Država Srbija je od 2012. godine preduzeću Fijat automobili Srbiji dala više od pola milijarde evra, a za ceo projekat Fijata milijardu, javila je danas TV N1.

Do tih podataka došla je ekipa emisije Newsnight na osnovu ugovora koji je država Srbija izmedju 2008. i 2012. potpisivala sa Fijatom.

Najavljivan je kao posao veka, a do danas su njegovi delovi, naročito oni koji se tiču državnih izdvajanja i rokova isplate ostali tajni.

U posao sa Fijatom prvo je ušla vlada Demokratske stranke Mirka Cvetkovića u čije je ime prvi ugovor potpisao Mlađan Dinkić.

Posao sa Fijatom je nastavljen i nakon smene vlasti, tako da je vlada Ane Brnabić ove godine potpisala još jedan ugovor sa tom firmom.

Prema računici, koja proističe iz ugovora i podataka Agencije za privredne registre (APR), država je za 10 godina samo preduzeću Fijat automobili Srbija dala više od pola milijarde evra, a za ceo projekat Fijata milijardu evra.

Nakon žalbe Saveta za borbu protiv korupcije, nekoliko intervencija i žalbi, 2011. tadašnji poverenik za informacije od javnog značaja doneo je odluku o objavljivanju celog teksta ugovora sa Fijatom. Ipak, na sajtu Vlade i dalje stoji cenzurisana verzija.

„Zbog toga što postoje klauzule tajnosti, kao i u mnogim drugim investicijama kada je u pitanju proizvodnja automobila, jer fabrike automobila kriju svoje aspekte u prizvodnji i to je jedna normalna stvar“, rekao je u to vreme bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Bivši ministar ekonomije Nebojša Ćirić takođe je tvrdio da one delove ugovora, odnosno anekse koji su se smatrali poslovnom tajnom, nisu imali saglasnost da objave.

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2014. obećao da će objaviti uglovore sa Fijatom i Etihadom to se nikada nije desilo.

„Nisam ja potpisivao ugovor, neki drugi su ga potpisivali u tajnosti i nisu ga davali javnosti. Moje je da poštujem slovo ugovora i da ga ne objavljujem, jer bi platili drakonske kazne. Mi se držimo ugovora i plaćamo ono što su naše obaveze“, rekao je Vučić 2019. godine.

U ugovoru je jasno definisano da je merodavno srpsko pravo, piše i da poverljivost ugovora prestaje da važi onda kada to zahtevaju zakoni Republike Srbije. Upravo takav je Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja po kom je i naloženo njegovo objavljivanje.

„Da vam predsenik vlade saopštava da korporacijska pravila nekakve firme koja je poslovni partner naše firme dezavuišu, ustavom zajamčena prava građana Srbije, eksplicitne odredbe zakona i odluke nadležnog državnog ograna… To je ispod kolonijalnog statusa, to je nedopustivo“, rekao je bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Država i Fijat su 2008. godine osnovali zajedničko preduzeće Fiat automobili Srbija. Vlasništvo države u preduzeću je 33 odsto, a Fijata 67 odsto. Država je kao osnivački kapital unela 100 miliona evra, a Fijat 200 miliona evra.

Od sklapanja ugovora država je za taj projekat dala 50 miliona evra za ekološko čišćenje i sanaciju, 75 miliona za rekultivaciju zemljišta, 50 miliona u stvarima i zgradama na dan osnivanja zajedničkog preduzeća, 50 miliona u novcu na dan osnivanja, 50 miliona bespovratne pomoći i 2,5 miliona za eksperta za zaštitu okoline, ukupno 277,5 miliona evra.

Prema podacima APR država Srbija potrošila još 137 miliona evra za socijalna davanja, 81,78 miliona za subvencije kamata, zapošljavanje i druge podsticaje, 36 miliona za podsticaje, zamenu krova, obuke radnika i ekološka davanja, što je ukupno oko 532 miliona evra.

Država se obavezala da će platiti i subvencije za dobavljače delova koje italijanski partner bude dostavio. Na osnovu ugovora sa dobavljačima država je za njih izdvojila 92,2 miliona evra, ali tu nije kraj jer će se potrošiti još 300 miliona jer je država sa Gradom Kragujevcom finansirala modernizaciju infrastrukture i zaštitu životne sredine, izgradnju trafo stanica, poboljšanje vodovodne i gasne mreže, pa ukupno izdvojena sredstava iznose 924,5 miliona evra.

Ni ovde nije kraj državnim ulaganjima u taj posao jer je kao subvenciju za kupovinu Fijat Punta država izdvojila najmanje 12,5 miliona evra, za kupovinu Fijata 500L subvencija je iznosila 3.000 evra po prodatom vozilu, ali tačan broj prodatih vozila nije poznat.

Sadašnja vlast u sličnom tonu nastavila je saradnju sa Fijatom. Vlada Ane Brnabić je ove godine investiciju Fijata za proizvodnju električnog automobila podržala sa 48 miliona evra, pa bi, ukoliko posao do kraja bude realizovan, konačni iznos do sada poznatih davanja bio najmanje oko 985 miliona evra.

Nepoznato je koliko je država dala novca kao subvenciju za kupovinu Fijata 500L, koliko novca se odrekla kroz oslobadjanje od PDV-a za alate za dobavljače Fijata, za poreze i namete, kao i druge troškove koji su proizišli iz brojnih aneksa.

Država Srbija od te investicije, kao vlasnik 33 odsto kapitala,na osnovu dividendi nije dobila ni dinar za period od 2010. godine, što se tiče prihoda na doprinose i poreza na plate isto ništa, jer je po ugovoru država bila obavezna da refundirala Fijatu poreze i doprinose.

Nije naplaćivan ni porez na dobit, porez na imovinu, kao ni lokalne komunalne takse, a jedina potencijalna vrednost je da je Fijat u jednom trenutku 2013. godine imao izvoz od 1,3 milijarde, ali je bio i najveći uvoznik sa 1,1 milijardi.

Bivši ministar Ćirić je inveticiju pravdao rečima da efekat ne može da se gleda samo kroz davanja, a ne uzimajući u obzir da je „kreirano 10.000 radnih mesta, dovedeno 150 kompanija iz autoindustrije koje zapošljavaju desetine hiljada ljudi“.

Fijat je u kragujevačkoj fabrici već skoro deset godina, proizvodi model 500L, čija prodaja je obustavljena na brojnim tržištima. Zbog pripreme fabrike za prelazak na proizvodnju električnih automobila brojni radnici su dobili otkaz ili su, da bi sačuvali radna mesta, upućeni na rad u Fijatovu fabriku u Slovačkoj.

„Nama je otišao veliki broj radnika. Država je preuzela otpremnine, veliki deo radnika se zaposlio, država još može da pomogne tako sto će naći posao ženama, one se nisu zaposlile. Muškarci su se snašli“, rekao je predsednik sindikata Fijata Saša Đorđević.

Stručnjaci smatraju da bi radna mesta bila očuvana, a fabrika ostala profitabilna da je Fijat umesto jednog proizvodio najmanje dva modela automobila. Tadić ima svoje razloge zašto tako nije pregovarano.

„Zato što u tom trenutku Srbija nema nikakav ekonomski integritet u svetu, u tom trenutku 2008. godine je Srbija tek osam godina nakon bombardovanja, ima političke lomove, ubijen je premijer. Država nije odavala utisak sigurnosti za strane investitore“, rekao je Tadić.

Ćirić je istakao da je tadašnja vlast obezbedila onoliko koliko je mogla. „Srbija ima mogućnost ako hoće da isplati Fijat i da bude 100 odsto vlasnik fabrike i da preuzme fabriku i da sama pravi, ne jedan, nego pet modela automobila“, rekao je Ćirić.

I Tadić i Ćirić smatraju da u ugovoru u čijem formiranju su učestvovali nema ništa sporno, a da je krivac za neuspeh posla vlast SNS.

„Iako su bili pozvani ili dobili naš dopis za N1 nisu govorili: kopanija Fijat Srbija, Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković, Ivica Dačić, kancelarija vlade Srbije za saradnju sa medijima, kabinet Ane Brnabić kao i predstavnici ministarstva privrede. Ministarstvo finansija obavestilo nas je da nije nadležno za slučaj Fijata“, navela je ta regionalna televizija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.