Eksperti skeptični: Slobodna trgovina s Kinom ugušila bi domaću privredu 1Foto: Dragan ErakovićRTB Bor/ Lj. Aleksić

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom o kome je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa predsednikom Kine Si Đinpingom mogao bi povećati naš izvoz za čak 10 puta „u jako kratkom roku“, izjavila je slavodobitno predsednica Vlade Ana Brnabić.

„Izvoz u prošloj godini je za 157,7 odsto bio viši u odnosu na 2020. godinu, dok je u odnosu na pre 10 godina taj izvoz 152 puta veći. Ako uporedite sa 2010. godinom, čitava naša privreda imala je izvoz u Kinu samo 7,3 miliona dolara“, rekla je ona.

Ovakav skok o kom govori premijerka ne bi bila mala stvar, jer je prošle godine izvoz iz Srbije u ovu zemlju dostigao skoro milijardu dolara, ali treba imati u vidu da je više od 80 odsto tog izvoza bakar, što u obliku rude, što u obliku koncentrata koji kineska kompanija Ziđin izvozi u Kinu na preradu. Otuda su se pojavile kritike da Srbija postaje još jedna sirovinska baza za kinesku ekonomiju. S druge strane na otvorenom i nezaštićenom tržištu kineske kompanije ugušile bi i ono malo domaće industrijske proizvodnje robe široke potrošnje, ocenjuju stručnjaci.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, smatra da ni za Metalac ni za privredu Srbije ovo nije dobro.

„Nema ovde preduzeća koja mogu biti konkurentna kineskoj privredi i koja bi mogla izvoziti u Kinu i zarađivati pare. S druge strane za Srbiju bi to bilo pogubno, jer će kineske firme da uguše i ovo malo privrede koja proizvodi robu široke potrošnje. Kinezi su i ovako jeftiniji za 30-40 odsto od naših firmi, još ako sporazumom dobiju stimulans…“, upozorava Vukadinović ukazujući da su za kineske firme drugačije i cene materijala, a vladaju i drugačija pravila o subvencijama.

U prošloj godini izvoz u Kinu je povećan sa 377 na 972 miliona evra. Istovremeno uvoz je povećan sa 3,57 na 4,45 milijardi evra. Deficit je povećan sa 3,2 na 3,4 milijarde evra. I dok je udeo Kine u srpskom izvozu udvostručen na 3,8 odsto, udeo kineskih proizvoda u našem uvozu je čak 12,7 odsto, čime je Kina plasirana na drugo mesto, odmah iza Nemačke. Recimo uvoz gotovih tekstilnih proizvoda je u 2020. godini (Zavod za statistiku još nije objavio podatke o trgovnskoj razmeni proizvoda po zemljama za 2021) iznosio 115,5 miliona evra, naspram svega 19 miliona prethodne ili osam miliona 2018. godine.

Rudolf Bilicki, vlasnik modne kompanije Bilicki, smatra da bi takav sporazum bio dobra stvar za one koji uvoze robu iz Kine i prodaju na ovom tržištu. Za one koji proizvode – ne baš.

„Uvoznici će zarađivati još bolje, a oni koji proizvode će se takođe preorijentisati na uvoz umesto zapošljavanja domaće radne snage. Kina ima ogroman dotok radne snage iz zapadnih oblasti i ogromna su konkurencija kompanijama po svetu. Što se nas tiče, do sada smo se borili, ali još malo će im tekstil prestati da bude interesantan, jer će se više baviti proizvodnjom tehnološki naprednijih stvari, pa će mečka zakucati i na tuđim vratima“, pesimističan je naš sagovornik.

On ističe i da su se poslednjih 20 godina raspitivali kako može domaća privreda da se zaštiti i uvek su dobijali odgovor da ne mogu zbog pravila STO.

„Mi još nismo članica STO“, zaključuje Bilicki.

Srbija je pretprošle godine postala izvoznik rude bakra i to u vrednosti 44,3 miliona dolara. Istovremeno najznačajniji izvozni proizvod u Kinu 2020. bio je prerađeni bakar sa 228 miliona dolara. Recimo dve godine ranije izvezeno je svega 23,6 miliona dolara bakra u Kinu.

Predrag Bijelić, profesor spoljne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je 80 odsto izvoza u Kinu prošle godine bakar i da je to izvoz kineske kompanije, ne naš autohtoni izvoz.

„Mi smo 2019. godine već potpisali ugovor o olakšicama u izvozu nekih poljoprivrednih proizvoda i to je rezultiralo rastom izvoza tih proizvoda. Možda bi još neki delovi privrede mogli da povećaju izvoz. Međutim, bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini imaju ograničenja. Na primer, postoji pravilo domaćeg porekla, odnosno najmanje 40 ili 50 odsto elemenata mora biti iz domaćih izvora. To nas ograničava na proizvode u kojima se prerađuje domaća sirovina. Osim toga postoji i kumulativno poreklo, što znači da možemo da uvozimo sirovine iz Kine, da ih preradimo i izvozimo nazad u Kinu. S obzirom na udaljenost to je malo verovatno. Drugo ograničenje je ukoliko se u pregovorima isključe neke oblasti. Recimo u ugovoru sa Rusijom isključili su nam izvoz pilećeg mesa. Bilateralni sporazumi su uvek osetljiva pitanja posebno kada je jedan partner velika i moćna ekonomija, a druga manja i slabija. Treba reći i da Kina ima dosta bilateralnih ugovora i da nismo specijalni po tom pitanju“, objašnjava Bijelić.

On ističe da ovo može biti prilika, ali sada je na nama da ispregovaramo dobre uslove. Ako je potrebno da se neki sektor zaštiti, on može biti isključen iz ugovora. Obično velike ekonomije daju više koncesija manjima. Takođe, u tim pregovorima moglo bi se razmišljati i o tome da se uključe IT usluge, jer smo tu jaki, ti nematerijalni proizvodi su potpuno našeg porekla, a i tako se prodaje znanje, a ne fizički rad“, napominje Bijelić.

Drugi efekat ovog sporazuma mogao bi biti privlačenje investitora koji bi proizvodili u Srbiji i zatim izvozili u Kinu koristeći sporazum.

„Ali zbog pravila o domaćem poreklu to bi se odnosilo na manji broj proizvoda. Nije sve slobodno u slobodnoj trgovini“, napominje.

Još jedna stvar koja čini se ide naruku kineskoj strani jeste što su carine na sirovine po pravilu niže nego na proizvode viših faza prerade, jer svi žele da uvezu sirovine i posle ih prerade i prodaju.

Bijelić podseća da ne treba zaboraviti da je našoj ekonomiji najveći partner EU i da je naša privreda potpuno integrisana u evropske lance snabdevanja, kao i da sa ugovorom o slobodnoj trgovini nije lako ući na kinesko tržište.

S obzirom na disbalans ekonomija i Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, smatra da će sporazum više koristiti kineskoj nego našoj privredi osim ukoliko iza ovog ne stoje investicije.

„Ako kineska preduzeća žele da otvore proizvodnju ovde i da odavde izvoze, to bi onda moglo biti dobro. Posebno zato što je Kina jedan od lidera u novim tehnologijama. Računam da je predsednik imao u vidu neke visokotehnološke kineske investicije u Srbiju, da pređemo na viši nivo proizvodnje, da ne ostanemo na gumama i kablovima“, ocenjuje Spasojević.

Skoro ceo izvoz u Kinu-bakar i drvo

Prema podacima Privredne komore Srbije vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu u 2021. godine su bili su rude bakra i koncentrati (52 odsto) i katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra (34 odsto). Osim toga, sa tri odsto u izvozu je učestvovalo drvo bukve, obrađeno po dužini, debljine preko šest milimetara i hrastovina neobrađena ili učetvorena sa dva odsto. Iza toga cirkulacione pumpe za grejne sisteme, preparati za pranje i čišćenje za maloprodaju i goveđe meso učestvovali su sa po jedan odsto u izvozu.
“Ukoliko govorimo o benefitima ovakvog sporazuma za Srbiju, koji će nas na jedan poseban način
povezati sa Kinom koja je sada najznačajniji faktor globalnog rasta BDP-a, oni će se razvijati u
dva smera. Pre svega, u odnosu na trgovinsku razmenu, gde SST predviđa smanjenje ili ukidanje
uvozne carine za srpske odnosno kineske proizvode. Ovo će zasigurno dovesti do povećanja
obima robne razmene između naše dve zemlje.
Iako Srbija uživa status „najpovlašćenije nacije“ u trgovini sa NR Kinom, carina velikog
broja prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu i dalje je visoka, a za neke proizvode se
kreće od 10% do 35%. Ukidanjem ovih carina, naši prehrambeni proizvodi postaju konkurenti
na veoma zahtevnom kineskom tržištu.
Dugoročno gledano, u odnosu na naše sada ograničene proizvodne kapacitete, sporazum može
biti odličan signal za unapređenje investicione saradnje. Počevši od prehrambenih pa do
industrijskih proizvoda, SST motivisaće kineske investitore da samostalno ili sa strateškim
partnerima u Srbiji razmotre nove modalitete saradnje, pre svega ulaganje u proizvodne
kapacite, zatim zajedničku proizvodnju, nastup na trećim tržištima ali ovoga puta i na
kineskom”, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.