Foto: privatna arhivaArheolozi ponovo istražuju lokalitet iz bronzanog doba Lalinu humku u Mokrinu, mesto gde su prva iskopavanja i saznanja o arheološki bogatom lokalitu zabeležena pre više od pola veka.
Do danas je obelodanjeno je da nekropola datira iz bronzanog doba i da je stara oko 4.000 godina, nalazi se na tlu gde je bila takozvana Moriška kultura, koja se prostirala na teritoriji sliva reka Moriš i Tisa, odnosno današnjoj Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji.
To je jedan od najznačajnijih lokaliteta moriške kulture, objašnjava nam dr Marija Krečković Gavrilović iz Laboratorije za bioarheologiju, koja sa kolegama radi na nalazištu u Mokrinu.
„Ovogodišnja iskopavanja nastoje da odrede tačne granice rasprostiranja lokaliteta, što će pomoći kako istraživanju, tako i pravilnoj zaštiti lokaliteta. Svedoci smo sve većeg broja uništenih ili narušenih arheoloških lokaliteta i spomenika nematerijalne kulture, koji baštinimo svi mi, a za čije očuvanje se moramo zajednički izboriti“, objašnjava dr Marija Krečković Gavrilović.
Lalina humka u selu Mokrin kod Kikinde istražuje se treću godinu zaredom. Lokalitet je poznat po raznovrsnim artefaktima načinjenim od bronze, bakra, morskih i rečnih školjki, životinjskih zuba i kostiju pronađenih u više od 300 otkrivenih grobova.
Prva istraživanja datiraju iz 60-ih godina dvadesetog veka, a poslednje tri godine iskopavanja vrši tim iz Narodnog muzeja u Kikindi, Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Instituta BioSense u Novom Sadu.
„Cilj istraživanja je da se analizira manji deo nekropole korišćenjem najmodernijih metoda, pristupa i tehnologija, koje prilikom prvih istraživanja nisu bile dostupne. Iskopani materijal analizirali su stručnjaci za obradu ljudskih i životinjskih kostiju i biljni svet u prošlosti, a sve je beleženo najsavremenijim metodama. Novim bioarheološkim istraživanjima želeli smo da odgovorimo na pitanja o tome u kakvoj su sredini živeli, šta su jeli, od čega bolovali i sa čim su ih najbliži slali na onaj svet. Takođe, poslat je novi skup uzoraka na radiokarbonsko datovanje, čime će se bliže utvrditi trajanje nekropole“, kaže Marija Krečković Gavrilović.
U iskopavanjima učestvuju Jugoslav Pendić, iz Instituta BioSense, Lidija Milašinović, direktor Narodnog muzeja u Kikindi i Marija Krečković Gavrilović iz Laboratorije za bioarheologiju, kao i studenti Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Iskopavanja finansira Ministarstvo kulture i informisanja, takođe treći put po redu.
Više vesti iz ovog mesta čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
