Fiskalni savet očekuje pad srpske ekonomije za tri odsto

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Fiskalni savet je pomalo kontradiktoran. Govori o ocekivanom deficitu budzeta od 3 milijarde evra ako ne bude novog programa za spas privrede. S druge strane, njega mora biti kako bi se pad BDP-a zaustavio na zeljenih 3%.
   Deficit budzeta je vec krajem maja dositgao 2 milijarde evra, problem je sto se ocekivala „pobeda“ nad koronom do kraja juna, pa da ce se i deficit usporeno povecavati, a krajem godine i smanjivati. Pandemija je u punom jeku, a to znaci povecanje troskova za zdravstvo, ali i smanjenje privredne aktivnosti u odnosu na plan, sto znaci manje prihode za budzet. Kada se sve to uzme u obzir, odokativno deficit budzeta ce bez novog programa pomoci privredi biti najmanje 4 milijarde evra. U tom slucaju pad BDP-a bi bio znatno veci od 3%, mozda cak i 5-6%. Ako se pomogne pivredi, budzetski deficit ce biti oko 5 milijardi evra, a pad BDP-a 3-4%.
   Novo zaduzivanje za pokrice budzetskog deficita od najmanje 2 milijarde evra ce „poterati“ ucesce javnog duga znacajno preko 60% BDP-a, tim pre sto se se BDP smanjiti.
   fiskalnom savetu zameram sto nije proverio da li su uknjizeni svi krediti za infrastrukturne projekte u javni dug. Tu pre svega mislim na projekte sa Kinezima, ali i Turski tok za koji nije jasno da li je vlasnistvo Srbije, Rusije ili zajednicke rusko-srpske firme registrovane u Zugu. Takodje, Fiskalni savet se nikada nije oglasio povodom neotpisivanja nenaplativih potrazivanja od poreskih duznika (to su oni famozni spiskovi poreskih duznika). Tu se krije nekoliko milirdi evra potencijalnog budzetskog deficita, a zbog toga je budzet stalno nelikvidan (povracaj PDV-a, subvenvcije za poljoprivredu i slicno).
   U svakom slucaju, cekaju nas teski dani do kraja godine, a Fiskalni savet bi trebalo da pomno prati sta se desava sa javnim finansijama, kao i da se boti protiv manipulacija i zloupotreba..

2. Odakle deficit zar predsednik nije rekao 2020 +1-2% a 2021 +8%