Američka popustljivost prema NIS-u: Rezultat lobiranja Srbije?

Neizvesnost oko uvođenja sankcija ovoj važnoj kompaniji za srpsku privredu traje već četiri meseca, pa se nameće pitanje zašto je američka administracija tako „darežljiva“ prema Srbiji i NIS-u?

Jedan od sagovornika Danasa, analitičar u Ipopema Securities Vladan Pavlović, smatra da najverovatnije Srbija plaća odlaganja preko lobi kuća, dodajući da postoji i spekulacija da JANAF takođe plaća lobiste, te da se se zato sankcije odlažu.

„U tom svetlu moguće je da će se proces nastaviti kao i do sada. Odlaganja na mesečnim nivoima koja će trajati sve dok OFAC procenjuje da je unosnije da od cele teme prihoduje određene iznose nego da primeni snakcije na relativno beznačajnu kompaniju. To je ujedno i razlog zašto je Amerika darežljiva za sada. O kojoj svoti je reč – niko ne zna, ali niko nije ni demantovao da ovo nije tačno“, rekao je Pavlović za Danas.

Podsetimo, Nova ekonomija nedavno je objavila dokument koji pokazuje da je Srbija angažovala lobističku firmu Bleksamit kapital (BlackSummit Capital) zbog američkih sankcija energetskom sektoru.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić rekao je za Danas da ni ovog puta nije bilo previše javnih informacija u vezi sa pregovorima oko produžavanja izuzeća NIS-a od američkih sankcija, ali da se očekivalo da će ova praksa odlaganja biti nastavljena.

Prema njegovim rečima, pitanje NIS-a je od izuzetne važnosti za našu privredu, ali je marginalna tema na globalnom nivou pa stoga i nije u većem fokusu ni američke ni ruske strane.

„Ne bih rekao da je Amerika darežljiva prema NIS-u, nego da je potencijalna korist od sprovedenih sankcija izuzetno mala u odnosu na štetu koja bi mogla da se napravi. Nominalno, Gazprom Neft više nije ni većinski vlasnik NIS-a pa bi logičnije bilo da ne treba ni da potpadne pod ovu uredbu stare američke administracije. S druge strane, tinjaju nade o skorom okončanju rata u Ukrajini, pa bi taj eventualni mirovni sporazum mogao biti okvir ili početna tačka za konačno rešenje pitanja NIS-a“, rekao je Gujaničić za Danas.

Sve je slutilo na treće odlaganje

Ministar finansija Siniša Mali poručio je nedavno iz Vašingtona, gde prisustvuje prolećnom sastanku Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, da se vode intenzivni razgovori o najavljenim američkim sankcijama NIS-u i izrazio nadu da će se vrlo brzo naći rešenje i da će ponovo biti odložena primena sankcija. Što se danas i dogodilo.

„Činjenica da je NIS dva puta dobio produženje roka dovoljno govori u prilog tome da sve tri strane imaju dobru volju da se nađe dobro rešenje“, rekao je ranije Mali, a preneo RTS.

Prethodno je i kompanija NIS podnela novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena najavljenih sankcija SAD od 28. aprila ove godine.

Cilj ovog zahteva bio je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 28. aprila, što je rok predviđen licencom izdatom 28. marta ove godine.

Iz NIS-a su podsetili da je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podnet i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals) koja uključuje fizička i pravna lica koja su okarakterisana kao angažovana u aktivnostima koje su pod udarom određenog programa sankcija.

Nakon toga, i Vlada Srbije uputila je pismo Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD kojim se traži produženje posebne licence koja bi odložila punu primenu sankcija prema NIS-u posle 28. aprila.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je Vlada Srbije pismom upućenim OFAC-u podržala zahtev NIS-a za izdavanje nove posebne licence.

„Od Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD tražili smo produženje posebne licence za najmanje 90 dana, kako bi se omogućilo NIS-u da nastavi svoje glavne poslovne aktivnosti dok nastavljamo pregovore kako bismo došli do dugoročnog rešenja“, rekla je Đedović Handanović.

U pismu se ističe da bi puna primena sankcija prema NIS-u značajno narušila sposobnost kompanije da posluje i obezbeđuje energente građanima Srbije i ukazuje na njen značaj za energetski sektor, privredu, i funkcionisanje institucija javnog sektora.

Uprkos neuvođenju sankcija, poslovanje NIS-a otežano

Iako američke sankcije nisu uvedene NIS-u, postoje znaci koji ukazuju da je poslovanje ove kompanije otežano i da će dovesti do pada dobiti u prvom kvartalu.

Pre svega, Rojters je nedavno objavio da je NIS ostao bez dva važna kupca OMV i Eko, koji sada uvoze gorivo za svoje maloprodajne pumpe u Srbiji.

„Dobavljači goriva OMV iz Austrije i Eko u grčkom vlasništvu sada uvoze ključna transportna goriva za svoje maloprodajne mreže u Srbiji umesto da kupuju od NIS-a, rekli su Rojtersu iz tih kompanija. OMV uvozi gorivo na baržama na Dunavu iz svojih drugih evropskih rafinerija, dok Eko isporučuje proizvode iz Grčke, rekao je zvaničnik kompanije, tražeći da ostane neimenovan“, pisao je ranije Rojters.

Rojters je izvestio i da je NIS, koji obično kupuje sirovu naftu putem dugoročnih ugovora, otkazao svoj tender za 2025, te da umesto toga vrši kratkoročne kupovine na spot tržištu od međunarodnih trgovačkih kuća.

Pao je i uvoz nafte. Uvoz nafte NIS-a preko hrvatske luke Omišalj odakle se dalje transportuje do Srbije naftovodom JANAF, ove godine je u proseku oko 28.000 barela dnevno, prema globalnom dobavljaču podataka i analitike u realnom vremenu Kpler. To je znatno manje od 40.000 barela dnevno u 2024. i 70.000 u 2023. godini.

S druge strane, povećan je uvoz goriva. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović izjavio je nedavno za RTS da je, na primer, NIS marta 2024. godine zbog remonta rafinerije u Pančevu uvezao oko 29.000 tona derivata nafte, a marta 2025. oko 66.000 tona.

NIS-u u prilog ne ide ni pad cena goriva na pumpama u Srbiji. Sve to može ukazivati i na loš prvi kvartalni izveštaj za 2025.

Pavlović napominje da se poslovanje NIS-a odvija normalno, ali i on dodaje da je verovatno jedan deo kupaca izgubljen.

„Kada su u pitanju konkretni rezultati, oni neće biti naročito dobri, tačnije malo će se razlikovati od ostvarenog u prvom kvartalu prošle godine. Rezultati nemaju veze sa sankcijama. Očekujem da će kompanija ostvariti 1,4 do najviše dve milijarde dinara neto dobiti“, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, to nije naročiti pomak u odnosu na nisku bazu od 1,8 milijardi ostvarenih u prvom kvartalu 2024. godine.

„To je zbog pada marže prerade (marže kod sličnih kompanija su pale 50 odsto u odnosu na prvi kvartal 2024. godine), gubitka u Petrohemiji, manjih prihoda od prodaje i niže cene sirove nafte. Očekujem konsolidovanu EBITDA na 9,9 milijardi dinara, što je pad od jedan odsto na godišnjem nivou. Ključni pozitivan doprinos EBITDA će doći od maloprodaje i istraživanja i proizvodnje (vađenja nafte), ali to ne može nadoknaditi pritisak iz rafinerijskih i petrohemijskih operacija“, prognozira Pavlović.

I Gujaničić ističe da i pored toga što nisu uvedene sankcije, NIS je imao dosta otežano poslovanja pa će izvesno kvartalni izveštaj biti lošiji nego prošle godine.

Na pitanje kada će se ponovo moći trgovati akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi, Gujaničić je rekao da se to neće dogoditi pre nego što se desi neka bitna promena po pitanju sankcija.

„Ali s obzirom na koliko niskim granama stoji naša berza, ovo je još najmanje bitno pitanje u čitavoj priči oko ove kompanije i problema u kojem se našla“, zaključio je Gujaničić.