Nadležni kriju informacije o spornoj pošiljci breskvi: Hlorpirifos još dostupan u slobodnoj prodaji

Povrat pošiljke breskvi sa hrvatske granice odigrao se 14. avgusta, ali problem je počeo mnogo ranije – kada je u našoj zemlji omogućeno korišćenje hlorpirifosa.

Iako su brojne hemikalije koje sadrže ovu supstancu krajem 2022. godine u Srbiji zabranjene, ukidanjem rešenja o registraciji sredstava za zaštitu bilja koja sadrže hlorpirifos, početkom tekuće godine Ministarstvo je odobrilo uvoz i proizvodnju ove aktivne supstance.

Kako je Ministarstvo objasnilo, donelo je odluku o davanju dozvole za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava za zaštitu bilja na bazi hlorpirifosa za tretiranje šećerne repe, jer, prema njihovim navodima, nije bilo dovoljno efikasne alternative da se suzbije repina pipa.

„Suočeni sa ozbiljnim problemom opstanka proizvodnje šećerne repe, kao strateške biljne kulture za našu zemlju, Ministarstvo je razmatralo podnete zahteve proizvođača šećerne repe, i donelo takvu odluku uzimajući u obzir preporuke Stručnog saveta za sredstva za zaštitu bilja, kao i praksu koje u ovakvim situacijama koriste i zemlje članice EU“, pojasnili su iz Ministarstva.

Povodom ovog slučaja oglasio se i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, koji je potvrdio da je država dozvolila interventan uvoz hloropirifosa, ali samo za zaštitu šećerne repe.

„Ako se ustanovi da je insekticid završio i u proizvodnji drugih kultura biće pokrenuta krivična odgovornost“, kazao je Milosavljević.

S tim u vezi, tvrdnje nadležnih navode na pitanje kako je ova supstanca završila u voćnjacima, odnosno, da li je obavljana adekvatna kontrola tržišta i dostupnost preparata koji su bazirani na hlorpirifosu.

Kako su za Danas rekli iz poljoprivredne apoteke „Agrotrend“, da bi građani kupili hemijska sredstva na bazi hlorpirifosa, neophodno je da imaju dozvolu za korišćenje, odnosno potvrdu da će ga koristiti u šećernoj repi.

Sa druge strane, u poljoprivrednoj apoteci „BeoMimax“ kažu da se sada ovi proizvodi teško mogu naći u radnjama jer stoje na listi zabrane, ali da ipak ima insekticida koji sadrže pomenutu aktivnu supstancu.

„Hlorpirifos je aktivna materija koja je zabranjena, i svi preparati tipa Nurelle De, Konzul i drugi, skinuti su sa liste odobrenih. Sa tom aktivnom materijom u apotekama se može kupiti Saturn terra, zemljišni insekticid u granulisanom stanju, upakovan u kilogramsko pakovanje“, kažu iz ove apoteke.

Uprkos tome, na internetu je moguće poručiti date proizvode kao što je, recimo Konzul, bez ostavljanja podataka o njivi na kojoj bi se primenjivao ili bilo kakvih bližih odrednica koje bi ograničile njihovu distribuciju.

Da nije bio problem doći do preparata koje sadrže hlorpirifos za Danas potvrđuje i Aleksandar Leposavić, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo u Čačku, koji kaže da su se do sada oni mogli nabaviti u skoro svim poljoprivrednim apotekama.

„Hlorpirifos je aktivna supstanca prilično širokog spektra, a osnovni razlog zbog kog su ga proizvođači poslednjih godina koristili je povoljna cena. U ovoj godini nije ni imalo toliko potrebe da se primenjuje.  Trenutno ga u poljoprivrednim apotekama nema zbog čitave gungule, ali je neminovno da se u prethodnom periodu nesmetano mogao naći u svakoj, bez obzira o kom trgovačkom nazivu je reč – Solinor, Konzul ili neki treći – svi su aktivna materija hlorpirifos“, pojašnjava naš sagovornik.

Leposavić napominje da je korišćenje hlorpirifosa u voćarstvu moglo da se izbegne, jer je ova supstanca prilično dugo u upotrebi, od šezdesetih godina prošlog veka, i za nju postoje alternative.

„Hlorpirifos je uslovno dozvoljen u šumarstvu zbog visoke efikasnosti, a i dalje se koristi protiv gubara. Takođe, uslovna dozvola je postojala i za šećernu repu. Međutim, za sve druge biljne vrste prag tolerancije je nula, i ne sme se koristiti u procesu zaštite. Ipak, bez obzira na zabranu, neke države Evropske unije ga nesmetano proizvode i distribuiraju na područja koja se uslovno mogu nazvati „zemlje trećeg sveta“. Nažalost, izgleda da i mi tu spadamo. Ako je zabranjen, pitanje je zašto ga proizvode. Očigledno se ne odriču dela profita te zabranjene proizvode plasiraju“, zaključuje Leposavić, uz opasku da nije greška samo do Srbije, već do onih koji prave i prodaju aktivnu supstancu.

Analitičar i novinar Branislav Gulan ipak je stava da je „zalutali“ hlorpirifos posledica niza sistemskih grešaka, odnosno brojnih problema koji već postoje u poljoprivredi. S tim u vezi, naglašava da će „fauli“ vraćanja voća sa granica učiniti da okruženje drugačije gleda na Srbiju, kada je reč o kvalitetu i ispravnosti robe koja se izvozi.

„Od sada će nas svi drugačije gledati i rigoroznije kontrolisati. Problem je u tome zašto ne kontrolišemo svu robu, kako kaže ministarka, ali zato kontrolišemo sve što se uvozi. Sve ovo  je sistemska greška, jer nije rešen problem poljoprivrede. Od naše poljoprivrede, u kojoj voćarstvo zauzima 193.000 hektara, ono jedino ima napredak u razvoju. Nauka je ušla u voćnjake, imamo visoke prinose i robu, te je pitanje zašto nismo pronašli drugo rešenje da je zaštitimo“, kaže Gulan.

Danasov sagovornik ne vidi logičnost u opravdanju nadležnih da poljoprivrednici koriste stare zalihe pomenute supstance, jer, kako kaže, nauka tvrdi da mi i nemamo zaostalih količina datog insekticida.

„Srbija je zvanično tražila dozvolu da se uveze hlorpirifos kako bi se zaštitila šećerna repa. Njegovo pogrešno korišćenje je posledica sistemskih grešaka, do kojih dolazi jer sve rešavamo uredbama. Vladanje uredbama je gašenje požara – ne priča se o tome, stavi se pod tepih pa opet u krug“, sugeriše Gulan.

Ova greška će najviše koštati državu, smatra agroanalitičar, istučući da je jasno da ona krije ko je proizvođač breskvi u kojima su pesticidi.

„Nadležni ne kažu ni koliko je pokušano da se izveze, da li su u pitanju veliki proizvođači niti hoće li i koliko voća biti uništeno“, primećuje naš sagovornik.

Isto misli i agroanalitičar Milan Prostran, koji dodaje da je neophodno izaći sa informacijama o tome koja količina hlorpirifosa je Srbiji zaista bila potrebna za šećernu repu, i ko ga je distribuirao proizvođačima.

„Poznato je da je taj preparat uvezen samo za upotrebu na šećernoj repi. A onda su ga ljudi primenjivali i na voće, verovarno zato što nije skup. Ipak, da li je reč o količini koja je zaista potrebna za šećernu repu ili ne – nije poznato. Najodgovorniji za uvoz i registraciju aktivne materije koja je zabranjena je Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za zaštitu bilja. Ne može se ništa uvoziti ako nije registrovano“, smatra agroanalitičar.

Prostran za razliku od Gulana, kaže da je korišćenje ovog preparata za kulture koje nisu šećerna repa, pre svega stvorilo probleme proizvođačima voća.

„Oni će plaćati cenu toga. Bez obzira da li samo nisu bili informisani da se taj preparat ne koristi u voću, ili su ga svesno primenjivali“, tvrdi naš sagovornik.

Na pitanja Danasa o postojanju procedure koju poljoprivrednik mora proći kako bi navavio hlorpirifos, iz Fitosanitarne inspekcije nisu odgovorili.

Takođe, nismo dobili ni informacije o tome kada će Srbija objaviti da li je u breskvama prisutna prekomerna količina pesticida, kako tvrdi Hrvatska, ni da li će u narednom periodu korišćenje ove aktivne supstance biti dozvoljeno.