Fiskalni savet: Srbijagas i EPS najveći rizik za budžet

Međutim, činjenica da je strategiju napravila i usvojila vlada u tehničkom mandatu, a takođe strategija je doneta u vreme velike globalne neizvesnosti, u trenutku kada se pandemijska kriza preliva u energetsku uz veliki rast inflacije pre svega cena hrane.

Najvažnija stvar u strategiji, prema mišljenju Saveta je to što se planira smanjenje deficita države sa tri odsto u ovoj na 1,5 odsto BDP-a u sledećoj godini da bi do 2025. godine deficit pao na 0,5 odsto BDP i što je dobar cilj.

Sa ovim nivoom manjka u državnoj kasi, javni dug bi do 2025. godine pao na 50 odsto BDP-a sa sadašnjih oko 55 odsto BDP-a.

„Ukoliko Srbija ne smanji svoj javni dug, sadašnji budžetski rashodi za kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati u narednim godinama zbog rasta troškova zaduživanja“, upozoravaju u Savetu.

Fiskalni savet pozitivno ocenjuje i plan vlasti da postepeno smanji udeo budžeta u BDP-u i to pre svega smanjenjem javnih rashoda na 40,5 odsto BDP-a.

U strategiji je smanjena procena privrednog rasta u ovoj godini sa 4,5 na 3,5 odsto, dok je projekcija inflacije povećana sa 3,7 na 9,2 odsto.

Ipak, prema mišljenju Saveta Vlada, odnosno Ministarstvo finansija koje je pravilo strategiju nije dovoljno pažnje obratilo na fisklane rizike koji leže u javnim preduzeima i to pre svega energetskim.

„Strategija ne prepoznaje da je glavni razlog zbog kojeg je energetska kriza snažno pogodila zemlju dugogodišnje loše poslovanje EPS-a i Srbijagasa“, napominjs e u oceni strategije.

Država planira postepeno smanjenje subvencija javnim preduzećima u naredne tri godine, ali zbog problema u njihovom poslovanju subvencije bi mogle da premaše plan već u ovoj godini.

„Neodrživo poslovanje javnih preduzeća je i ranije bilo najveći fiskalni rizik, a sada su izgledi da se njihovi troškovi preliju na budžet dodatno pojačani“, smatraju u Fiskalnom savetu.

Prvi i pojedinačno najveći rizik je Srbijagas. U krizi od 2008. do 2010. godine ovo preduzeće je napravilo gubitak od 1,2 milijarde evra i to je sve pokriveno iu budžeta.

„Sličan scenario se može ponovo očekivati. Srbijagas je, naime, od decembra prošle godine do danas već dobio oko 500 miliona evra iz budžeta, a dodatni iznos koji će mu biti potreban u 2022. mogao bi da premaši sredstva koja su trenutno opredeljena“, navodi se u analizi Saveta objašnjavajući da je toliko koštao vanredni uvoz skupog gasa zbog propusta Srbijagasa i države, kao i da je posledica zamrzavanja cena gasa od strane Vlade.

Oni napominju da se već godinama kasni sa proširenjem podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru. I takvo skladište nije spremno dočekalo zimu, jer su rezerve gasa u novembru bile na istorijski niskom nivou.

U Savetu ističu da zbog lošeg upravljanja EPS-om i nedovoljnih ulaganja domaća proizvodnja struje nije mogla da podmiri tražnju pa je bio neophodan uvoz vrlo skupe struje.

Uprkos tome što je se kriza razbuktala i na evropskim berzama Fiskalni savet ocenjuje da nisu postojali spoljni činioci zbog kojih je EPS morao da upadne u probleme prošle zime.

„Uvozne cene struje jesu višestruko skočile u odnosu na pretkrizni nivo, ali EPS u normalnim okolnostima ne zavisi od kretanja na berzama i to nikako nije smelo da se desi ni sad. Dugogodišnje loše upravljanje preduzećem i niske investicije vodile su postepenom smanjivanju proizvodnje struje koja se u poslednje vreme skoro izjednačila s domaćom tražnjom“, poručio je Savet ističući da je uvoz skupe struje napravio gubitak od 400 milona evra u periodu od oktobra do marta.

„EPS je za sad ove gubitke uspeo da zamaskira zaduživanjem kod poslovnih banaka, tako da za razliku od gubitaka Srbijagasa oni još uvek nisu postali trošak budžeta – ali svakako predstavljaju veliki fiskalni rizik“, upozorava Savet.