Zašto predsednik Vučić kritikuje rezultate dualnog obrazovanja?

Vučić ne odustaje od namere da dualni model „gura“ i dalje jer veruje da ćemo bez njega „načisto da propadnemo“, stručnjaci pak kažu da su na posledice upozoravali još kada je dualno obrazovanje uvedeno.

Na predstavljanju strategije „Srbija 2030“ predsednik je rekao da je za njega dualno obrazovanje od presudnog značaja.

„Te vas molim gospodine predsedniče Vlade da razmotrite moj predlog, da sagledate rezultate Kazahstana, Uzbekistana i još nekih zemalja koje rastu neverovatnom brzinom. Zamolio sam vas Gabrijela (Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje prim. aut) i sve u Ministarstvu prosvete da sagledate, da uradimo više onako kako nam je gospođa Ursula Renold (švajcarska ekspertkinja za razvoj dualnog obrazovanja prim. aut.) predlagala. Niste me slušali jer vi to mnogo bolje znate nego ja i ona. Nemam nikakav problem s tim, ali samo da imate u vidu da su nam rezultati loši i kreću se ka još gorim. Zato što je jednom trebalo „progutati žabu“, a ne da je žvaćemo sve vreme zato što se plašimo reakcije ovoga, plašim se reakcije stručne javnosti. Molim vas da se dodatno angažujete i da mi pokažete napredak u dualnom obrazovanju“, rekao je Vučić.

Iz Kancelarije za dualno obrazovanje do objave ovog teksta nisu odgovorili na pitanje Danasa čime je predsednik Vučić nezadovoljan i da li se model Kazahstana, koji je pomenuo, odnosi i na dualni sistem školovanja.

Ni iz Ministarstva prosvete nisu želeli da pojasne zbog čega su kritikovani i šta je Ursula Renold predlagala, a nije uvaženo.

Kako je vlast hvalila dualno obrazovanje?

Ne tako davno bivši premijer Miloš Vučević je u ekspozeu 2024. godine ocenio da dualno obrazovanje koje danas predstavlja komparativnu prednost Srbije u privlačenju stranih investicija, ali i u osnaživanju domaće privrede.

„Od kako smo, zahvaljujući inicijativi predsednika Republike Srbije, 2016. godine uveli u srpsko obrazovanje mogućnost za dualno obrazovanje, dokazali smo da je upravo ova promena jedna od najznačajnijih reformi. Danas mladi koji se obrazuju dualnim načinom, mogu očekivati brže i sigurnije zaposlenje, kao i dobru platu“, pričao je Vučević.

Njegova prethodnica na funkciji predsednice Vlade Ana Brnabić je u ekspozeu 2022. govorila je da je uvođenje modela dualnog obrazovanja u Srbiji, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju, bez sumnje jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

„Aleksandar Vučić je razumeo razvojnu šansu Srbije upravo u uvođenju dualnog obrazovanja i mi danas vidimo rezultat. Sada pouzdano možemo da tvrdimo da se učenici koji se školuju po dualnom modelu, u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu“, kazala je Brnabić.

Mora brže, jače, bolje

– Predsednik je javno priznao da nije zadovoljan, da to mora brže, jače, bolje. Razloge za neuspeh nije precizno analizirao osim što je rekao su postojali neki apstraktni kočničari – komentariše Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

On kaže da je dualno obrazovanje masovnije uvedeno u zemljama sa jakom privredom, pre svega industrijom, da bi se motivisali učenici da se već u srednjoj školi opredele za zanimanja u proizvodnji. Tamo gde je ovaj model uspešan učenici od petnaestak godina su stimulisani finansijski, sa „platama“ ili stipendijama od više stotina evra (reda veličine minimalne plate) i lakšem dolasku do dobro plaćenih poslova.

– Kod nas se od skoro dobija stipendija od 5.000 dinara, pa se učenici rađe opredeljuju da idu redovno u školu, a da vikend poslovima zarade pet puta više. Pokazalo se da učenici i nastavnici ne mogu da naprave velike privredne gigante u kojima će se dualno obrazovanje sprovoditi. Pored svog truda i državne reklame, posle početnog poleta, roditelji i učenici su brzo shvatili da su to sve prazne priče – konstatuje Ćurčin, koji je i profesor u srednjoj elektrotehničkoj školi.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, podseća da odluka o uvođenju dualnog modela školovanja nije bila zasnovana na strategiji ili nekom promišljenom pravcu razvoja obrazovanja već je dualno obrazovanje uvedeno na osnovu Vučićeve inspiracije tokom posete Švajcarskoj.

– To je bila totalno laička odluka nekoga ko misli da sve zna i da je to što je video jedan primer dovoljan razlog da se sistem reorganizuje. I ono što je najvažnije, kod nas je dualno obrazovanje uvedeno u uslovima koji ne pogoduju njegovom uspostavljanju – kaže Baucal.

Pojašnjava da su i Nemačka, i Austrija, i Švajcarska uvele ovaj model 60-tih godina prošlog veka kada je situacija bila potpuno drugačija.

– To je urađeno u dogovoru sa sindikatima, kompanijama i državom. Bio je to instrumet za integraciju dece gastarbajtera u njihov sistem, a mi niti imamo toliko gastarbajtera, niti imamo saglasnost sindikata i poslodavaca, niti se o tme razgovaralo. Dualno obrazovanje u Srbiju je uvedeno samo zato što je neko kao laik video nešto na putovanju u Švajcarsku i to mu je bilo dovoljno, bez ikakvog promišljanja, bez ikakve analize uslova, analize rizika… – navodi naš sagovornik.

Segregacija đaka

On kaže da đaci koji se opredeljuju za obrazovne profile po dualnom sistemu nemaju adekvatno srednje obrazovanje već se ono svodi na neke praktične veštine čime im se otežava razvijanje ključnih kompetencija, a to, kako napominje, treba da bude najvažniji resurs za dugoročni uspeh u životu.

– Mi smo žrtvovali neke kratkoročne interese da bi kompanije možda imale trenutno učenike, ali mi vidimo da su kompanije tu pet ili sedam godina dok imaju subvencije i onda odu, a ostanu učenici koji znaju vrlo specifičan posao, ali nemaju ključne kompetencije da bi mogli da budu fleksibilni na tržitu rada. To je potpuno promašena stvar, a govoriti da će dualno da unapredi obrazovanje je još jedan dokaz da ne treba davati ljudima koji ne znaju da o nečemu odlučuju. A to smo valjda znali, to je abeceda svake normalnosti – ističe Baucal.

Njegova koleginica Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da su stručnjaci upozoravali da dualno obrazovanje pravi velike probleme.

– Pre svega, zaustavlja decu veoma rano u procesu opšteg obrazovanja, ne osposobljava ih za razno nego ih usmerava na jedno jedino i tako ih u životu čini manje-više nepismenim. Jer sa tim što su naučili mogu samo usko i ne dalje od toga. I drugo, to je dramatičan mehanizam indirektne segregacije po socio-ekonomskom statusu. Vi deci uskraćujete priliku da sutra u životu nešto naprave, a mogu da naprave zahvaljujući obrazovanju, ali ne ako je to dualno obrazovanje. Jer ono ih smešta u određenu grupu, u određenu socijalnu kategoriju i ne daje im priliku da razviju svoje kapacitete i da se opredele za neka zanimanja koja će možda sutra biti prosperitetnija, koja će im dati malo više od elelementarne finansijske sigurnosti. Uvek je tako kada decu ranije usmeravate i gurate ih u specijalizacije. To je mehanizam socijalne nepravde i to smo znali unapred – kaže Pavlović Babić.

Na pitanje šta je prava mera, s obzirom na to da se u reformu srednjeg stručnog obrazovanja ušlo zbog kritika da đaci po završetku školovanja nisu spremni za tržište rada, naša sagovornica odgovara:

– Duže zadržavanje u opštem obrazovanju, ali promena njegovog koncepta tako da učenici ne uče beskonačne nizove enciklopedijskih podataka nego da se deca osposobljavaju za strategije intelektualnog rada, za strategije rešavanja problema, da nastava bude smislena, na primer, kroz projektnu nastavu koja takođe treba da bude drugačija od one kako sada izgleda. Dakle, duže zadržavanje u opštem obrazovanju, kasniji ulazak u specijalizacije i te škole koje ih specijalizuju da više budu opšteobrazovne umesto specijalističke – navodi Pavlović Babić.