Srbija bi mogla na primeru Finske dosta da nauči u oblasti energetike. Ova nordijska zemlja je za 30 godina uspela da sa pozicije, gotovo potpune, energetske zavisnosti, dođe do liderskog mesta kada su u pitanju efikasnost i očuvanje okoline. Evropska strategija očuvanja životne sredine 20-20-20, a reč je o projektu iz 2007. koji je ambiciozniji od Kjoto sporazuma, za Finsku je već nadohvat ruke.
Vredno je pomena da je i Srbija prihvatila taj evropski cilj i direktivu EU da do 2020. godine smanji emisiju CO2 i drugih štetnih gasova za 20 odsto, kao i da u istom procentnom odnosu poveća korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Finska već danas koristi 28 odsto energije iz obnovljivih izvora, a Srbija – nula.
Novinar Danasa imao je priliku da se uveri kako u praksi funkcioniše finski energetski sistem, u kojem je ključna reč životna sredina, ali i u spremnost finskih stručnjaka da taj recept primene u Srbiji. U tom kontekstu treba podsetiti da je Finska zemlja partner VI Međunarodnog foruma o obnovljivim izvorima energije, koji će, pod sloganom Energetski izazov Srbije 2020-30-50, biti održan 24. i 25. oktobra u Novom Sadu. Finska je danas među liderima kada je u pitanju dobijanje energije iz otpada. Reč je o konceptu po kojem se svaki otpad može iskoristiti kao gorivo, bilo direktno, bilo kao sredstvo da se dobije energent. Centar za tretman otpada Amasuo je kompleks od 190 hektara u kojem se prikuplja, i po najvišim standardima skladišti, smeće da bi se iz njega dobijeni metan iskoristio kao energent.
– Iskorišćavanje otpada kao izvora goriva višestruko je korisno. Najpre, to je pristupačan energent, koji proizvodi svako domaćinstvo. Uz to, ima značajnu dimenziju zaštite životne sredine. Samo jedna tona metana, kojeg proizvodi organski otpad, ima uticaj štetan kao 21 tona ugljen dioksida. A Amasuo je jedan od centara u kojima se kroz sagorevanje metana dobija CO2 i energija – objašnjava Juka Pavlinen iz FCG, multi-ekspertske kompanije koja je u vlasništvu Asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti i dva univerziteta.
Od otpada se u Amasuu najpre pravi veštačko brdo, zaštićeno odozdo i odozgo. U to polje se pobadaju gasni bunari koji crpe metan, koji pumpe dalje dopremaju do energane. Staro polje je bilo smešteno na 53 hektara, sa 250 bunara, ali je moralo da bude zatvoreno zbog izmene, ionako veoma strogih, propisa. Iz tog polja izvučeno je 15 miliona kubnih metara gasa. Konačno, u energani ovog centra, koja ima samo četvoro zaposlenih, od takvog gasa se proizvede 10,5 megavata električne i sedam megavata toplotne energije.
FCG se bavi svim aspektima energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Jedan od ciljeva Finske – višestruko uvećati korišćenje energije iz vetra – takođe je predmet izučavanja stručnjaka iz ove kompanije.
– Pre dvadesetak godina govorili su da u Finskoj nema vetra. A onda je otkriveno da da ga ima, ali ne na uobičajenih 100 metara nego na 200 metara visine. I tada je krenuo razvoj vetrenjača. Godine 1992. proizvodnja energije iz vetra bila je ravna nuli, a prošle godine smo proizvodili 200 megavata. Cilj je da 2020. godine proizvedemo 2.500 megavata, po ceni od 83 evra po megavat-satu. Verujem da ćemo u tome uspeti – ističe Matias Jarvinen iz FCG.
Koliko Finska vodi računa o energetskoj efikasnosti, govori i činjenica da je ispod Helsinkija, na dubini od 25 do 30 metara, iskopano 60 kilometara tunela u granitnoj steni, jer su tako gubici na toplovodnoj mreži svedeni na minimum. Kroz tunele su provučeni cevi, a srce tog sistema je toplana koja u istom procesu proizvodi grejanje i hlađenje.
– Iskopati 60 kilometara tunela kroz granit delovalo je kao uzaludan posao. Ali shvatili smo da je korist mnogo veća od ulaganja. Gubici toplote pri protoku kroz cevi su minimalni, čistije je za okruženje i put je kraći za 25 do 30 odsto. Kad se sve izračuna, jeftinije je – zaključuje Turo Eklund iz kompanije Helsinki energija.
Inženjeri za budućnost
Finska mnogo pažnje posvećuje sistemu obrazovanja koji treba da iznedri efikasne inženjere, spremne da odgovore visokim zahtevima zaštite životne sredine. Pionirski poduhvat na tom polju je Alto univerzitet, koji je nastao spajanje tri univerziteta – ekonomskog, tehnološkog i umetničkog.
– To je naročito dobro za inženjere, od kojih se očekuje da ponude ne samo efikasan, već i isplativ projekat lepog izgleda. U bliskoj prošlosti najviše pažnje se posvećivalo građevinarstvu i civilnom inženjeringu, a danas energiji i okruženju. To su ključne reči koje će privlačiti studente u budućnosti. Ako imate samo inženjere, nećete dobiti ništa novo, a naši studenti sanjaju o tome da svet naprave boljim mestom – objašnjava profesor Riku Vahala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
