Foto: Milan RadojkovićSve češće se domaći filmovi i serije snimaju na lokacijama u istočnoj Srbiji. Osim što postoji direktna korist od usluga koje se filmskim ekipama pružaju tokom snimanja, lokalni preduzetnici smatraju da je veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen.
Popularne domaće serije novije produkcije, kao što su „Crna svadba“, „Beležnica profesora Miškovića“, „Tajna vinove loze“, ali i „Senke nad Balkanom“, manjim ili većim delom snimane su ili su se bavile istokom Srbije.
Tom prilikom su Dunav, Đerdapska klisura, Rajačke i Rogljevske pivnice bili su ne samo lepa pozadina na filmskim setovima, već su vizuelno poboljšavale filmsku priču.
Još kada se na to doda mistika, bajkovitost i skrajnutost ovog dela Srbije, dobija se kulinarskim rečnikom rečeno – recept za dobro jelo.
Prepoznale su to opštine Majdanpek, Kladovo i Negotin koje kao i više od 30 gradova, opština i institucija u Srbiji koje su takođe prošle kroz kompletan proces sertifikacijei sada poseduju „Film frendli“ sertifikat Srpske filmske asocijacije.
Ove lokalne samouprave morale su da uvedu procedure i cenovnike za izdavanje dozvola za snimanje i da sačine bazu lokacija koje su dostupne za filmske produkcije, čime je olakšana komunikacija između filmskih i TV kuća i javnog sektora, bar što se tiče dobijanja dozvola za snimanje.
Istovremeno, opštine su otvorile vrata za dodatne prihode od iznajmljivanja svojih lokacija i od usluga za potrebe produkcije.
Jer ljudi koji snimaju film ili seriju moraju negde da jedu, spavaju, potrebne su im i usluge lokalnih zanatlija i preduzetnika i to je direktna korist od ovakvih poslovnih aranžmana.
Preduzetnici u ovom kraju misle da je ipak veća ona koja dođe kasnije, kada se film „zavrti” i postane reklama za kraj u kojem je snimljen.
Vlasnik jednog hostela u Donjem Milanovcu Petar Jovanović uveren je da je reklamiranje istočne Srbije u domaćim serijama izuzetno korisno ne samo za one koji rade u turizmu i ugostiteljstvu, već i za privrednike u drugim delatnostima.
-Imajući u vidu da je ovaj deo Srbije dugo vremena bio zapostavljen i nedovoljno poznat, a što je možda i doprinelo da odjednom postane toliko zanimljiv filmadžijama, sada konačno dobija priliku da se bolje promoviše i na turističkoj mapi. Još od vremena jugoslovenskog filma, kada su pretežno u Donjem Milanovcu snimani popularni filmovi tog doba poput ’Ćao inspektore’ ’Svemirci su među nama’, ’Dama koja ubija’, nismo imali priliku sve do pre nekoliko godina za ozbiljnu promociju kroz igrane serije ili film“ – smatra Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, ovakvu šansu „na filmu“ privrednici bi trebalo da iskoriste tako što bi i sami bili „glasniji“ u predstavljanju preimućstava svoga kraja.
Smatra, takođe, da ne bi smelo da se dozvoli priroda i specifično kulturno nasleđe,po kojima se istočna Srbija izdvaja, upropasti preterana komercijalizacija, jer puku jurnjavu za novcem vrlo često prati nedostatak dobrog ukusa.
I Vladimir Nojković, direktor turističkog prostora „Lepenski vir“ slično razmišlja.
Naime, istorijsko nasleđe ovog dela Srbije je prema Nojkovićevim rečima posebno upravo po tome što seže u drevnu prošlost, kao i po svojim običajima, mitovima i religiji u kojima vekovima zajedno egzistiraju različite kulture i narodi.
To potvrđuje i veliko interesovanje etnologa i drugih stručnjaka za folklor, običaje i rituale na ovim prostorima.
-Ipak, kada se pojedina drevna verovanja i običaji „iseku“ iz svog konteksta i „prevedu“ na način koji ima za cilj da pojača dramatizaciju u filmskoj radnji, onda uvek postoji opasnost ne samo da se njihov smisao izgubi u prevodu, već i da to postane loša reklama – upozorava Nojković.
Novinari odavno znaju da uzbudljiv naslov diže čitanost i kada nema nikakve veze sa ostatkom teksta, a često ni sa istinom.
Za razliku od novinara, filmadžije imaju pravo na umetničku slobodu, ali uz svo uvažavanje umetničkog doživljaja stvarnosti, u nekima od aktuelnih serija kultura i stanovništvo na istoku Srbije nisu verno prikazani, smatra Milan Radojković, vlasnik turističkih brodova za vožnju Đerdapom.
-Naprotiv, mnogo toga je preuveličano i izmišljeno, ali živimo u vremenu kada bez reklame, kakva god ona bila, praktično i ne postojite – kaže Radojković i dodaje: „Svaka reklama je dobra reklama ako se iskoristi na pravi način“.
Primer za to je Rumunija, koja je od Vlade Cepeša, poznatijeg kao grof Drakula i njegovog zamka napravila turističku atrakciju koju obilaze milioni turista tokom godine, ukazuje David Đurđević, nekadašnji direktor Turističke organizacije opštine Kladovo.
-Veliko interesovanje filmadžija za istočnu Srbiju u poslednje vreme je sigurno dobro i za turizam i za ostalu privredu. Zastupljenost ovog kraja u domaćim serijama je ipak samo ulaznica u najširu javnost, a kako će se ona nadalje iskoristiti zavisi od ljudi koji tu žive, jer kao što serije dođu i prođu, tako se ni uspeh ne postiže preko noći -uveren je Đurđević.
Rogljevačke i Rajačke pivnice u blizini Negotina, često su filmska lokacija i u njima su, kako saznajemo, snimljene važne scene za mnoge domaće filmove i serije, od „Čarlstona za Ognjenku“, „Enklave“, „Senki nad Balkanom“, „Hotela Beograd“,do filma „Što se bore misli moje“ snimanog prošle jeseni.
Bez obzira jesu li Rogljevačke i Rajačke pivnice „glumile“ sebe ili turski deo nekadašnjeg Beograda, neko makedonsko selo i još štošta drugo, to pomaže razvoju turizma, saglasni su ovdašnji preduzetnici.
-Ljudi češće dođu kad čuju da se ovde snimao neki film ili serija. A kada dođu, detaljnije obiđu ove krajeve, uživaju u domaćim proizvodima i vinu. Ali pivnice imaju svoje goste i mimo toga, jer su neobične, bogate istorijom, pritom se nalaze na izuzetnoj prirodnoj lokaciji, okružene vinogradima – naglašava Barbara Radosavljević, vlasnica pivnice u Rogljevu.
Iskustvo naših sagovornika potvrđuje da je procvat filmskog preduzetništva odlična odskočna daska i za preduzetnike u drugim industrijama, uključujući i reklamu za kraj u kome žive i posluju.
Kada je u globalno popularnoj seriji „Igra prestola“ Dubrovnik postao Kraljeva luka svet je nagrnuo u Dubrovnik.
A pošto je navala turista bila izuzetno velika, Unesko je zapretio ovom gradu na Jadranu da će mu oduzeti status svetske baštine, u slučaju da turističku najezdu koja preti kulturnom nasleđu ne stavi pod kontrolu.
Teško da će mesta u Srbiji, koja su poslužila kao filmske lokacije, imati problema poput Dubrovnika da se odbrane od opsade turista iz sveta, ali je za početak dovoljno da i domaći gosti počnu da otkrivaju turistička mesta koja su pre njih otkrile filmadžije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
