FAO indeks cena hrane u februaru zabeležio rast nakon pet meseci pada

FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda kojima se globalno trguje, u februaru je iznosio u proseku 125,3 poena, što je 0,9 odsto više nego u januaru, ali i dalje jedan odsto manje nego pre godinu dana.

Indeks cena žitarica porastao je 1,1 odsto u odnosu na januar, prvenstveno zbog viših svetskih cena pšenice usled izveštaja o mrazu u pojedinim delovima Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, kao i zbog stalnih logističkih poremećaja u Ruskoj Federaciji i širem regionu Crnog mora. Međunarodne cene krupnih žitarica takođe su blago porasle, dok je FAO indeks cena pirinča porastao za 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, uz podršku stabilne potražnje za sortama basmati i japonika.

Indeks cena biljnih ulja porastao je 3,3 odsto u februaru, dostigavši najviši nivo od juna 2022. godine.

Međunarodne cene palminog ulja porasle su usled snažne globalne uvozne potražnje i sezonski niže proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, dok su cene sojinog ulja porasle zbog očekivanja podsticajnih mera politike biogoriva u Sjedinjenim Američkim Državama.

Cene ulja uljane repice su se oporavile, podstaknute izgledima za veću uvoznu potražnju za kanadskim zalihama. Nasuprot tome, cene suncokretovog ulja su umereno pale, delimično zbog povećane izvozne ponude iz Argentine.

Indeks cena mesa porastao je 0,8 odsto u odnosu na januar, pri čemu su cene ovčijeg mesa dostigle istorijski maksimum, dok su cene goveđeg mesa porasle zbog snažne uvozne potražnje iz Kine i SAD. Cene svinjskog i živinskog mesa blago su porasle u odnosu na januar.

Indeks cena mlečnih proizvoda pao je 1,2 odsto, uglavnom zbog nižih cena sira. Međunarodne cene obranog i punomasnog mleka u prahu značajno su porasle zbog jačanja uvozne potražnje iz severne Afrike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije, dok su svetske cene putera zabeležile prvi mesečni rast otkako su dostigle istorijski maksimum u junu 2025. godine.

FAO indeks cena šećera pao je 4,1 odsto u odnosu na januar, odnosno čak 27,3 odsto u poređenju sa februarom 2025, usled očekivanja obilne globalne ponude u tekućoj sezoni.

Ova agencija UN očekuje da će proizvodnja pšenice pasti u 2026. godini zbog nižih cena koje smanjuju setvu. Prognoze FAO ukazuju na mogući globalni pad od oko tri odsto na 810 miliona tona, iako bi proizvodnja i dalje ostala iznad proseka iz poslednjih pet godina.

Očekuje se da će poljoprivrednici u Evropskoj uniji, Rusiji i SAD smanjiti površine pod ozimom pšenicom zbog nižih cena ove kulture. Međutim, izgledi za proizvodnju u Indiji su uglavnom povoljni, uz rekordne setvene površine podstaknute državnim podsticajima. Pozitivne prognoze postoje i za Pakistan, dok su izgledi u Kini generalno povoljni.

FAO je takođe povećao procenu globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu na rekordnih 3,029 milijardi tona, što je 5,6 odsto više nego prethodne godine.

Prognoza svetske potrošnje žitarica u sezoni 2025/26 takođe je revidirana naviše, na rekordnih 2,943 milijarde tona, uz očekivani rast potrošnje pšenice, krupnih žitarica i pirinča.

Nove procene ukazuju da bi svetske zalihe žitarica mogle porasti na 940,5 miliona tona do kraja sezone, što bi dovelo do relativno komfornog odnosa zaliha i potrošnje od 31,9 odsto.