Puste ulice u Iloku, foto: A. L./DanasIlok, najistočniji grad u Hrvatskoj postaje sve popularnije odredište za kupovinu našeg stanovništva iz pograničnih delova Vojvodine, jer je pre svega jeftinija hrana, ali i gorivo.
Pre korone, građani Osijeka pronašli su svoju meku za šoping i dolazak do jeftinije hrane, kućnih potrepština i cigareta. Malo selo Bogojevo, čim se uđe u Srbiju, sa svega hiljadu stanovnika, brzo se pretvorilo u centar preprodaje ili što bi carinici rekli, „mravljeg šverca“.
Ubrzo je ovde niklo pet marketa, četiri specijalizovane prodavnice, četiri apoteke, dve menjačnice i nekoliko restorana.
Međutim, pandemija korone ovaj biznis je uništila za svega nekoliko dana, a nakon inflacije u Srbiji, građani su sada krenuli u drugom smeru.
Tako sada meštani Bačke Palanke i okolnih sela, ali čak i iz Novog Sada, sve češće odlaze u Ilok po namirnice, kao i da natoče rezervoar, jer je i gorivo značajno jeftinije.
– Sve je povoljnije nego kod nas gde te svaki dan dočeka nova cena. Više se niko ni ne čudi. Jedino su beli hleb i cigarete jeftiniji kod nas. Kad treba da kupim sir u Srbiji moram da napravim dobru strategiju gde pronaći nešto, a da se ne osećam opljačkanim. Slično je i sa ribom. Ovde dođemo, pokupujemo za nekoliko nedelja kao što bi otišli u šoping u Novi Sad. Sve je jeftinije od 20 odsto pa nadalje i uvek su neka sniženja, ali zaista sniženja. U Vukovaru su još bolji marketi, ali on je ipak malo dalje – kaže nam Nenad iz Čelareva.
Pokazuje nam sir koji je kupio u Iloku, ovaj hrvatski market ima lance prodavnica i u Srbiji, ali je iz nekog razloga isti ovakav sir kod nas skuplji za 20 odsto.
– Primeti se otkada su Hrvati u Evropskoj uniji da paze sa akcijama. Imaju jasna pravila kako se i na koji način oglašavaju akcije, ne možete recimo jedan proizvod spustiti cenu, pa dignuti, pa opet spustiti i reći da je to opet akcija, kao što se to kod nas radi – dodaje naš sagovornik.
Ilok je inače iznenađenje za putnike jer je neočekivano lepa varošica sa starim gradom, tvrđavom, dvorcem i jednim od najboljih vidikovaca na ovom delu Dunava, ali je opustošen odlaskom mladih ljudi, mahom u inostranstvo. Trenutno tu živi nešto više od 3800 ljudi, zvanično, a nezvanično, brojka je verovatno poraznija.
Ovde su putnici koji bi se kretali na relaciji od Osijeka do Novog Sada i obratno, obično stajali da kupe dobro vino, iločku graševinu i frankovku, ali sada se situacija menja. Kupuje se sve.
Prodavačica u marketu kaže da je i u Hrvatskoj sve poskupelo, pogotovo kada se prešlo na evro pre godinu dana pa su svi počeli da zaokružuju brojke, ali na više očekivano. Ipak, primećuje sve više mušterija iz Srbije.
– Mi smo odavde uvek išli u Bačku Palanku u kupovinu. Idemo i dalje jer je veće mesto, življe, ima i dobra pijaca, ali nikada nije bilo ovoliko ljudi iz Srbije kod nas. Neki čak dolaze iz Novog Sada. Mnogi koriste priliku kad ovuda prolaze da stanu i pre svega kupe hranu i sve što je potrebno za kuću. Koliko čujem kupuje se dosta i u Vukovaru – kaže ova prodavačica.
U Srbiji u marketima mleko ne može da se nađe ispod 150 dinara, u Hrvatskoj kada se preračuna evro, može i za oko 100, što je velika razlika. Jeftiniji su meso, jaja i sirevi. Ali i hemijski proizvodi. Jogurt koji u Srbiji košta 180 dinara u susednoj zemlji je 140 dinara.
Već je opevana priča o cenama ribe koje su kod nas za 15 do 20 odsto veće u odnosu na prošlu godinu. Navikli smo i da u Hrvatskoj imaju jeftiniju morsku ribu, ali to je sada slučaj i sa rečnom.
Za kilogram šarana kod nas treba da se uzdvoji oko 750 dinara, za očišćen u marketima 1.000 dinara, za kotlete ili šnicle 1.200 dinara. Dimljeni je čak 2500 dinara. Pre samo nekoliko godina svežeg šarana plaćali smo 400 dinara po kilogramu. U Hrvatskoj kilogram svežeg šarana ove zime košta oko 580 dinara, dok je tostolobik oko 600.
Juneće meso za gulaš od 400 grama u Hrvatsko je 430 dinara, dok je kod nas ovaj proizvod barem 100 dinara skuplji.
Ne treba zanemariti ni gorivo. Kod komšija su dizel i benzin 160 dinara po litri, u Srbiji je benzin 175, a dizel čak 195 dinara.
Milan Kovačević: Skupo meso i mleko je rezultatu uništenog stočarstva
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže da ga ne čudi nova navika naših građana da odlaze na istok Hrvatske u kupovinu, jer se to uvek dešava kada se ovako jako pomere cene ka gore.
– Do sada se to najviše radilo sa punjenjem rezervoara automobila, a sada je kod nas poskupeo jedan širi asortiman robe u odnosu na okruženje. Do toga je došlo zato što smo imali veliku inflaciju i cene se uveliko narasle. Da bi se to sledilo davne su veće zarade i tako smo se podesili na našu štetu, na višem nivou cena. Kod nekog je ove cene pratila veća zarada, ali kod nekog i nije – rekao je Kovačević.
Kako smatra, kod nas su zarade i cene uvelike bile određene bez dovoljne analize, nagurali smo višu tražnju u periodu korone, otkada olako trošimo novce za razliku od drugih zemalja u okruženju, zapravo delimo pare. Sada smo ističe skuplji u regionu od zemalja poput Hrvatske, ali ih i dalje ne pratimo sa zaradama.
– Uvek se događalo da neka zemlja kada se razvija ide sa nižim zaradama, kao što smo mi zbog malih plata, bili privlačni stranim ulagačima, a to je davalo i mogućnost da se zadrže niže cene. Ovo povećanje će nas sada koštati, na mnogo teži način ćemo pokušati da dostignemo privredni rast koji nam je potreban. Ove godine moraćemo inflaciju dovesti u neki red, tek pred kraj godine možemo se nadati nižoj infilaciji kao što je u ostalim zemljama – nastavlja naš sagovornik.
Hrvatska je kako objašnjava, u zadnje vreme dobila dosta snažan finasijski podsticaj od Evropske unije. Prvo su njihove cene otišle na gore kada su prešli na evro, ali u zadnje vreme su novci iz EU pomogli da se podstakne domaća privreda.
Sa druge strane, mi smo kako ističe, naročito hranu zapustili i dopustili da cene previše porastu.
Kako smatra Kovačević, nama se može dogoditi da nam smanje i ovu pomoć što smo dobijali iz EU, pa je dosta teško sve prognozirati, ali postoji već nekoliko jasnih rizika u ovoj godini, uz činjenicu da su kamate u Hrvatskoj mnogo povoljnije nego kod nas.
– Globalno se može dogoditi veliki problem sa transportom robe, kao što smo imali ranije. Drugi je problem što mogu da nam počnu propisivati određene penale zbog toga što ne idemo na zelenu proizvodnju ili izričito za neke druge stvari. Nemačka daje naznake da neće dalje padati i da će se početi popravaljati, što bi za nas bilo dobro. Naš je veliki rizik što smo već dosta pali sa agrarom, naročito stočarstvom, a klimatski uslovi se menjaju. Biće nam teško vratiti se na dobar prinos. Mi smo sa 1,5 miliona krava spali na 700.000 i tu je odgovor zašto nam je skupo meso i mleko – izjavio je Kovačević.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
