Bodroža: NBS svojim merama još nije uspela da nađe balans između privredne aktivnosti i nivoa cena

On je istakao da, sa druge strane, privredna aktivnost polako usporava i prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku u trećem kvartalu je rast BDP bio 1,3 odsto, što je značajno manje u odnosu na prethodna dva kvartala.

Zbog ekonomske situacije i kod nas i u svetu Bodroža smatra da je rebalans budžeta opravdan, jer su visoki inflatorni pritisci doveli do rasta i prihodne i rashodne strane.

Istina je da su povećani svi prihodi, osim akciza za naftne derivate, a povećani su značajno i rashodi i najveća stavka se odnosi na javna preduzeća iz energetskog sektora. Po meni to je bilo potpuno opravdano imajući u vidu veliku neizvesnost oko kretanja cena, pre svega električne energije i gasa. Da je ostavljeno građanima i privredi da plaćaju tu cenu, mislim da bi posledice bile mnogo gore za sve nas, istakao je Bodroža.

Kao i prethodnih godina, stručnjaci ističu da je glavni nedostatak budžeta netransparentnost u trošenju sredstava, pogotovo onih koji se tiču kapitalnih investicija, a Bodroža ukazuje da mi nemamo mehanizme da promenimo tu praksu.

Mi još javno ne znamo na osnovu kojih kriterijuma se biraju kapitalni projekti koji se realizuju i na osnovu kojih ekonomskih pokazatelja njihove opravdanosti. Verujem da postoje, ali javnih dokumenata o tome nema, kazao je Bodroža.

Rebalansom budžeta su predviđene 102 milijarde dinara za vanredne okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, što je pet puta više nego što je prvobitno bilo planirano, a Bodroža kaže da to znači da je povećan limit za garancije za neplanirane troškove javnih preduzeća.

Iako se iz budžeta, zbog nedovoljne transparentnosti, ne može videti da su ta sredstva namenjena upravo tim preduzećima, može se naslutiti da je to neka vrsta garancije da u slučaju da dođe do značajnog povećanja cena na tržištu da će država iz budžeta odvojiti novac i pokriti te gubitke, objasnio je Bodroža.

Dodaje da bez obzira što energetska javna preduzeća posluju loše, ona ipak imaju vitalni značaj za državu, jer bez njih ekonomija ne bi mogla da funkcioniše.

Bodroža smatra da je dogovoreni stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od oko 2,4 milijarde evra dobar potez i kaže da je prisustvo MMF-a značajno zato što oni daju i stručnu pomoć u sprovođenju strukturnih reformi, a važno je i da se pošalje signal investitorima kada se dodatno budemo zaduživali da vodimo odgovornu politiku.