Da li je austrijska firma kriva za nestašicu i visoku cenu peleta u Srbiji 1Foto: EPA/PATRICK SEEGER

Vlasnik firme za proizvodnju peleta Bioenerdži point Zoran Drakulić izjavio je da je austrijska kompanija Kronošpan, koja posluje u Srbiji, nelojalna konkurencija peletarima, da je direktni krivac što tog ogreva nema dovoljno u Srbiji kao i za visoke cene drveta na našem tržištu. Optužbe, koje u Kronošpanu, jednom od najvećih korisnika drveta iz srpskih šuma, odbacuju kao „netačne i besmislene“.

Na pitanje Danasa zašto su proizvođači peleta u podređenom položaju u odnosu na Kronošpan Drakulić podseća da je zbog energetske krize Vlada Srbije zabranila izvoz peleta kako bi ga ove zime bilo dovoljno za potrošače u Srbiji, dok istovremeno ovoj austrijskoj kompaniji koja kupuje i troši velike količine drveta za izradu pločastog materijala dozvoljava da svoje proizvode nesmetano plasira na strano tržište.

Na taj način sirovina koja bi inače ostala u Srbiji i bila pretvorena u drvo za ogrev ili pelet, odlazi u inostranstvo, čime doprinosi nestašicama peleta i ogrevnog drveta u predstojećoj zimskoj sezoni.

– Prema informacijama koje imamo oni izvoze 80 odsto, ograničenje za njih ne postoji, tako da mi njima u praksi ne možemo da konkurišemo jer imamo limitiranu cenu peleta koju su nadležni propisali zbog energetske krize a oni, kad je reč o svojim proizvodima, nemaju. Zarađuju dobro od izvoza što mi nismo u mogućnosti i imaju dovoljno novca da kupe drvo od privatnika čije su cene više od onih koje je formiralo Javno preduzeće “Srbijašume” – objašnjava Drakulić.

Proizvođačima peleta “Srbijašume” isporučuju drvo od koga se izrađuje taj ogrev po ceni od 4.800 dinara po kubiku ali mogu da podmire samo polovinu njihovih potreba. Zbog toga peletari kupuju i drvo od privatnika koje je znatno skuplje i košta 12.000 dinara po kubiku.

Drakulić ističe da su proizvođači peleta u gubitku kao i da visoke cene drveta kod privatnika utiču da nema dovoljno peleta na domaćem tržištu.

– Zbog toga od nadležnih tražimo da i nama dozvole izvoz peleta u onom procentu u kome ga proizvodimo od skupljeg drveta kupljenog kod privatnika – kaže Drakulić i dodaje da nema logike da nadležni dozvoljavaju da se velike količine drveta koriste za izradu izvoznih proizvoda umesto da budu dostupne kao ogrev potrošačima u zemlji u uslovima krize.

Prema njegovim rečima, Kronošpan sa oko 120 zaposlenih troši oko 530 hiljada tona drveta a na ivici su rentabilnosti zbog čega su predstavnici Udruženja peletara Srbije od nadležnih tražili da finansijska policija poseti tu austrijsku firmu i ispita njeno poslovanje i proveri da li postoje malverzacije.

– Predstavnici Vlade tvrde da austrijski ambasador u Beogradu insistira na tome da “Srbijašume” isporučuju drvo Kronošpanu. S druge strane, mi bismo platili da se proizvodnja Kronošpana izmesti u Austriju, gde inače ne postoji, jer i tamo ima drveta – navodi Drakulić.

On dodaje da Kronošpan “državu Srbiju košta 180 miliona evra”, odnosno da se toliko potroši za proizvodnju toplotne energije iz drugih izvora zbog nedostajućih količina peleta u zemlji.

Reagujući na to, finansijska direktorka Kronošpana Srbija Lana Mošić za Danas kaže da je reč o “potpuno netačnoj i besmislenoj informaciji”.

– Kronošpan posluje kao i sva druga preduzeća, potpuno u skladu sa zakonom, a posebno naglašavamo da redovno uplaćujemo u budžet sve poreze, doprinose i dažbine – naglašava Lana Mošić.

Takođe, ona negira i da najveći deo proizvodnje Kronošpan plasira na inostrano tržište.

– Naši najveći kupci su domaći proizvođači nameštaja Forma Ideale, Matis, Jela Jagodina i drugi, koji ukupno zapošljavaju preko 3.500 radnika.

Od osamdeset do 85 odsto godišnje proizvodnje plasiramo na domaćem tržištu. Cenu naših proizvoda diktiraju tržište i proizvodni troškovi. Tržište pločastih materijala od drveta u Srbiji je slobodno i uvoz našeg proizvodnog sortimenta nije ograničen, tako da su na našem tržištu prisutni i drugi proizvođači iz zemalja Evropske unije i Turske, do ove godine i iz Rusije i Belorusije, Ukrajine, i konkurencija je jaka. Snabdevanje drvnom sirovinom je i za nas bilo neizvesno u poslednjih godinu dana. Imali smo zastoje u proizvodnji zbog nedostatka materijala u nekoliko navrata. Ugovori za snabdevanje drvnom sirovinom koje imamo potpisane za ovu godinu do sada su realizovani tek 20 odsto od ukupne ugovorene količine, a približavamo se kraju godine. Nadalje je realizacija istih potpuno nepredvidiva – kaže Lana Mošić.

Ona dodaje da proizvodnja iverice pripada industriji nameštaja, u kojoj privredni subjekti imaju obavezu i trude se kao i svi, naravno, da u ovim kriznim periodima održe kontinuitet u poslovanju i sačuvaju više hiljada radnih mesta.

– Međutim, zbog neizvesnog tržišta drvne sirovine i mogućih zastoja u proizvodnji, realan je rizik da više hiljada radnih mesta u drvnom sektoru Srbije koji je vezan za proizvodnju nameštaja bude ugroženo – zaključuje Lana Mošić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.