„Država profitirala na građanima, vreme je da podnese deo tereta“: Kako stručnjaci vide mere za ublažavanje rasta cena goriva?

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, zbog toga će cena dizela u narednih sedam dana biti 212 dinara, umesto 257 dinara po litru, koliko bi bila da nema ove državne intervencije.

Priznao je da je ova odluka „bolna za državu, ali ne za građane“, dodajući da, ukoliko mera smanjenja akciza za 60 odsto ostane na snazi u narednih mesec dana, to će koštati državni budžet oko 12,2 milijarde dinara mesečno, odnosno između 103 i 104 miliona evra.

Ukoliko umanjena akciza od 60 odsto ostane na snazi do kraja godine, to će za državu biti trošak od oko 1,3 milijarde evra.

Podsetimo, država je ovu meru smanjenja akcize donela nakon naglog skoka cena nafte, ali i kotacijskih cena dizela i benzina, zbog rata na Bliskom istoku.

Pored smanjenja akciza, država je odlučila da zabrani izvoz nafte i naftnih derivata do 2. aprila i pusti 40.000 tona dizela iz državnih rezervi.

Sagovornici Danasa kažu da je dobro što država preuzima deo troškova kako bi olakšala građanima i ukazuju da je vreme da se oduži građanima nakon što je visokim državnim nametima na gorivo godinama unazad profitirala na njima.

„Država i dalje profitira kroz PDV“

Profesor Goran Radosavljević sa FEFA Univerziteta u Beogradu ocenjuje da je pozitivno što država preuzima deo tereta rasta cena goriva, ali ističe da i dalje značajno profitira kroz PDV.

On podseća da je država u prethodne dve do tri godine prihodovala stotine miliona evra kroz namete na gorivo, više nego što je, kako kaže, bio slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.

„Država je profitirala na građanima i red je da sada podnese deo tereta“, navodi Radosavljević.

Ipak, Radosavljević ukazuje i na to da rast cena goriva automatski povećava prihode države kroz PDV, zbog čega država indirektno nastavlja da profitira čak i kada delimično smanjuje akcize.

„Dokle god cena goriva raste, država profitira, jer kroz PDV uzima više. Na primer, kod cene dizela od oko 212 dinara po litru, približno 40 dinara odlazi na PDV, oko 40 dinara na akcize, uz dodatne naknade, što znači da državi opet pripada između 80 i 90 dinara po litru“, kaže Radosavljević za Danas.

Prema njegovim rečima, i pored korekcija, cene derivata u Srbiji ostaju više nego u regionu.

On takođe dovodi u pitanje formiranje cena goriva, ističući da se one u Srbiji određuju administrativno, a ne tržišno.

Podseća da je tokom početka rata u Ukrajini cena nafte dostizala oko 130 dolara po barelu, ali da tada maloprodajne cene dizela nisu bile na sadašnjem nivou.

„Mi i dalje ne znamo šta je realna tržišna cena“, ocenjuje on.

Govoreći o uticaju smanjenja akciza na budžet, prema njegovoj proceni, kratkoročno, u periodu od mesec do dva, smanjenje akciza neće predstavljati ozbiljan udar na budžet.

Ipak, ukoliko visoke cene potraju duže, posebno do leta, efekti će se osetiti kroz smanjene prihode države.

Na pitanje da li je realno da Srbija ima najviše naftnih i gasnih rezervi u regionu, kako tvrdi predsednik Vučić, Radosavljević odbacuje tvrdnje da Srbija ima najveće rezerve gasa u regionu.

Vučić je izjavio da Srbija ima najviše rezervi nafte i gasa u regionu.

„Imamo više rezervi nego svi u našem regionu. Kada govorim o našem regionu ne mislim o zemljama bivše Jugoslavije, govorim značajno šire“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, imamo u skladištima 587,5 miliona kubnih metara gasa, dizela ima 508.436 tona što je dovoljno za 90 dana, a benzina ima 120.972 tone što je dovoljno za 91 dan potrošnje. Predsednik je rekao i da imamo 270.000 tona nafte u državnim rezervama, bez onoga što imaju NIS i Vojska Srbije.

„Sigurno nemamo najveće rezerve gasa, mi čak čuvamo naše rezerve u Mađarskoj. Naše skladište Banatski dvor je malo i nikad nismo napravili veće, to je bila politika države, da smo stalno zavisni od Rusa“, kaže Radosavljević.

Dodaje da Srbija ne kupuje gas po tržišnim uslovima, te da trenutno snabdevanje nije ugroženo, ali upozorava da će nova cena gasa, o kojoj se trenutno pregovara sa Rusijom pred istek ugovora 31. marta, verovatno biti viša.

Kritikuje i praksu sklapanja kratkoročnih ugovora.

„To je nesposobnost vlasti da ispregovara dugoročni ugovor, nego ga secka na po tri meseca.“

Kada je reč o rezervama nafte, Radosavljević navodi da Evropska unija raspolaže zajedničkim rezervama, dok Srbija, kako kaže, verovatno nema veće rezerve od drugih zemalja.

Ipak, ne isključuje mogućnost da su u specifičnim okolnostima, poput situacije sa NIS-om, formirane dodatne ili vanredne zalihe derivata.

„Nije nemoguće da smo zbog situacije sa NIS-om povlačili neke rezerve, dovlačili vanredne rezerve, pa u ovom trenutku imamo možda nešto više derivata i nafte“, smatra Radosavljević.

On podseća da zemlje Evropske unije standardno formiraju rezerve za oko 90 dana.

„Dugoročno smanjenje akciza dovelo bi do usporavanja brojnih projekata“

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić smatra da je smanjenje akciza nužno u ovom trenutku.

„Ovako drastično smanjenje akciza može da se opravda na kratak rok, ali će dugoročno dovesti do velikog usporavanja realizacije brojnih razvojnih projekata u infrastrukturi, ekologiji, zdravstvu ili drugim oblastima usled nedostatka javnih prihoda“, upozorava Kelić.

Pod pretpostavkom državnih projekcija javnih prihoda za 2026. godinu, ovakva mera bi, dodaje naš sagovornik, ako bi se primenjivala do kraja godine, dovela do smanjenja projektovanih javnih prihoda za visokih šest odsto.

„Imajući u vidu i eventualni udar na samu ekonomsku aktivnost koja predstavlja osnovu za javne prihode, može se očekivati i dvocifren procenat smanjenja javnih prihoda u odnosu na planirane. Naravno, pod uslovom da ova mera ostane na snazi do kraja godine“, zaključuje Kelić.