do 30 godina katastrofalan i da je to zbog toga što su profesori postavljani po političkoj liniji.

„Uporedite koji god hoćete predmet: od obligacionog prava, sociologije, rimskog prava, bukvalno svaki predmet uporedite i videćete nebo i zemlju. Pogledajte tadašnje dekane i pogledajte današnje dekane. Ali kad napravite konkurenciju, onda bude sve drugačije. Profesori će morati da se bore sa konkurencijom i da shvate da više ne mogu da varaju ljude na osnovu stare slave“, kaže Vučić.

Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, ističe da izjava predsednika da je došlo do ozbiljne degradacije visokog obrazovanja nije netačna, ali da je krajnje licemerno kada odgovornost za to pokušava da prebaci isključivo na univerzitetske profesore i fakultete.

Ona ističe da je urušavanje kompletnog obrazovanja u Srbiji višedecenijski proces.

Bajović navodi da je najpre tokom devedesetih, u vreme ratova i sankcija, država praktično prestala ozbiljno da ulaže u univerzitete i nauku. Tada nastaju prvi privatni fakulteti, a državni, kako bi opstali, uvode samofinansirajuće studente, čime fakulteti postepeno počinju da funkcionišu po tržišnoj logici je postaje važnije upisati što više studenata nego održati visoke kriterijume.

Zatim tokom dvehiljaditih dolazi do nekontrolisanog širenja privatnih fakulteta i faktičkog izjednačavanja njihovih diploma sa diplomama državnih univerziteta, bez ozbiljne kontrole kvaliteta.

– Time je otvoren prostor za inflaciju diploma, snižavanje kriterijuma i pretvaranje visokog obrazovanja u unosan biznis. Posledice toga danas vidimo svuda: u javnoj upravi, državnim preduzećima i politici, gde veliki broj ljudi sa sumnjivim ili formalno stečenim diplomama zauzima visoke funkcije. Neki od njih su postali i ministri, državni sekretari ili direktori javnih preduzeća. Zato je teško ozbiljno govoriti o „borbi za kvalitet“ dok upravo politički sistem decenijama nagrađuje poslušnost i partijsku lojalnost više nego znanje i stručnost. Takođe, ideja da će „veća konkurencija“ sama po sebi rešiti problem deluje prilično površno. Obrazovanje nije supermarket niti tržište mobilnih operatera – kaže Bajović.

Kada se, kaže, univerzitet potpuno prepusti tržišnoj logici, posledica često bude upravo ono što već imamo – hiperprodukcija diploma, komercijalizacija znanja i pad akademskih standarda.

Dalibor Petrović ukazuje da se približavaju izbori pa režim nameće narative oko kojih će praviti kampanju.

– Jedan od tih narativa će biti vezan za obrazovanje zato što je njihova procena da su u tom segmentu potpuno izgubili podršku. Prosto, izgubili su inicijativu. Inicijativa je prešla na drugu stranu, na stranu studenata i akademske zajednice, a u njihovom političkom koordinatnom sistemu najopasniji politički protivnik su studenti i studentska lista kao akter. Ali u suštinskom smislu njihov protivnik je akademska zajednica u celini, budući da je ona listom stala uz studente, jer praktično nijedna državna ustanova visokog obrazovanja nije radila mesecima, niti je na bilo koji način pritiskala studente prvih nekoliko meseci – kaže Petrović.

Zbog toga se, dodaje, sada stvara narativ u kome će se akademska zajednica proglasiti štetnom i lošom.

– Javno mnjenje se priprema za nekakvu sliku univerzitetskog obrazovanja kao prevaziđenog, neadekvatnog, kao zatvorenog u sebe, kako god će oni to predstavljati. I za to će oni, kada pripreme svoju javnost, ponuditi određena rešenja, koja će biti jedan od udarnih delova kampanje koju spremaju. A sve sa ciljem da pridobiju deo pre svega apstinenata, koji su se probudili u podršci studentima i akademskoj zajednici. To je zapravo njihova ciljna grupa. Tu govorimo o nevelikom broju ljudi koji su obrazovaniji, a koji su zapravo opet delovanjem režima uspešno bili ućutkani i zapravo destimulisani da učestvuju u bilo kakvom političkom životu. Nisu učestvovali na izborima, a sada su ih na neki način studenti probudili – ističe naš sagovornik.

Napominje da je cilj da se pokaže da podrška takvom univerzitetu i takvim studentima nije dobra zato što tu vladaju korupcija, nepotizam ili šta god će vlast pripisati kopiranjem primedbi koje se njima, s pravom, pripisuju.

– Takve univerzitete treba ugušiti, podeliti, rascepkati i stvoriti novu realnost sa novom paradigmom obrazovanja, sa novim institucijama, sa novim ljudima – navodi Petrović.

Vlast obećava dolazak stranih univerziteta, koji i dalje ne stižu u Srbiju. U međuvremenu najavljuje osnivanje novog crkveno-državnog univerziteta.

– Ni u tradicionalnim demokratijama više ljudi ne glasaju za konkretne planove nego za jednostavne poruke koje mogu da razumeju. Glasa se za nekakve simboličke slike, a jedna od takvih slika koju šalje Vučić je da će dovesti strane univerzitete. Prosečan birač, pogotovo glasač SNS-a, ne zna kako to izgleda i kakva je procedura, ali može da zvuči kao nešto što obećava. Pogotovo kad govorimo o apstinentima koji nisu jasno opredeljeni, a moguće da su bolje obrazovani ili da više uzimaju u obzir značaj obrazovanja nego prosečni birači SNS-a. Za njih to može da bude poruka da će umesto „jadnih“ privatnih i „zaostalih“ ili previše tradicionalnih državnih univerziteta doći nekakvi strani univerziteti i da je to šansa – ističe Petrović.

Vanja Bajović dodaje da kvalitetno visoko obrazovanje ne nastaje iz političkih kampanja protiv profesora već iz ozbiljnog ulaganja u nauku, stabilnih institucija, akademske autonomije i sistema u kojem se znanje zaista vrednuje više od političke podobnosti.