Dok Evropa štrajkuje, u Srbiji nema radničkog bunta: Sindikati kažu da je on moguć – ali samo hipotetički

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže za Danas da su sindikalne centrale u Srbiji u prošlosti već organizovale velike ulične socijalne proteste, poput onog protiv donošenja Zakona o radu koji je nepovoljan po zaposlene, kao i još neke.

– Nažalost ti protesti nisu dali pozitivne rezultate kao što neće ni ovi koji se zbivaju primera radi u Francuskoj, bez obzira koliko masovni bili. U slučaju da se ono što tišti zaposlene ne reši za pregovaračkim stolom u okviru socijalnog dijaloga postoji mogućnost da sindikati pokrenu ulične proteste. Bez obzira što plate rastu, mnogo je veći rast osnovnih životnih potrepština što snižava standard radnika i ugrožava njihovu egzistenciju. To može da dovede do protesta u Srbiji, posle kojih bi opet morao da usledi pregovarački proces sa nadležnima u vezi ispunjavanja zahteva iznesenih na istim – objašnjava Orbović.

Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Čedanka Andrić ističe da se teško može porediti ono što se sada dešava u Nemačkoj i Francuskoj sa situacijom u Srbiji. Naša sagovornica ističe da okolnosti nisu iste, odnosno da pre svega nije isti aktivizam građana u Srbiji i u te dve zemlje.

– Stepen sindikalne organizovanosti u Francuskoj nije veliki, iznosi oko osam odsto, ali se tamo mobiliše veliki broj građana organizovanih u studentska udruženja, akademsku zajednicu, različita druga udruženja, dok je kod nas stepen aktivizma veoma mali. O razlozima se može debatovati ali ovde kod nas kao da one kojima nije dobro morate ubeđivati u to, a ima i dosta potrošene energije bez stvarnih efekata i od ranije. U Nemačkoj protesti su podrška kolektivnim ugovorima i najavi rešavanja određenih pitanja kroz kolektivne ugovore naročito na sektorskom nivou dok kod nas kolektivni ugovori u privatnom sektoru ne postoje na nivou države, već samo na nivou poslodavca, a oni u javnom sektoru gde je poslodavac država ne sadrže tarifni deo pa se sve svodi na Ministarstvo finansija – navodi Čedanka Andrić i dodaje da u Srbiji ništa nije kao u Francuskoj i Nemačkoj pa ni uslovi za organizovani socijalni bunt.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović navodi da sindikalna centrala kojoj je na čelu zasad uspeva u tome da zahteve koje ima realizuje u okviru socijalnog dijaloga sa poslodavcima.

– Imamo veliki broj potpisanih kolektivnih ugovora u preduzećima u kojima delujemo. Takođe, imamo obzira i za političku situaciju u kojoj se nalazi Srbija zbog Kosova i Metohije. Sa druge strane, tamo gde ima prostora da se razmišlja o zajedničkom nastupu sindikata je iskazivanje nezadovoljstva prema Zakonu o radu, koji je loš po interese zaposlenih. Dakle, hipotetički govoreći mogućnost organizovanja radničkih protesta postoji a da bi oni bili uspešno sprovedeni potrebno je koordinirati aktivnosti sindikalnih centrala kao i da odziv bude masovan – smatra naš sagovornik.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović ističe za Danas da je u Srbiji nemoguće organizovanje velikih socijalnih protesta poput onih koji se trenutno odvijaju u Francuskoj i Nemačkoj.

– Jednostavno, kod nas ne postoji tradicija organizovanja masovnih uličnih buntova kako bi se rešili svakodnevni problemi sa kojima se radnici suočavaju.To je slučaj čak i kad su primanja mizerna a životni standard na najnižim granama. Među radnicima u Srbiji postoji nezainteresovanost ali i strah za rešavanje sopstvenih socijalnih problema kroz proteste stoga i u slučaju kada bi sindikati i pozvali na njih oni bi bilo malobrojni i ne bi doveli do ostvarenja cilja. Drugim rečima, Srbija je zemlja kojoj su potrebni socijalni protesti jer razloga za to ima na pretek ali subjektivna situacija, kada je reč o onima koji treba da ih sprovedu, je takva da od toga nema ništa – zaključuje Veselinović.