Rodio se u vreme kralja, a najbolje živeo u vreme Tita: Vukosav Đorđević iz Zaječara uskoro proslavlja 104. rođendan

Deka Vukosav, kako ga znaju njegovi sugrađani u Zaječaru, pripoveda nam o svojim životnim iskustvima, svedočeći o vremenima kroz koja je prošao. Dok priča o svojoj dugoj i bogatoj prošlosti, suočava se s izazovima starosti, ali i slavi životni podvig postizanja vek i šest godina života.

Živeo je u selu do početka rata 1941. godine, kada je otišao u partizane, i više se u selo nije vraćao. Još uvek se seća detinjstva na Babinom Zubu, gde je sa drugarima živeo kao dete.

Nakon završenog rata, 1945. godine, otišao je za Negotin gde je nastavio da bude vojnik.

“Bio sam aktivan vojnik, to mi je bila služba. Po činu sam bio Stari vodnik. Zatim sam prekomandovan u Bitolj, gde se formirala Škola rezervnih oficira. Tamo su došli ljudi iz cele Jugoslavije pošto se formirao novi puk”, objašnjava nam ovaj vremešni Zaječarac vedrog duha, kako su izgledali dani posle rata.

Vukosav Đorđević 1952. godine napušta vojsku

Nakon Bitolja, 1952. godine, Vukosav Đorđević dolazi u Zaječar i počinje da radi na železnici.

“Radio sam kao mašinovođa, ložač i bravar. Tamo sam radio sve do 1. januara 1977. godine, kada sam otišao u penziju”, kaže Vukosav.

Nakon penzije, sa prijateljima je počeo da radi privatno, da grade kuće.

“To je bilo vreme. Mnogo ljudi je radilo u inostranstvu, pa su gradili kuće u Srbiji. E to je bio posao za nas. Zaradili smo ogroman novac, sve su nam plaćali devizama. To sam radio više od 20 godina”, kaže Vukosav Đorđević.

Za Danas kaže da se ženio četiri puta, a sada već 19 godina živi sa suprugom Ljubicom koja je izbegla iz Hrvatske.

“Imao sam tri sina i ćerku, međutim sada su živa samo dva sina. Imam četiri unuke i jednog unuka. O meni već 19 godina brine moja sadašnja supruga koja je izbeglica iz Hrvatske”, ističe deka Vukosav.

Prema rečima sagovornika Danasa Vukosava Đorđevića, počeo je da se oseća sve nemoćnije i da se teže kreće.

“To je počelo od prošle godine. Do tada sam vozio biciklu, išao u nabavku, radio sam sve, ali “udarilo” me nešto u glavu i noge, i počeo sam da gubim moć. Teško hodam, nemam kordinaciju, a počeo je da popušta vid i sluh”, kaže naš Vukosav.

Deda Vukosav kaže da mu je nekada mnogo dobro bilo, kada je mogao sve da radi, pošto je bio zdrav i jak, ali, kako on ističe, “stigle su ga godine”.

“Znao sam da živim. Nikada nisam pušio i pio alkohol, a jeo sam sve šta ljudi jedu, što i danas činim. Međutim par meseci već ne mogu sve da jedem, ali se borim, pa koliko mogu, šta da se radi”, objašnjava ovaj vremešni Zaječarac.

Ostao je jedini iz generacije

Đorđević u razgovoru za Danas ističe da od njegovih prijatelja, drugara, poznanika, više niko nije živ, a da je poslednji vršnjak preminuo pre par godina.

“Poslednji prijatelj je preminuo pre par godina. Saznao sam kada sam bio kod doktorke da mi je drug preminuo. Kada god smo se sretali on mi je uvek pokazio prstima broj dva, da smo samo nas dvojica ostali, ali onda sam saznao da i njega više nema. Tako da sam poslednji iz generacije”, kaže Vukosav.

Na naše pitanje šta poručuje ljudima da dožive 100 godina kao i on, Vukosav kaže:

“Treba čovek da bude radan i vredan. Ne treba da bude lenj. Ja sam radio teško celog života. To je formula za život – rad održava čoveka”.

Naš sagovornik kaže da se rodio u vreme kralja, živeo u vreme Tita, Miloševića, DOS-a, i Vučića. Za njega se najbolje živelo za vreme Tita, dok za vreme Miloševića i DOS-a, zemlja je stagnirala, a da je Vučić napravio neke pomake i da čini mnogo za Srbiju.

“Najgore je bilo za vreme Kralja. Bilo ne ponovilo se. Ljudi su bili bedni, jedino službenici što su nešto imali, svi drugi su bili sirotinja. Kralj je bio vlasnik svega. Za vreme Miloševića izgubio sam sav novac koji sam godinama štedeo. Penziju nisam podizao 20 godina, a kada smo hteli da uzmemo novac, sve je nestalo”, objašnjava Vukosav Đorđević.

Za kraj smo se dogovorili, da u maju proslavimo deka Vukosavov 104. rođendan, a on nam je obećao da ćemo zajedno proslaviti i 125.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije “Venac” iz Gračanice, nastupiće u zaječarskom teatru