Đilas tera stvar do Vrhovnog suda

– Luka Beograd se nada da će gradonačelnik Dragan Đilas i gradski pravobranilac Strahinja Sekulić održati svoje javno dato obećanje i da će prihvatiti odluku Višeg suda kao konačno rešenje. Mislimo da su se stekli uslovi da se odnosi Grada i Luke definišu na partnerskoj osnovi u cilju razvoja ovog dela grada uz privlačenje investicija – rekla je na konferenciji Sofija Tasić, vršilac dužnosri generalnog direktora Luke Beograd i podsetila da je ta kompanija planirala izgradnju „Grada na vodi“, koji je kao poslovno stambeni kompleks projektovao arhitekta Danijel Libeskind.

Ona nije osporila da grad ima i druge mogućnosti da uspori ili zaustavi razvoj tog projekta, ali je postavila pitanje smisla takvog postupka, s obzirom na činjenicu da bi u slučaju konverzije prava korišćenja tog zemljišta u svojinu, Luka Beograd imala obavezu da uplati značajna sredstva u gradski i republički budžet. „U ovom sporu Grad je zapravo dobitnik jer će 50 odsto tržišne cene koja se plaća za konverziju biti usmereno lokalnoj samoupravi“, rekla je Tasićeva i dodala i da je generalnim urbanističkim planom još 2003. taj deo grada predviđen za poslovno komercijalne sadržaje, ali da predstoji i detaljna regulacija na tom potezu, što je zaustavljeno kada je Grad zatražio da se uknjiži na spornoj lokaciji.

– Ne očekujem ni da će najavljeni zakon o lukama poremetiti planove izgradnje Grada na vodi jer iako se predviđa da zemljište koje koriste luke postanu javne površine, to se može odnositi samo na 35 hektara koje je Luka Beograd i do sada koristila za delatnost, dok se ne može primeniti na spornu parcelu s obzirom na to da nije korišćena kao deo lučke infrastrukture, niti je urbanističkim planovima to predviđeno – objasnila je Tasićeva.

Stručnjaci, pak upozoravaju da bi projekat Grad na vodi u ovom trenutku teško mogao da bude realizovan s obzirom na to da će Luka ostati na sadašnjem mestu, pa to zemljište više neće biti tako atraktivno. Takođe, u ovom trenutku, teško je očekivati da će se lako naći investitor za taj projekat jer oni sa kojima je ranije pregovarano, a pominje se velika kompanija iz Abu Dabija, sada zbog krize sigurno neće ući u tu priču, kaže za naš list Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije. On dodaje i da ozbiljan probelm za taj projekat predstavlja najavljeni zakon o lukama, koji se usaglašava sa evropskim propisima.

– Strategijom razvoja podunavskih zemalja, Luka Beograd značajno je strateško uporište u transportu roba evropskim putevima, dok prema direktivama EU, sama luka nije dovoljan uslov, već je potrebno da ona ima i mogućnost lučke manipulacije, odnosno dodatni prostor na kome će se razvijati infrastruktura neophodna za savremeniji transport svih vrsta tereta. A to je, u slučaju Luke Beograd, najmanje 70 hektara u pravcu ka Pančevačkom mostu – kaže Bušatlija.

Motivi

Bušatlija dodaje da je pomalo iznenađen brzim iskorakom u javnost koje je rukovodstvo Luke učinilo posle dobijanja jednog rešenja, koje, objektivno, nema tako veliki značaj. „Jedan od razloga može biti potreba da čitava kompanija Delta popravi imidž koji se poslednjih meseci naglo pogoršava. To je posebno izraženo posle problema sa kojima se suočio Delta star jer je sudski potvrđeno da se ta firma nalazi pod prinudnom upravom. S druge strane, na ruku im ne ide ni to što se poslovanje Delta ril stejta dovodi u vezu sa Hipo bankom. Drugi razlog, mogao bi biti želja vlasnika da proda Luku, što nije moguće ukoliko je ona u sporovima. Činjenica je da su poslovi Delte opterećeni dugovanjima i da je Luka relativno zdrava firma, koja bi itekako mogla biti atraktivna za jednog dobrog evropskog operatera – tvrdi Bušatlija.