„Previše paralelnih problema za projekat koji moramo da predamo svetu za godinu i po dana“: Da li kasne radovi na Ekspo?

Izložba će trajati tri meseca, a trebalo bi da primi između tri i četiri miliona posetilaca, prema proceni zvaničnika. Država za sam Ekspo izdvaja oko 1,2 milijarde evra, dok za celokupan projekat oko Ekspa i sve prateće radove ukupno treba da opredeli 18 milijardi.

U ovogodišnjem budžetu, za Ekspo je izdvojeno nešto više od 393 miliona evra, a dodatno za Nacionalni stadion još 18,6 miliona.

Ipak, izvršenje budžeta u prva četiri meseca ove godine je veoma nisko kada se gledaju ovi projekti.

Kako je Danas i ranije pisao, za finansiranje objekata u okviru Ekspo do kraja aprila plaćeno je svega 0,54 odsto od ukupnih predviđenih sredstava. Kada je reč o Nacionalnom stadionu, situacija je još lošija, jer je finansirano samo 0,16 odsto od ukupnih planiranih sredstava.

Ove brojke ne ohrabruju, posebno kada se pogledaju zajedno sa izjavama zvaničnika o fizičkom kašnjenju radova na ovim projektima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da izgradnja Nacionalnog stadiona kasni čak četiri meseca, a planirano je da Ekspo bude otvoren upravo na njemu.

„Dva meseca možemo da nadoknadimo tokom leta kroz rad u tri smene i sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli, jer smo predvideli da veliko otvaranje bude na najvećem i najlepšem stadionu“, rekao je Vučić.

I ministar finansija Siniša Mali, na sastanku sa ambasadorom Kine je poručio da će radovi morati da se intenziviraju.

„Posla ima puno, država Srbija plaća na vreme i zato očekujemo da se sve i izvršava na vreme. Nema vremena za kašnjenje sa izvođenjem radova“,  naveo je Mali.

Marko Milanović iz Fiskalnog saveta za Danas objašnjava da jeste čudno što je ukupna realizacija manja nego što bismo očekivali, ali da je prerano za čvrste zaključke da će na nivou godine ukupne državne investicije biti manje od plana.

„Uobičajeno je da imaju nepredvidivu mesečnu ili kvartalnu dinamiku. U jednom danu može da se ‘nadoknadi’ to finansijsko kašnjenje koje se vidi striktno gledajući podatke. Još uvek nema čvrstih razloga da se tvrdi da će to biti na nivou godine manje od plana“, navodi on.

Neki projekti ispadnu, a drugi probiju plan, dodaje naš sagovornik.

„Kada se gleda masa, nominalne veličine i udeli u BDP-u se praktično gađaju sa planom. Iako trendovi ukazuju na to da je sporije od plana ili očekivanja, verujem da će se to najvećim delom nadoknaditi do kraja godine, ali ne bi bilo čudno i da ne uspeju da nadoknade“, ukazuje Milanović.

On podseća da se slično dogodilo i prošle godine.

„Zaključno sa aprilom prošle godine, realizacija je isto bila sporija, manja od plana i na kraju je probijen plan i za Nacionalni stadion i za Ekspo, praktično je dupliran“, kaže Milanović.

On pojašnjava i da ne mora finansijska realizacija uvek da prati tu fizičku.

„Dakle, ako neki problemi u realizaciji postoje, mislim da su na poslednjem mestu finansijski. Odavno su obezbedili finansije za to, baš zbog rokova. Sve drugo bih razumeo, ali da država nema novca za to, to ne stoji“, zaključuje Milanović.

S druge strane, ovlašćeni procenitelj nekretnina Nikola Seneši smatra da kašnjenje radova na Ekspo kompleksu nije tehnički, već baš fiskalni problem.

On veruje da izuzetno niska budžetska davanja za kapitalne projekte u prva četiri meseca jasno ukazuju na izostanak planirane dinamike finansiranja.

„Istovremeno, sve je očiglednije da se značajan deo javnog novca preusmerava na politički osetljive kategorije potrošnje, kako bi se očuvala socijalna stabilnost pred moguće izbore. To je praktično zaustavilo brojne razvojne projekte koji utiču na Ekspo. Sam po sebi, prostor Ekspa bez stadiona nije toliko velika investicija, ali su brojne druge koje trenutno stoje vezane za nju“, upozorava Seneši.

On dodaje da Srbija raspolaže budžetskom rezervom i da se ta sredstva trenutno aktivno troše, ali ne na Ekspo, ni na druge razvojne projekte, već pretežno na kratkoročne fiskalne potrebe koje nemaju dugoročni razvojni efekat.

„Prema mojim saznanjima, značajna kašnjenja beleže i drugi ključni segmenti Ekspo infrastrukture. Radovi na Nacionalnom stadionu ozbiljno kasne, dok je tempo izgradnje pruge Surčin–Zemun Polje i dalje neizvestan. O završetku pruge Beograd – Niš, koja bi omogućila da se aerodrom „Konstantin Veliki“ uključi u Ekspo, nema ni govora u toj dinamici“, ukazuje Seneši.

Takođe, prema njegovim rečima, više hotela koji su dobili sredstva iz fondova Razvojne agencije Srbije (RAS) kasne sa realizacijom, što ugrožava kapacitete neophodne za prijem posetilaca i delegacija.

Ipak, kako kaže, prema onome što se može videti na terenu, stambeno naselje u okviru Ekspo projekta napreduje relativno stabilno.

„Međutim, na prostoru gde treba da budu podignute hale, a posebno u zoni Nacionalnog stadiona i dalje se rade rani strukturni zahvati, temeljenje i priprema terena, što jasno pokazuje da ključni objekti još nisu ni blizu završne faze“, navodi on.

Seneši naglašava i da je ozbiljan problem i usporavanje dinamike plaćanja između države, kineskog izvođača i domaćih podizvođača, posebno malih i srednjih firmi.

„Ugovorne obaveze se realizuju sa zakašnjenjem, što direktno pogađa likvidnost lokalnih firmi i dovodi u pitanje njihovu dalju održivost na ovom projektu. Sve je više glasova iz privrede koji upozoravaju da mali podizvođači, koji čine kičmu operativne realizacije, možda neće moći da izdrže do kraja što bi dodatno usporilo ionako rizičnu dinamiku projekta“, tvrdi on.

Kao dodatnu prepreku, prema njegovim rečima, treba navesti i najnovije povlačenje zakona poznatog kao „lex specialis“ iz skupštinske procedure.

„Ovim zakonom trebalo je da se ubrza proces izdavanja upotrebne dozvole za ključne objekte u okviru Ekspo, ali njegovo odlaganje ostavlja otvorena pravna pitanja i rizike oko pravovremene formalne primopredaje objekata“, objašnjava Seneši.

Naš sagovornik se boji da bi, usled svega navedenog, moglo doći do politizacije čitavog problema.

„I to kroz pokušaj da se odgovornost prebaci na političke protivnike, umesto da se prizna suštinski izazov – ograničeni budžetski prihodi, rastući deficit, oslabljeni kapacitet za upravljanje projektima i institucionalna nesigurnost. Iskreno se nadam da grešim, ali u ovom trenutku mi se čini da imamo previše paralelnih problema za jedan projekat koji moramo da predamo svetu za godinu i po dana“, zaključuje Seneši.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas kaže da su izgleda i Kinezi vrlo ozbiljno shvatili da im partnerstvo u potencijalno koruptivnim poslovima sa Republikom Srbijom, ne ide više u korist.

„Pad nadstrešnice u Novom Sadu odjeknuo je nadaleko i naširoko. Pored tragičnog gubitka života, na svetlost dana su isplivali i brojni dokumenti koji ukazuju na potencijalnu korupciju i pranje novca u tom projektu, i vrlo bitnu ulogu, pa i saučesništvo, kineskih partnera“, navodi on.

Dašić veruje da je jedan od problema i u nedostatku kvalitetnih planskih dokumenata.

„Vlast je po drugi put pokušala da legalizuje izgradnju i upotrebu objekata Ekspo bez upotrebne dozvole. Apsolutno nije moguće završiti Ekspo na vreme, a da taj proces bude u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i to je postalo jasno svima u vlasti“, upozorava on.

Izgradnja kvalitetnih infrastrukturnih objekata, kako tvrdi, nikad nije ni bila cilj ove vlasti.

„Cilj je ‘ugradnja’, a za to je najbitnije efikasno, i sa što manje kontrole, trošenje para. A ako i padne neki od tih objekata, urađenih bez svih potrebnih dozvola i na brzinu, to nije problem, zato što će vlast ponovo primeniti provereni medijski spin o teroristima ili sabotaži. Od BIA koja čuva potporni zid u Grdelici, preko sabotaže i ‘izgorelih’ osigurača u novoizgrađenoj kovid bolnici, pa sve do ‘eksploziva’ kojim su ‘neki’ srušili nadstrešnicu, sve to prolazi na prazan um, kao loš sendvič na prazan stomak“, upozorava Dašić.