Za primenu propisa spremno 1,2 miliona evra

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je da se proces donošenja zakona, u saradnji sa EK, OEBS-om, medijskim i novinarskim asocijacijama odvija u demokratskoj proceduri.

– Nakon toga država se više neće uplitati u rad medija, kao što je to bilo prethodnih godina. Pokazaće odgovornost i garantovati medijske slobode u Srbiji, naglasio je Petković.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je ovo telo učestvovalo u izradi zakona, kao i da je za njegovu primenu, kada se usvoji, obezbeđeno 1,2 miliona evra. Prema njegovim rečima, pitanje privatizacije državnih glasila se mora rešiti.

– Neophodno je uskladiti zakone koji su u konfliktu po tom pitanju – zakoni o glavnom gradu, o Tanjugu, o državnoj upravi, objasnio je Dežer. On je dodao i da se Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da će ukinuti državnu pomoć medijima od 1. januara 2012.

– S tim se zakasnilo, ali se to mora uraditi. Finansiranje treba da bude samo na osnovu projekata i to bez diskrecionog sistema koji je postojao. Ono što u zakonu nedostaje jeste regulisanje medija nacionalnih manjina. Svaka manjina mora da ima medije ili program na svojim nacionalnim jezicima, naveo je Dežer i dodao da bi predmet dugotrajne debate trebalo da bude pitanje regionalnih javnih servisa, kao i finansiranje javnih servisa uopšte.

Pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević rekao je da je Nacrtom zakona definisan i pojam medija i javnog interesa, kao i da su uključene i odredbe zakona o javnosti vlasništva i nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji koji je stajao nekoliko godina. Predstavnici medijske zajednice koju čine medijska koalicija (NUNS, UNS, ANEM, NDNV i Lokal pres) i Asocijacija medija, istakli su da nisu učestvovali u odlučivanju o tome šta će se naći u zakonu.

– Ovaj zakon nije naklonjen privatnim medijima, kojima će se otežati rad i naklonjen je državnim, čime se narušavaju principi konkurencije na tržištu. Iako se predviđa da će država izaći iz medija do 31. decembra 2014. čuli smo da će se taj rok produžiti, čemu se protivimo, naveo je Zoran Sekulić, predstavnik Asocijacije medija.

Predsednik ANEM Saša Mirković je ispred medijske zajednice naglasio da su Nacrtom nejasno postavljene odredbe o projektnom finansiranju, da nije dovoljno prepoznat princip samoregulacije, niti rešen položaj novinara, pogotovo radno-pravni odnos.

Timofejev: Studio B će biti ubijen

Direktor gradske televizije Studio B Aleksandar Timofejev rekao je da, ukoliko se usvoji predloženi Nacrt zakona, to će „ubiti Studio B“. „Za ovu godinu obezbeđeno je iz budžeta Beograda 215 miliona dinara, što pokriva 45 i 55 odsto rashoda, ostalo zarađujemo na tržištu. Ukoliko se država povuče, ko će da kupi Studio B? Mi nemamo ni svoj prostor, već koristimo gradski“, naveo je Timofejev.

Novi pravilnik o privatizaciji

Ministarstvo kulture i informisanja će doneti novi pravilnik o privatizaciji lokalnih medija umesto važećeg iz 2006. godine, rekao je član radne grupe za pripremu medijskih zakona Aleksandar Avramović. On je na objasnio da zakon predviđa dva modela privatizacije, podelu vaučera zaposlenima i prodaju strateškom partneru.

Kragujevac: Uvod u medijski mrak

Kragujevac – Upravni odbor Radio-televizije Kragujevac (RTK) oštro je kritikovao najnoviji set medijskih zakona, odnosno Nacrt zakona o javnom informisanju koji je sačinilo i u javnu raspravu pustilo Ministarstvo kulture, i kojim, nasuprot Medijskoj strategiji Vlade Srbije iz 2011, nije predviđeno formiranje regionalnih javnih servisa. Ovim povodom juče se oglasila i NVO „Šumadijska regija“, koja tvrdi da postoji opasnost da unutrašnjost Srbije bude uvedena u medijski mrak, u kakvom nije bila ni u Miloševićevo vreme.

Upravni odbor RTK pozvao je Gradsko veće i Skupštinu grada da usvoje zaključak kojim će nadležno ministarstvo i Vlada biti upozoreni da Kragujevac „neće dozvoliti da ostane bez svog javnog servisa, odnosno da se neće dozvoliti da građanima ubuduće budu uskraćene informacije iz njihove sredine, koje su od najvećeg značaja za život u lokalnoj zajednici“.

„Kako je Medijskom strategijom, koju je podržala i EK, precizno definisano formiranje i postojanje šest regionalnih javnih servisa u Srbiji, UO RTK smatra da su predložena rešenja, na način na koji su u javnosti predstavljena, direktno suprotstavljena slovu i duhu te strategije. Ocenjujemo da se ovim nacrtom zakona na najgrublji način krše prava građana na istinitu, blagovremenu i nepristrasnu informaciju na lokalnom i regionalnom nivou“, ističe se u saopštenju UO RTK.

NVO „Šumadijska regija“, smatra da je izvesno da bi primena novog zakona dovela do gašenja preostalih lokalnih i regionalnih elektronskih medija, južno od Save i Dunava. U prilog tome, navode u ovoj NVO, svedoči i činjenica da je najveći broj privatizovanih televizijskih i radio-stanica u Srbiji već ugašen, ili je pred gašenjem.

Z. Radovanović