probekom„Pro bekom“, firma koja je u Zrenjaninu na lošem glasu, oživela je u javnosti zahvaljujući informaciji da će grad Zrenjanin, po najhitnijem postupku, za 10 miliona dinara kupiti zemljište i ruinirane objekte u ulici dr Zorana Kamenkovića, i dalje u vlasništvu preduzeća, koje je u stečaju više od deset godina.
Kako je moguće da firma koja je u gradu na Begeju ojadila mnoge, od dobavljača do zaposlenih, koja nije imala imovinu da namiri poverioce i čije vlasnike ni sud nije mogao godinama da pronađe, i dalje ima neku imovinu na sebe, ne zna se. Zna se, ipak, kako je do ovog zemljišta i objekata došla.
„Pro bekom“ je preduzeće u vlasništvu dva fizička lica, Borivoja Beštića i Biserke Janjić, koji imaju više od 50 odsto akcija, jedne firme registrovane u Dortmundu i u vlasništvu Juko holdinga iz Žitišta.
Zgrade i zemljište u ulici dr Zorana Kamenkovića nekada su pripadale preduzeću „Stočar“ iz Zrenjanina, koji je pripojen „Živinoproduktu“ iz Žitišta, koji je kasnije postao Juko holding Žitište. U nekom trenutku, sa udelom Juka, nastaje i „Pro bekom“ a objekat stiže u miraz.
„Pro bekom“ je u Zrenjaninu ipak poznatiji kao firma koja je, praktično, udarila poslednji ekser u kovčeg Industrije mesa i mesnih prerađevina BEK.
Zrenjaninska Industrija mesa BEK u probleme je zapala 90-tih godina prošlog veka. Zbog toga je završila u stečaju. Tada se prvi put u Zrenjaninu čuje za porodicu Beštić i njihove firme „Bekom“ i „Pro bekom“, koje su u tom prvom stečaju najveći poverilac zrenjaninskih klaničara. Za situaciju u kojoj se BEK našao i za dugove koje su napravili prema Beštićima, zaposleni su još tada okrivljavali direktora Žarka Milidragovića koji je sa Beštićima tada tesno sarađivao.
Drugi put se Beštići pominju 2006. godine kada na aukciji u Novom Sadu, Agencija za privatizaciju 70 odsto kapitala BEK-a prodaje fizičkom licu Milošu Joviću. Radnici su tada tvrdili da je kupac, u stvari, preduzetnik Vladan Beštić, a da je Jović njegov vozač. Da je tako, zaposleni su se uverili kada se Beštić nakon pola godine predstavio kao novi vlasnik. Uverio je radnike da se moraju odreći svojih potraživanja kako bi firma stala na noge, što su oni i učinili.
Od proizvodnje, naravno, nije bilo ništa, pa je BEK drugi put otišao u stečaj a radnici ostali i bez svojih potraživanja i bez radnih mesta.
Beštić premešta sedište BEK-a u Beograd, pa se i sadašnji stečaj, treći po redu, vodi u Privrednim sudom u Beogradu.
U ovoj priči, osim BEK-a („Banatska eksportna klanica“, originalno ime) pojavljuju se firme “Bekom” i “Pro bekom”, a vlasnici su, u različitim procentima, isti, Borivoje i Vladan Beštić i Biserka Janjić. I BEK i “Pro bekom” su u stečaju.
Od BEK-a nije ostao kamen na kamenu, stečaj traje li traje, stečajni upravnici se menjaju, a prema poslednjem izveštaju, od imovine ove nekad ugledne i bogate kompanije ostao je neispravan pištolj i municija za njega.
Istina, u jednom se trenutku BEK pojavio kao prvo preduzeće iz Srbije koje je tužilo Republiku Hrvatsku zbog oduzete imovine. Kako je objavljeno pre tri godine, predmet spora je zgrada stovarišta i magacina, koja se nalazi u Rijeci. O daljoj sudbini ove tužbe, ali i nekretnine, ništa se ne zna.
Šta sve postoji od imovine BEK-a, preduzeća koje je nestalo kroz različite vlasničke transformacije i malverzacije, niko više živ ne zna.
Ne bi se znalo ni za ovu, da procedura nije takva da je o njoj morala da odluči skupština grada.
A tek se ne zna kakva je to hitnost da se skupština sazove za 24 sata zbog imovine koja u stečaju propada godinama. Ili zbog izgradnje parking garaže, ako se zna da u blizini ove lokacije, na bukvalno 50 metara postoji gradski parking kao i podzemno parkiralište na 10.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
