Zbog čega država drastično smanjuje kazne zagađivačima reka?

Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, a usvojila ga Vlada Srbije, ukoliko ga izglasa Narodna skupština, taksa koju plaćaju zagađivači koji u reke ispuštaju otadne vode smanjiće se čak 1.000 puta.

Zagađivačima koji ispuštaju prerađene otpadne vode, dinarski i dnevni deo u formuli za obračunavaje takse, navodi se u nacrtu, smanjuje se sa 10 na 0,010 dinara, dok je umanjenje za one koji ispuštaju neprerađene otpadne vode sa sadašnjih 25 na 0,025 dinara.

Prema obrazloženju nacrta, država, umesto da se bavi zaštitom životne sredine, štiti profite kompanija koje zagađuju srpske vodotokove.

„U praktičnoj primeni Zakona, uočeno je da visina naknade za zagađenje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje za obveznike te naknade i da obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu. Usled toga se predlaže znatno smanjenje visine predmetne naknade”, piše u obrazloženju nacrta, koji je, dostupan javnosti na sajtu Ministarstva finansija.

Prof. dr Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke, kaže za Danas da je odluka Vlade Srbije o tome da usvoji takav nacrt „nerazumna i da je dokaz odnosa SNS prema životnoj sredini i njenim zagađivačima“.

On dodaje da je to „završni udarac životnoj sredini u Srbiji, koji je počeo 2012. godine kada je ukinita Agencija za hemikalije koja je regulisala upotrebu oko 1.000 supstanci“.

„Od oko 1.000 proizvođača hemikalija, potencijalnih zagađivača, svega nekoliko se bunilo, a ostali su podržavali aktivnosti Agencije“, navodi prof. dr Jovančićević, koji je stručnjak za hemiju životne sredine i bivši direktor te Agencije.

Sada, ističe, „u pitanju je mali broj, verovatno, korumpiranih i vlastima bliskih zagađivača, koji ličnim i drugim uticajima na Ministarstvo za finansije žele da, praktično, ukinu i taj trošak koji je izuzetno mali u odnosu na zaradu koju ostvaruju“.

Neverovatna je, dodaje, „nebriga vladajuće SNS prema životnoj sredini, jer se smanjuje naknada za zagađenje reka za 1.000 puta“

„Nacrtom se dozvoljava zagađivačima da ispuštaju u reke zagađujuće supstance u svim mogućim količinama i pored toga što naše površinske vode, a time i podzemne vode, spadaju u kategoriju najzagađenijih u Evropi“, kaže prof. dr Jovančićević.

On dodaje da je sporni nacrt „proistekao iz izjave predsednika Aleksandra Vučića, koji je sa odobravanjem rekao da kineske kompanije u Srbiju dolaze zato što ovde ne moraju da vode računa o životnoj sredini i da ulažu u njenu zaštitu“.

„Time je poručio svojim saradnicima da sa životnom sredinom mogu da rade šta hoće, pa sada ministar finansija Siniša Mali tim nacrtom dozvoljava zagađivačima da ispuštaju zagađujuće supstance u reke, praktično bez konsekvenci“, poručuje prof. dr Jovančićević.

Ljiljana Bralović, predsednica SEOS (Saveza ekoloških organizacija Srbije), uz isticanje da „od sadašnje vlasti ništa nije iznenađujuće“, kaže da je „iznenađujuće to što o tom nacrtu i sličnim spornim zakonima ćute oni koji zagovaraju put Srbije u EU“.

„Kada zakonom povećavamo zagađenje životne sredine, sami sebi gradimo prepreke na putu ka EU“, kaže za Danas Bralović i, takođe, ocenjuje da su iza tog nacrta „pritisci korporacija i tajkuna koji žele da im se olakša pljačka Srbije“.

„Srbija je sve zaduženija i narod sve siromašniji, a onima koji imaju mnogo, na naš račun i na našu štetu – daje se još više“.

„Siromašan mi je rečnik da bih opisla koliko sam zgrožena mogućnošću da se takav zakon usvoji u Narodnoj skupštini. To je apsurd, pljuvanje i po zakonimima i ljudima koji se zalažu za zdravu životnu sredinu“.

„Nisam znala da postoje firme u Srbiji koje ispuštaju u reke neprerađene otpadne vode i da za to državi plaćaju takse po modelu – prvo ću da vas otrujem, a onda ću za to da vam platim taksu, a mi ćemo i dalje da se lečimo SMS-om“, poručije Ljiljana Bralović.

Vladan Sinđić iz užičkog udruženja Libergraf navodi da je „očigledno da vlast izazi u susret zahtevima velikih zagadjivača, prvenstveno Zi Djinu“.

„Opravdanje za smanjenje naknade čak 1.000 puta, zbog velikih troškova zagađivača je apsolutno neprihvatljivo. Pritom, uopšte se ne postavlja pitanje štete po životnu sredinu, državu i građane, već se isključivo posmatra interes kompanija“, kaže za Danas Sinđić.

Posledice zagađenja, ističe, „već osećamo kroz pritisak na zdravstveni sistem, usled bolesti koje su uzrokovane zagađenjem životne sredine“.

„Pored smanjenja naknada, očigledno je da ni inspekcijski organi ne rade u javnom interesu i da zagađivači ne trpe nikakve posledice“, kaže Sinđić.

Predsednik udruženja Zaštitimo Dobrinju i okolinu Dragan Simović, objašnjava da „više ne zna kako da objasni bezobrazluke aktuelne vlasti“.

„To je van svake pameti i dokaz o tome koliko vlast misili o ovom narodu i šta će se dogoditi kada u Srbiju dođe još više stranih kompanija, poput onih kao što su Dundee, Rio tinto, Balkan Mining and Minerals“, navodi Simović.

Dodaje da je „aktuelna vlast pilot-projekat stranih kompanija koje menjaju zakone, kako bi što lakše i što pre razrovali i uništili Srbiju“.

Bogdan Radovanović iz Inicijative za Požegu smatra da je sporni nacrt, uz raniji Predlog o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, „još jedan dokaz ekocidaške prirode aktuelne vlasti“.

„Nama nije potreban ni Zi Đin, ni Ling Long, a ni Rio Tinto, jer ne bi bilo prvi put da vlast radi u korist štete sopstvenog naroda“, kaže Radovanović i dodaje da u zapadnoj Srbiji postoji niz dokaza o nebrizi zagađivača reka, poput trovanja i pomora ribe u vodotoku Skrapeža, kod Požege i Kosjerića, kao i užičke Đetinje koja je u maju bila fluoroscentno zelena“.

Aktivisti tog udruženja su pozivali nadležne da reaguju ali, sada, dodaje „dolazimo u apsurdnu situaciju“.

„Umesto da Inspekcija za zaštitu životne sredine sprovodi strogi nadzor i sankcioniše one koje uzrokoju takva stanja, zagađivači se dodatno stimulišu da ne vode računa o prirodnim dobrima“.

„Očigledno je da ćemo sve dok ne smenimo sa vlasti crveno-crnu koaliciju pevati izmenjenu verziju Džibonijevih stihova: „Moje nebo sad je zagađeni zrak, a moje more zatrovano od Rio Tinta“.

Trajno zagađenje

„Naše reke i jezera su zagađeni svim tipovima organskih i neorganskih polutanata. Svaka reka i eko-sistem imaju određeni kapacitet da se obrane od dejstva čoveka na njih. Međutim, taj kapacitet je probijen i, ukoliko se hitno nešto ne preduzme, biće praktično trajno zagađeni“, poručuje prof. dr Branimir Jovančićević.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Misterija koja intrigira: Šta se to krije u centru Beograda i Užica?

Tribina „FERKA“: Vučić gradi kult ličnosti, politički sistem u Srbiji previše personalizovan

U Užicu uhapšen muškarac iz Sevojna, u automobilu nađeno skoro 300 grama kokaina

Nova gasna kotlarnica pri Narodnom pozorištu u Užicu za kvalitetniji vazduh