Subotica, foto: Natalija Jakovljević„Mladi se boje onih koji koriste droge. Boje se i onih koji je prodaju, što znači da veliki broj mladih u Subotici koristi narkotike, a da ne znaju šta znači zavisnost od narkotika“, kaže za Danas omladinska radnica i predstavnica Omladinskog kluba „Kerulj Be“ u Subotici Žofija Hulo.
Ovakvi zaključci proistekli su iz istraživanja koje je CeSID sproveo tokom septembra ove godine u Subotici, na reprezentativnom uzorku od 200 mladih, starosti od 15 do 30 godina.
Kako je navela, to je ogroman problem jer je zavisnost bolest od koje se ne treba plašiti, nego treba da reagujemo i da tim osobama pomognemo.
„I alkohol i nikotin izazivaju zavisnost, ali je lakše dođi do njih. Međutim, zavisnost od ekstazija, spida, marihuane je ozbiljna stvar, a mladi ne znaju kakve to posledice može da ima, jer je to u Subotici tabu tema, i uopšte se o tome ne razgovara“, ističe Hulo.
Napominje da mladi danas u diskoteci ne mogu samo da popuše jednu cigaru ili da popiju jedno piće, a droga im je veoma pristupačna.
„MDMA, ekstazi, kada dobijete, to je kao da ste kupili jednu kutiju cigara, toliko je često, što je veoma strašno. Trebalo bi o tome da razgovaramo, šta je to, šta u tome ima, zašto se to koristi, kakve su posledice, jer većina mladih ne zna šta uzima“, smatra naša sagovornica.
Dodaje da ove droge većinom nisu čiste i da u njima ima i drugih stvari koje takođe mogu da izazovu dodatne zdravstvene i mentalne probleme kod mladih.
„Ovo ne sme da bude tabu tema. Na žalost, u Subotici gotovo da i ne postoji mesto gde je moguće okupiti mlade i razgovarati o tome jer ne postoji Omladinski centar“, objašnjava Hulo.
Kao još jedan od problema navodi da njima kao predstavnicima civilnog udruženja nije dozvoljeno da idu u škole i da o tome razgovaraju sa učenicima.
„Mnoge mlade je sramota da nam kažu da prekomerno konzumiraju alkohol, da su mnoge stvari već isprobali. To nije nikakva sramota, ali sve to zavisi i od toga koliko smo osetljivi, kakve probleme imamo kod kuće, da li imamo nekoga sa kim možemo otvoreno popričati, koliko poznajemo sebe, a da ukoliko imamo probleme ne moramo odmah pribegavati upotrebi droge, jer se problemi na taj način ne rešavaju“, ocenjuje Hulo.
Takođe, smatra i da nakon stručnog lečenja od zavisnosti, tim mladima je potrebna pomoć kako ponovo da se uključe u zajednicu.
„Rešenje je otvaranje Omladinskog centra u Subotici ili institucije za mentalno zdravlje gde o tome možemo razgovarati. Ja sam se takođe sa 15 godina upoznala sa time na raznim predavanjima koja su nama tada bila dostupna. Važno je da možemo preventivno sa mladima razgovarati u okviru raznih radionica i na druge načine“, objašnjava ova omladinska radnica.
Mladi iz različitih zajednica teško komuniciraju međusobno
Prema rečima Hulo, mladi danas gotovo i da ne komuniciraju međusobno ako dolaze iz različitih nacionalnih zajednica.
„Mi radimo sada sve dvojezično, što u praksi pokazuje da učimo jedni od drugih. Potrebno je da razgovaramo jedini sa drugim, jer što više jezika govorimo, to više i vredimo. Ali ako smo češće zajedno i razgovaramo na oba jezika, na srpskom i mađarskom, pre ili kasnije ćemo se sve više razumeti. A možemo komunicirati i na engleskom jeziku, iako će uvek biti onih koji govore oba jezika pa ćemo naći načina za međusobnu komunikaciju“, smatra.
Takođe, kao još jednu tabu tema navodi da Mađari, Srbi, Hrvati, Bunjevci izlaze na različita mesta, zbog čega se ne druže zajedno.
„Jednostavno nam je tako napravljeno da idemo u mađarske ili srpske klubove, ali ipak Mađari slušaju srpsku muziku i obratno, dakle, na nama je da to promenimo. Mnoga deca dolaze iz mešovitih brakova pa je neke od njih sramota da govore na mađarskom ili srpskom jeziku. Ljudi to sakrivaju, ne žele da govore iako često poznaju jezik sredine u kojoj živimo“, zaključuje Hulo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
