Blokade su gotove, ali problem nije nestao

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić proglasio je pobedu, mada ne tim rečima, već više šaljući poruku kako su se paori urazumili i „uspeli da razdvoje poljoprivredu od politike“.

Nastavlja se dijalog, država je dala još obećanja.

A srpski seljaci imaju baš mnogo iskustva sa obećanjima države, pa je njihov zaključak posle četvročasovnog sastanka – da nije dogovoreno ništa.

Obećanje da će mlekare povećati otkupnu cenu za pet dina po litru je za sada samo inicijativa ministarstva. Prethodno su im smanjili otkupnu cenu za 10-15 dinara.

Prelevmani na uvoz sira i mleka u prahu iz EU je takođe predmet pregovora i tek čeka odobrenje Evropske komisije.
Ono što su izborili je da zapravo država uradi svoj posao kako treba i da subvencije po hektaru isplati pre setve, a ne kad im padne na pamet. Mada deluje da sad nije bilo ni izbora, jer setve ne bi ni bilo, pošto su već seljaci duboko u dugovima, nakon dve sušne godine.
I akcija trgovaca, koji su iskoristili priliku da malo poprave imidž, da otkupe milione litara mleka, odnosno da ih prodaju po akcijskim cenama u svojim prodavnicama je samo privremeno, ne i trajno rešenje.

Možda je požar za sada ugašen, ali vatra tinja i dalje. Srpska poljoprivreda se nalazi u sistemskim decenijskim problemima, a kada se na njih nakaleme trenutni šokovi poput suše ili američkih sankcija EU zbog kojih i naše tržište preplave mleko i mlečni proizvodi odatle, situacija se očas posla rasplamsa.

Država očiglendo ne ume ili ne može problem da reši, jer mnogi su se ministri smenjivali i samo su uspevali da poljoprivrednike sve više iritiraju.
Broj gazdinstava se smanjuje, broj stoke se smanjuje, površine pod navodnjavanjem se ne povećavaju. Cene struje, goriva, đubriva skaču,, a s druge strane, cene mesa ili mleka lako se obore uvek jeftinijim uvozom.

Rešenje, zabrana uvoza, je faktički neizvodiva zbog međunarodnih sporazuma, pre svega Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Ti problemi jesu veliki i kompleksni, ali njihovo rešenje sasvim sigurno nisu hapšenja, prebijanja, ispitivanja i maltretiranja poljoprivrednika.
Kao što su protesti zbog tragedije u Novom Sadu eskalirali kada su napredni batinaši krenuli da sklanjaju studente sa pešačkih prelaza, tako će i sada dobti nove proteste zbog hapšenja i prebijanja poljoprivrednika.

Proleće ide, njive se moraju poorati i posejati, ali ovo neće biti poslednja reč nezadovoljnih poljoprivrednika.

Kako sinoć posle sastanka reče jedan od njih: „Po ovome deluje da će na kraju iz cele Srbije u Beograd doći traktori“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.