Devizne rezerve NBS na kraju jula porasle na rekordnih 12,75 milijardi evra

Bruto i neto devizne rezerve NBS, kako je istaknuto, nastavile su da rastu i na kraju jula i na najvišem nivou su od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci.

Precizirano je da su bruto devizne rezerve u proteklih godinu dana, u odnosu na kraj jula 2018. godine, povećane za 1,35 milijardi evra i to najvećim delom po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza – za 1,73 milijardi evra i to u periodu kada se Srbija neto razdužila po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 1,85 milijardi evra.

Iz NBS su naveli da se deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 193 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju jula iznosile su 10,79 milijardi evra, što je za 652 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca.

Od avgusta 2012. godine neto devizne rezerve (onaj deo rezervi koji stoji na raspolaganju kao odbrambeni mehanizam u slučaju eventualnih budućih šokova iz međunarodnog okruženja) gotovo su udvostručene (povećane su za 5,26 milijardi evra), u najvećoj meri intervencijama centralne banke (za 2,74 milijarde evra).

U ovom periodu, navodi se, Srbija se značajnije neto razdužila za iznos veći od tri  milijarde evra.
U potpunosti su izmirene sve obaveze prema Međunarodnom  monetarnom fondu (MMF), pa je Srbija po osnovu stend-baj aranžmana sa tom međunarodnom finansijskom instutucijom iz 2009. godine, iz deviznih rezervi otplatila 1,58 milijardi evra.

Taj aranžman koštao je Srbiju dodatnih 91,2 miliona evra po osnovu troškova aranžmana. Otplata glavnice započeta je avgusta 2012. godine, a završena aprila 2016. godine, od kada Srbija više nema obaveza prema MMF-u.

Građanima je isplaćeno 1,2 milijarde evra po osnovu stare devizne štednje, smanjen je devizni dug  Srbije po osnovu  kredita i hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu (neto 236,8 miliona evra).

Rast bruto deviznih rezervi NBS i u julu je ostvaren u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze (neto 82 miliona evra) po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti, što je, kako je ocenjeno, doprinelo daljem smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove valutne strukture, navedeno je u saopštenju.

Iz NBS ukazuju da je povećanje bruto deviznih rezervi u julu u najvećoj meri bilo rezultat neto priliva po osnovu aktivnosti centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu (635,0 miliona evra), kao i efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (u ukupnom iznosu od 69,6 miliona evra).

Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive iz deviznih rezervi po osnovu pomenutog razduženja države, po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (u ukupnom neto iznosu od 183,8 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi u julu uticao je pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 91,6 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 401,7 miliona evra i bio je za 94 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

U sedam meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,18 milijardi evra.

Dinar je u julu nominalno ojačao za 0,1 odsto u odnosu na evro, dok je od početka ove godine zabeležena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,4 procenta.

U uslovima aprecijacijskih pritisaka, NBS je, u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa, u julu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 645 miliona evra, što je drugi najveći iznos intervencije tokom jednog meseca, nakon juna ove godine, od kada se beleže ovi podaci.