Foto: M.S.Branislav Smiljković iz Boljevca već pet godina je planinarski vodič. U protekle četiri godine izveo je više od 260 uspona na Rtanj. Pored toga što planinare i rekretivce vodi planinarskim stazama Branislav se bavi i seoskim turizmom.
O misterioznom Rtnju decenijama kruže neverovatne priče. Po nekima ova planina centar je snažnog magnetnog polja, po drugima mesto koje rado pohode vanzemaljci, po trećima dom rtanjskog čarobnjaka, a nije mali broj ni onih koji veruju da je Rtanj zapravo piramida.
Verovali u ove priče ili ne – jedno se ne može poreći – decenijama ova planina privlači ljude iz svih krajeva sveta.
„Raznih priča ima i svi smo ih čuli. Ja sam više od četiri godine vodič i mislim da sam izveo više od 260 uspona na Rtanj, leti i zimi, danju i noću i do sada nisam video ništa neobično”, kaže Branislav Smiljković.
Planinari iz svih krajeva Srbije tokom cele sezone izvode uspone na Rtanj, a neke od ovih akcija traju već decenijama: božićni uspon na Rtanj, vidovdanski ili noćni uspon na Rtanj, uspon zapadnom stranom, „Bambi uspon“ na Rtanj – najpoznatije su akcije koje iz godine u godinu privlače više hiljada planinara iz svih krajeva Srbjie i regiona.
„U prethodnih par godina, pogotovu pre pandemije korona virusa, imao sam goste iz Kanade, Brazila, Kine, Japana, Rusije, SAD, razume se, i iz Srbije. Tokom pandemje sve je zamrlo, ali ipak može se reći da u ovaj kraj dolazi dosta stranaca”, kaže Branislav.
Iako su fantastične priče o Rtnju manje više opšte poznata stvar, one nisu jedini razlog zbog kojeg se gosti odlučuju da posete ovaj kraj. Mnogi su željni aktivnog vikenda, boravka u prirodi, daleko od stresa i svakodnevnih problema. U nedrima Rtnja lako se zaboravi na probleme.
„Pretprošlog vikenda na Rtnju je boravilo puno gostiju iz Rusije, Hrvatske. Dopalo im se ovde”, ističe sagovornik Danasa.
Iako su planinari uredno obeležili staze i one su već godinama poznate, Rtanj ne treba shvatati olako. Iskusni planinari dobro znaju da ova planina ume da bude veoma ćudljiva. Zato je ne stazi uvek potreban dodatan oprez.
„Generalno, južna strana Rtnja i nije nešto opasna, ali dešava se da se ljudi izgube i da se povrede. Uspon ovom stranom u nekim optimalnim uslovma traje oko 2,5 sata, ali se dešavalo da u lošijim uslovima uspon traje i pet i više sati. Veliki broj ljudi koji dođu nemaju iskustva sa planinarenjem, dođu u naselje Rtanj i neko im kaže, ma to je tu, lako je. Naravno, uvek može nešto da se desi. I meni se par puta na turama desilo da neko stane nezgodno, da ugane nogu, ali ljudi u tim situacijama imaju poverenja u nas, znaju da mi imamo kontakt sa Gorskom službog, da znamo da pomognemo i kome da se obratimo za pomoć”, objašnjava on.
Ako se odlučite da krenete put najvišeg vrha Rtnja, obratite se vodičima, i o svom boravku na planini obavestite stanicu gorske službe spasavanja. Odaberite adekvatnu obuću i odeću i ponesite dovoljno vode.
„Svako pre svega mora da zna da je Rtanj suva planina – ponesite dovoljno vode! Obavezno je najmanje 1.5 litar vode po čoveku, obavestite obavezno nekoga da zna gde se nalazite – prijatelje, Gorsku službu spasavanja. Na taj način bićete bezbedniji i uživaćete u prirodi“, dodaje Branislav Smiljković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
