Kako je EPS u prvoj polovini 2023. godine ostvario dobit od 527 miliona evra?

Prema poslovnim planovima kompanije bio je predviđen profit od 22,2 milijarde dinara (nešto ispod 190 miliona evra), a u istom periodu prošle godine EPS je poslovao sa neto gubitkom od 49,3 milijarde dinara (420 miliona evra).

Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS AD za period od prvih šest meseci ove godine, dobit je posledica dobre hidrologije, manjih troškova nabavke uglja za termoelektrane, prihoda od izvoza struje i smanjenja troškova.

Od početka godine zaključno sa junom, proizvodnja struje iznosila je 17.810 gigavatsati što je za 16 odsto više nego prošle godine.

Samo hidroelektrane su proizvele 40 odsto više električne energije nego u istom periodu lane.

Prosečni dnevni dotoci na Drini bili su za 60 odsto, a na Dunavu 58 odsto veći nego u istom periodu 2022. godine.

Proizvodnja u termoelektranama je povećana za tri odsto u odnosu na prošlu godinu, ali je za pet odsto bila manja od planirane.

Veća proizvodnja struje dovela je i do rasta poslovnih prihoda. Za prvih šest ove godine EPS je ostvario prihode od poslovanja 269,8 milijardi dinara, dok je prošle godine u istom periodu prihodovao 176,1 milijardu dinara. U odnosu na plan, prihodi su bili veći za 14 odsto.

Zbog 79 kvarova na opremi termoelektrana, neplanski zastoji u proizvodnji su trajali 4,4 odsto ukupnog vremena, dok su termokapaciteti EPS-a 72 odsto vremena radili. Ostatak se odnosi na hladnu rezervu i remonte.

Za prvih šest meseci u termoelektranama je proizvedeno 56,6 odsto struje, u hidroelektranama 41,3 odsto, Panonske TE-TO (gasne elektrane) proizvele su 1,9 odsto, a obnovljivi izvori energije 0,2 odsto.

Isporuka energije u periodu od januara do kraja juna ove godine bila je za tri odsto veća nego u istom periodu prošle godine i iznosila je 19.210 gigavatsati.

Od toga, kupcima na garantovanom režimu snabdevanja, odnosno domaćinstvima je isporučeno 7.384 gigavatsati, kupcima na komercijalnom snabdevanju, odnosno privredi 7.351 gigavatsat, isporuke EDS za gubitke i sopstvenu potrošnju iznosili su 1.852 gigavatsata, isporuke EMS 473 gigavatsata, kupcima proizvođačima 18 gigavatsati i drugim kompanijama, odnosno prodaja preko berze, trgovcima strujom je iznosila 1.134 gigavatsati.

Sopstvena potrošnja EPS, uglavnom za proizvodnju struje odnosno pumpanje vode u reverzibilnoj hidroelektrani, za proizvodnju uglja itd. iznosila je 997 gigavatsati.

EPS je spolja nabavio 1.400 gigavatsati i to 964 gigavatsati od povlašćenih proizvođača struje iz OIE, a 463 gigavatsata na berzi, od trgovaca i od EP Republike Srpske.

EPS je od naknada za OIE prihodovao 11,8 milijardi dinara što je oko 100 miliona evra.

EPS je napravio izveštaj o proračunu štete nastale zbog ograničenja cene struje koju je EPS isporučivao EMS-u i Elektrodistribuciji za pokriće gubitaka u sistemu. Vlada Srbije dala je saglasnost na izveštaj prema kome je gubitak EPS-a po ovom osnovu bio 34,7 milijardi dinara ili 295 miliona evra.

EPS je ovo knjižio kao prihod i potraživanje.

Istovremeno, EPS je smanjio poslovne rashode za osam odsto, a dobit iz poslovanja iznosila je 84,1 milijardu dinara.

EPS je na dan 30. juna ove godine imao finansijski dug, odnosno zbir kratkoročnih i dugoročnih kredita od 163,9 milijardi dinara, što je smanjenje za 2,7 milijardi u odnosu na kraj prošle godine.

U martu 2022. godine za v.d. direktora EPS postavljen je Miroslav Tomašević. On je smenjen polovinom juna ove godine, nakon što je izabran novi Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije, a nakon transformacije kompanije u akcionarsko društvo.