Zločini nad Srbima ostaju neistraženi

Hrvatska ne radi dovoljno na privođenju pravdi osoba koje su učinile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti između 1991. i 1995. godine, saopštio je Amnesti internešnel, izvestio je juče sajt EUOBSERVER. Amnesti je pozvao Evropsku uniju da odigra aktivniju ulogu kako bi osigurala da se svi ratni zločinci privedu pravdi bez obzira na njihovo etničko poreklo.
– Hrvatska je najbolji primer kako Evropska unija može da iskoristi svoj uticaj u okviru procesa pristupanja kako bi se okončala praksa da se ne kažnjavaju ratni zločini, rekla je generalna sekretarka Amnestija Irina Han.
Direktorka programa Amnesti internešnela za Evropu i centralnu Aziju Nikola Dakvort ocenila je da Hrvatska za EU predstavlja veliki izazov i dodala da su i druge zemlje zapadnog Balkana, BIH i Srbija, u sličnoj situaciji.
– Mislim da je apsolutno ključno da EU i Hrvatska to urade ovog puta kako treba zato što će to poslati veoma snažan signal drugim zemljama u regionu koje nastoje da se više približe EU, rekla je Dakvortova.
Amnesti je zatražio od EU da izvrši pritisak na hrvatsku vladu da „aktivno sprovodi istrage i procese za ratne zločine, omogući pomoć za nužne sudske reforme i nastavi da nadzire situaciju nakon zaključivanja pregovora o pridruživanju“. Hrvatska sporo napreduje u istragama ratnih zločina, a njeni sudovi se uglavnom bave slučajevima zločina koje su počinili Srbi, dok zločini protiv Srba što su počinili Hrvati ostaju neistraženi, naveo je Amnesti.
Dodaje se da su svedoci u tim slučajevima, kao i novinari koji su istraživali i pisali o ratnim zločinima, često bili zastrašivani i maltretirani. EUOBSERVER navodi da su za Hrvatsku za ulazak u EU uslovi puna saradnja s Haškim sudom, kao i funkcionalan i pravičan pravosudni sistem. Hanova se u Briselu sastala s visokim zvaničnicima EU, uključujući komesara za proširenjie Olija Rena, visokog predstavnika Havijera Solanu i predsednika Evropskog parlamenta Hansa-Gerta Peteringa, kako bi zatražila veće angažovanje Unije.