Dug put do posla na Zapadu

Kako pokazuju istraživanja, građani Srbije od EU očekuju bolju budućnost za mlade (54 odsto), mogućnost putovanja unutar Unije (39 odsto), veće mogućnosti zapošljavanja (37 odsto) kao i mogućnost da stanje u Srbiji bude uređeno (29 odsto). Što se zapošljavanja tiče, može – ali ilegalno ili uz dosta muka i pretnji kaznama, jer beli šengen nije dozvola za rad već ga jednostavno treba doživljavati kao pasoš u kome se već nalazi turistička viza. Ipak, činjenica je da mnogi traže načine kako da se domognu Zapada i života u inostranstvu koji im uprkos krizi i dalje liči na priču o eldoradu.

U nedavnom istraživanju Medium Galupa četvrtina građana Srbije se izjasnila da bi rado napustila zemlju zbog posla u zapadnoj Evropi, a među njima je najviše onih koji bi se odlučili da život nastave u Nemačkoj. Među onima koji bi posao rado potražili izvan granica Srbije najviše je mladih – 47 odsto osoba od 18 do 34 godine, ne bi propustilo priliku da radi u inostranstvu. O radu preko granice ređe maštaju nekvalifikovani, a češće srednje i visoko obrazovani građani – po 29 odsto. Takođe, među potencijalnim emigrantima su češće stanovnici jugoistočne Srbije, a manje je Beograđana i žitelja centralnog i zapadnog dela Republike, odnosno više je muškaraca (26) nego žena (20 odsto).

– Beli šengen znači samo mogućnost turističkog odlaska u zemlje šengena i mogućnost boravka 90 dana u roku od šest meseci. To ne znači mogućnost nastanjivanja niti zapošljavanja. To je nešto što će doneti dalji proces približavanja EU. Beli šengen može da olakša zapošljavanje u Evropskoj uniji time što će olakšati direktan kontakt s potencijalnim poslodavcem, ali radne vize ostaju obavezne, kaže za Forum šefica Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Boravak na šengenskom prostoru ograničen je na 90 dana za šest meseci. Oni koji požele da u zemljama šengenske zone provedu duže od tri meseca, moraće da zatraže boravišnu vizu. Takođe, beli šengen tip „C“ ne omogućava da neko ide u inostranstvo da studira ili radi. Svi koji žele da se tamo školuju ili zaposle, biće u obavezi da zatraže vizu tipa „D“. Idući korak je boravišna dozvola.

Za zapošljavanje u inostranstvu neophodna je ponuda, a potom i radna dozvola oko koje je neophodno angažovati budućeg poslodavca. Ipak, za vizu tipa „D“ i dalje je neophodno u matičnoj zemlji, odnosno Srbiji, podneti zahtev za vizu u ambasadi zemlje budućeg zaposlenja.

Nezaposleni koji nameravaju da potraže posao u inostranstvu mogu se obratiti Migracionom servisnom centru koji radi u sklopu Nacionalne službe za zapošljavanje i objedinjuje neophodne informacije o zemljama potencijalnim destinacijama za migrante koje se tiču boravišnih dozvola, socijalne zaštite u pojedinim zemljama i slično.

Ipak, do posla se u zemljama zapadne Evrope dolazi teško, a do papira još teže. Oni koji budu uhvaćeni da rade „na crno“ ili da su prekoračili dužinu boravka s turističkom vizom, rizikuju privremenu ili trajnu zabranu putovanja u šengenski prostor koja se unosi u pasoš.

Čak ni dalje približavanje Evropskoj uniji, pa ni pristupanje, ne znači automatsko pravo zapošljavanja u sadašnjim zemljama članicama. Hrvatska je, na primer, potvrdno odgovorila na uslov EU da njeni radnici nemaju ista prava kao oni iz drugih zemalja, i to u periodu od dve do sedam godina nakon ulaska u EU. Tim pre je rečenica s početka teksta o ukidanju viza, emigriranju, san o poslu, mnogo dalje od izvodljive.

Bez viza i u zemlje van EU

Beli šengen tipa „C“ omogućava građanima da putuju u 25 evropskih zemalja, potpisnica Šengenskog sporazuma. Vize neće biti potrebne ni za Švajcarsku, Island i Norvešku, koje nisu članice EU, ali su prihvatile šengenska pravila o ukidanju granica. Slobodno će se putovati i u Bugarsku, Rumuniju i na Kipar, koje takođe poštuju šengenski sporazum, ali i u Lihtenštajn, koji je izrazio želju da se priključi šengenskom prostoru. Građani će i dalje vize vaditi za Veliku Britaniju i Irsku, koje, iako članice Evropske unije, nisu potpisnice dela Šengenskog sporazuma.