foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Dan nakon parlamentarnih i lokalnih izbora frilenserima su na adrese stigle koverte sa rešenjima za porez za 2018. godinu.
Iako nisu neočekivana, velikom broju frilensera rešenja za plaćanje starih dugova došlo je kao gorka pilula, koju će, hteli to ili ne, izgleda morati da progutaju.
Miran Pogačar iz Udruženja radnika na internetu (URI) potvrđuje za Danas da su rešenja u skladu sa postignutim dogovorom pre godinu dana i otpisanom kamatom, ali ističe i da je sve teže ostati frilenser.
„Ta rešenja su poslata samo dan nakon izbora. Nama je to pokazatelj da vlast zloupotrebljava državu. Hteli su da se obračunaju sa frilenserima, a mnoštvo je odustalo od ovakvog načina vođenja posla i prešlo u preduzetnike“, smatra Pogačar.
On podseća da su strane kompanije najviše pritiskale državu da ovako postupi.
„Oni su se pozivali na nelojalnu konkurenciju, ali njima je u interesu da za manje novca radimo za njih“, ocenjuje Pogačar.
On očekuje da će se isto nastaviti i sledeće godine i kaže da su značajnije izmene poreskog tretmana frilensera moguće tek posle promene vlasti.
„Nije da nas nešto posebno tretiraju, već tako postupaju sa svim građanima. Samo gledaju svoje interese“, zaključuje naš sagovornik dodajući da sumnja da bi nešto postigli protestima, pošto je na proteste pre godinu dana, kada su stigla rešenja za 2017. godinu, došlo svega tristotinak ljudi.
On ističe i da su poreski službenici jako ažurni da naplate dug, a da im je trebalo da podignu portal za frilensere šest meseci. Pokazalo se ipak da frilenseri nisu preterano zainteresovani da se tamo registruju, jer ih se svega 4.000 prijavilo.
Inače, ranijih godina procenjivalo se da u Srbiji radi oko 100.000 frilensera.
Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, koji se bavi digitalnim radom, ističe takođe da su rešenja u skladu sa dogovorom i zakonom, ali da se materijalna situacija frilensera promenila i sada im nameti padaju teže.
„Oni imaju manje posla i manje prihoda, a takođe im je inflacija smanjila kupovnu moć. Iako su nameti ostali isti kao kada su se dogovorili sa državom, njima je sada teže da ih izmiruju. Ipak, poreske obaveze se moraju platiti, kao što ih moraju platiti i svi drugi građani“, napominje ona dodajući da s obzirom da prihode ostvaruju iz inostranstva, zbog stabilnog kursa dinara, nikakvu prednost im ne pruža to što prihoduju devize.
„Nekada, kada je kurs rastao, oni su za devize stalno dobijali više i bili u prednosti u odnosu na ljude koji su ovde radili za dinare. Sada te prednosti nema“, napominje ona.
Centar za istraživanje javnih politika objavljuje Gigmetar, istraživanje o položaju frilensera, i prema poslednjem, nedavno objavljenom izveštaju za prethodnih šest meseci, broj frilensera u Srbiji je smanjen za 17,8 odsto.
Jakobi ističe da je teško reći koji su tačno faktori doprineli ovom padu, ali da je moguće i da su porezi među njima.
„Vidimo da se na portalu za frilensere prijavilo jako malo ljudi. Mislim da je problem delom u tome što su i dalje neinformisani o svojim poreskim obavezama. Dosta ljudi se povuklo sa tržišta, ali očito problem postoji. Ako dugo niste plaćali ništa, svaki iznos koji sada morate da platite vam je mnogo. Osim toga, kod nas je široko rasprostranjeno mišljenje da se za poreze koje plaćamo ne dobijamo dovoljno kvalitetne usluge države. Ali to važi za sve građane, ne samo za frilensere“, objašnjava Jakobi, dodajući da su modeli za obračun poreza i doprinosa frilensera dobro napravljeni tako da su obaveze usklašene sa njihovom poreskom snagom.
Propisima o porezima i doprinosima za frilensere, država je zahvatila praktično sve koji prihode ostvaruju u inostranstvu. U toj grupi našli su se i pomorci i radnici na naftnim platformama, koji tvrde da nikakve veze sa frilenserima nemaju i da je nepravedno njihove prihode oporezivati na isti način.
Mladen Carević iz Udruženja pomoraca Republike Srbije ističe da su i njima počela pristižu poreska rešenja za 2018. godinu, a prema njegovoj proceni 70-80 odsto nije platilo ni poreze za 2017. godinu.
„Oformljena je međuresorna radna grupa da reši naš status. Sledeće nedelje imamo sastanak i pokrenućemo pitanje i ovih novih rešenja, ali čini se da oni žele da nas strpaju u isti koš sa frilenserima i tako reše problem. Ljudi ulažu žalbe na rešenja, a jednom kolegi žalba je odbijena i mora da plaća dug. Da mi je neko rekao da ću morati da polovinu zarade sa broda dam državi, ne bih se ni upuštao u to. Ako budemo morali da platimo namete za pet godina unazad, mnogi od nas će se odlučiti da odu iz zemlje. Ja bih morao da platim 20-30.000 evra“, napominje on.
Pomorci su pre mesec i po održali protest, a ukoliko se ne nađe zadovoljavajuće rešenje, najavljuju opet izlazak na ulicu.
„Koliko god da nas bude“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
