Inflacija u martu 9,1 odsto

U saopštenju NBS navodi se da su „mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata“.

– Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021-februar 2022, i sporije je u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto. Sporijem rastu cena prerađene hrane su doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 26 procenata – navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

– Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto. Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Zabeleženi rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i značajno je niži u odnosu na rast svetske cene nafte koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske – objašnjavaju u centralnoj banci.

Navode da je za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

– Važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih – tvrde u NBS.

Prema projekciji centralne banke iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija bi trebalo da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

– Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile – ističe se u saopštenju NBS koja naglašava da i pored toga procenjuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika, odnosno od trajanja konflikta u Ukrajini i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone.
M. N. S.