Zaronjena u potrazi za tajnom

Inače, kako su već izveštavali mediji, kad bi ne daj bože, naprasno presušile sve srpske reke, njihovo dno bi pokazalo vreme u kojem su živeli naši preci. Podvodna arheologija, koja je danas izuzetno cenjena u svetu, kod nas je prilično zanemarena. Stručnim proučavanjem ostataka sa rečnog dna kod nas se bavi samo jedna osoba i ona je – žena. Magistar arheologije Gordana Karović više voli ronilačko odelo i mutnu vodu reke nego „običan“ muzejski rad. Tek kada zaroni, pruža ruke prema skrivenom blagu Srbije. -U svetu su moderna istraživanja morskog dna, jer je voda prozirna, mirna, prijemljčiva za fotografisanje, Karovićeva. U reci je drugačije, voda je brza, mutna, pa se svi klone takvog istraživanja. A na dnu bi pronašli čudo! Nisu to samo potopljeni plovni objekti iz najrazličitijih vremena, već i delovi pristaništa, građevine koje su bile podignute na vodi i iznad nje, sojeničarska naselja, ostaci mostova… Rečni tokovi su se menjali, pa su mnogi važni lokaliteti sada ispod vode. -U sedimentima smo pronalazili ostatke praistorijskih životinja, poput mamuta, priča Karovićeva. To su bili slučajni nalazi, mahom prilikom vađenja peska i šljunka iz korita reka. Tako je u Savi, kod Sremske Rače pronađeno 24 rimska kotlića iz prvog veka nove ere. Na sličan način izvađen je i veliki broj srednjovekovinih mačeva, a da ne znamo ko ih je, i odakle bacio. Za to nam je potrebna nova analiza. Prema njenim rečima, najveći izazov bio joj je istraživanje Trajanovog mosta na Dunavu, najvećeg antičkog mosta, ikada izgrađenog! Između dve kapije, na srpskoj i rumunskoj strani njegova dužina bila je neverovatnih 1158 metara!

Karovićeva ne miruje. Inspirisana „potopljenom večnošću“ u srpskim rekama, rešila je da započne novi projekat, koji će biti pravi arheološki izazov. Nazvala ga je „Potraga za šajkom“. – Šajka je bila karakteristična plovna lađa na Dunavu od 15. do 19. veka. Korišćena je u svim flotama, od austrijske do ugarske i turske. Srbi su bili poznati kao najbolja posada koja je plovila na njima. Zato je mnogi doživljavaju kao nacionalni plovni objekt. Danas znamo kako je šajka izgledala samo na osnovu nacrta iz bečkih arhiva. Ne postoji ni jedna sačuvana , bez obzira što ih je nekada na stotine krstarilo Dunavom. Potisnuli su je parobrodi, koji su od osamdesetih godina 19. veka potpuno preuzeli primat nad rečnim brodovima. -Sigurna sam da neka šajka postoji „ušuškana“ u rečni mulj! – Verujem da ću je pronaći. Uspeh će biti ako je na svetlost dana iznese i peta generacija koja će posle mene tragati. Pa ipak, osećam da moram što pre da zaronim.

Čuvanje

Arheološki materijal neuporedivo bolje se sačuva u vodi nego na kopnu. Tako su ostaci drveta sa Trajanovog mosta stari čak 19 vekova. Prilikom zarona, kaže Karovićeva, ronilac može jasno da vidi godove na drvetu, međutim, kada ga izvadi na površinu, on brzo dehidrira i propada. Zato su potrebni posebni uslovi konzervacije. Dna srpskih reka i danas „krase“ olupine mnogih brodova. Parobrod „Kosovo“ i sada se nalazi 14 kilometara uzvodno od ušća Save u Dunav prema Ostružnici, dok je „Slovenac“ 124,5 kilometara udaljen od Ušća i nalazi se ispod Sremske Mitrovice. On je potopljen 1944. godine, dok je prevozio partizanske ranjenike.