Foto: Shutterstock/ScarcVisok nivo pesticida hlorpirifos u domaćem voću u više navrata uzrokovao je da se pošiljka iz Srbije vrati sa granice zemlje u koju je trebao biti obavljen izvoz.
Poslednji takav slučaj odigrao se 14. avgusta, kada je Hrvatska prijavila da je tovar breskvi iz Srbije potencijalno rizičan.
Prema rečima Violete Josifove, ekspertkinje za primenu fitosanitarnih propisa, da do ovakvog ishoda može doći zbog korišćenja zabranjenih aktivnih supstanci, upozoreni su i Ministarstvo poljoprivrede i sama ministarka Jelena Tanasković, ali su alarmi bili ignorisani.
Uprkos tome, scenario vraćanja robe je repriziran, a javnost se pita šta će biti sa zatrovanim voćem, kao i da li Srbiji preti opasnost od zabrane izvoza u Evropsku uniju?
„Nеma bojazni da ćе brеskvе vraćеnе sa hrvatskе granicе zbog visokog nivoa pеsticida završiti na tržištu Srbijе“, sugerisala je Tanasković nakon spekulacija da bi one mogle da se nađu u domaćim radnjama.
Ministarka je dodala i da se ipak čekaju analize laboratorije u Srbiji, te da će, ako se pokaže da je nivo pesticida zaista prisutan u meri u kojoj Hrvatska tvrdi – sve breskve biti uništene.
Naime, kada govorimo o konkretnoj turi voća vraćenog sa hrvatske granice, do toga je došlo jer su breskve sadržale visok nivo hlorpirifosa, čije je korišćenje zabranjeno širom Evrope, a Srbija je početkom 2022. zabranila registraciju brojnih sredstava koja sadrže pomenutu supstancu.
Ipak, kao objašnjenje za puštanje ove supstance u promet, Tanasković je kazala da je voće i povrće dobilo pojačane tretmane preparatima za zaštitu protiv bolesti i štetočina, jer su Srbiju zadesile obimne padavine i štete na usevima. Kako je pojasnila, dodatna zaštita je bila neizbežan način da se sačuvaju prinosi.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe ističe da postoje situacije u kojima nenamerno dolazi do neispunjenja uslova isporuke, te da je moguće da je upravo to slučaj sa breskvama, ako se ispostavi da nalazi naše kontrole potvrde da nivo pesticida prelazi preporučeni.
„Kada je reč o pesticidima, može se omaći da prekorače dozvoljeni nivo, ako je zbog određenih klimatskih uslova, potrebno više tretirati biljke. Tu verovatno nema loše namere od strane proizvođača. Slično se desilo i 2018. kada je Rusija privremeno ograničila uvoz kajsija i breskvi iz Srbije, pa ga ukinula. Sa druge strane, primer loše namere je prepakivanje šećera 2004. godine, kada je u pakovanja na kojima je naznačen određeni nivo kvaliteta, sipan sadržaj koji taj nivo ne ispunjava“, pojašnjava naš sagovornik.
Iako, kako kaže, rizik da do ovakvog scenarija dođe uvek postoji, Stanić ističe da je neophodno dobro sprovesti kontrole u samoj zemlji, kako reputacija Srbije ne bi bila narušena.
„Sve što nije u skladu sa dogovorenim uslovima isporuke, kao što su količina pesticida ili kvalitet i vreme isporuke robe koja se izvozi, negativno utiče na reputaciju zemlje. Rizik da se ne usklade uslovi uvek postoji, ali kontrole kvaliteta na polaznoj tački, recimo izlasku voća i povrća iz pogona i sa plantaža, su važne u prevenciji. Rezultati kontrole u Srbiji treba da se usaglase sa kontrolom zemlje u koju se izvozi. Upravo da ne bi došlo do „kiksa“ zbog kog bi se gubilo poverenje na međunarodnom tržištu, a samim tim i određeno tržište. Ako do toga dođe – kupac će se orjentisati na drugog ponuđača“, upozorava Danasov sagovornik.
Sa druge strane, Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, sugeriše da su se otrovne supstance namenski uvozile u našu zemlju, i da je ta odluka doneta u cilju određenih interesa.
„U Stručnom savetu treba da sede ljudi koji se razumeju u struku i raspravljaju o aktuelnim pitanjima. Ipak, on je formiran ad hoc, kako bi im prošlo odobrenje za uvoz nedozvoljenih aktivnih supstanci koje su isključene iz liste, i to radi dobijanja provizija. U EU su u poslednje dve-tri godine isključene mnoge aktivne supstance, a dobar deo njih jer je utvrđeno da štete životnoj sredini. Sve te zalihe koje nisu upotrebljene u EU završavaju u Srbiji“, napominje direktorka za razvoj u BioGenesis-u.
Josifova dodaje da, čim se neka aktivna supstanca isključi iz upotrebe, ona postaje ekološki otpad, te da ju je u tom slučaju isplativije pokloniti nego uništiti.
„Sve to završava u našoj zemlji. Hlorpirifos je prilično jak otrov koji je isključen iz upotrebe, ali je ove godine upravo Stručni savet, formiran za tu namenu, raspravljao o pitanju uvoza oko 20 tona ove supstance, a preduzeću Agrosava je omogućeno da napravi još 50 tona. S obzirom da je to neregistrovano sredstvo, odobren mu je interventni uvoz jer navodno nema insekticida – što nije tačno. Sve je to završilo u voćarstvu“, upozorava naša sagovornica, dodajući da je uzrok vraćanja sa granice pošiljki našeg voća upravo povećan nivo hlorpirifosa.
Govoreći o posledicama po životnu sredinu i zdravlje čoveka, Slađana Savić, asistentkinja Katedre za primenjenu hemiju, Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je hlorpirifos pesticid koji Evropska agencija za hemikalije trenutno procenjuje da li ga treba uvrstiti u kategoriju perzistentnih, bioakumulativnih i toksičnih hemikalija i kategoriju dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.
„To su supstance koje ne bismo smeli da ispuštamo u životnu sredinu, jer osim što imaju otrovna dejstva, zadržavaju se u organizmu i veoma se teško razgrađuju, pa je njihov efekat produžen. Iz Evropske agencije tvrde da su simptomi unosa prekoračenog nivoa hlorpirifosa mučnina, vrtoglavica i konfuzija. Takođe, da je, ukoliko su radnici na plantažama izloženi izlivanju, moguća respiratorna paraliza i smrt“, pojašnjava Savić.
Ona ističe i da je nepovoljno da se trudnice izlažu hlorpirifosu, jer studije pokazuju da to može negativno uticati na nervni sistem ploda.
Kako sugeriše naša sagovornica, iako nije dokazano da je hlorpirifos kancerogen i da ima uticaja na plodnost, on može dovesti do teških trovanja.
„Izlaganje velikoj količini ovog pesticida, do čega može doći kada su u pitanju radnici na mestu proizvodnje, transporta ili primene ove supstance, izaziva neurotoksične efekte. To se manifestuje kroz nejasan govor, drhtavicu, depresiju respiratornog trakta i smanjenje cirkulacije krvi“, predočava Savić i dodaje da je američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA), na osnovu samo registrovane upotrebe ovog pesticida, donela odluku da ukida toleranciju na hlorpirifos zbog previsokog rizika od toksičnih efekata.
Podsećamo, Evropska agencija za sigurnost hrane je još u avgustu 2019. godine izrazila je zabrinutost zbog „mogućih genotoksičnih uticaja hlorpirifosa”, kao i „potencijalnih neuroloških uticaja tokom razvoja”.
Srbija je godinu dana kasnije težila da se usaglasi sa evropskim propisima u ovom sektoru, ali je tek početkom 2022. donela rešenje kojim se ukida registracija brojnih sredstava za zaštitu bilja koja sadrže aktivnu supstancu hlorpirifos.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
