CBAM pogurao izvoz srpske struje u Ukrajinu: Sporazum o slobodnoj trgovini otvara nove mogućnosti

Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini.

Kako podsećaju iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas, pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa tom zemljom započeti su još 2005. godine, u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Krajem 2025. godine ukrajinska strana ponovo je izrazila interesovanje za nastavak pregovora i srpskoj strani dostavila nacrt modaliteta za njihovo vođenje, navode iz PKS-a.

Podaci koje je PKS dostavio Danasu pokazuju da je trgovinska saradnja Srbije i Ukrajine vrhunac dostigla 2019. godine, kada je iznosila 506 miliona dolara.

Nakon toga trgovinska razmena dve zemlje počela je da opada, najpre zbog zatvaranja tokom pandemije virusa korona, a potom i zbog početka rata u Ukrajini.

Međutim, ova godina mogla bi da donese preokret i premaši čak i rekordnu 2019. godinu, s obzirom na to da je razmena u prvom kvartalu ove godine iznosila skoro 153 miliona dolara. Ako se taj tempo nastavi, ukupna razmena mogla bi da premaši 600 miliona dolara.

Tome je doprineo izvoz električne energije, što znači da je Srbija pronašla novo tržište u Ukrajini za plasman struje, s obzirom na to da joj je zbog uvođenja CBAM taksi od 1. januara ove godine otežan izvoz u Evropsku uniju.

Izvoz struje omogućio je Srbiji da prvi put ostvari suficit u trgovinskoj razmeni sa Ukrajinom, odnosno da njen izvoz bude veći od uvoza. Od ukupnog izvoza u prvom kvartalu, koji je iznosio 94,8 miliona dolara, električna energija činila je čak 32,2 miliona dolara, odnosno 34 odsto.

Sagovornik Danasa kaže da bi električna energija svakako mogla da bude jedan od glavnih izvoznih proizvoda Srbije u Ukrajinu, ali naglašava da će to zavisiti od domaće proizvodnje, hidroloških prilika, cena i potreba Srbije.

Drugi najveći izvozni proizvod Srbije u Ukrajinu, kako u prvom kvartalu ove, tako i tokom cele prošle godine, bilo je mineralno i hemijsko đubrivo.

Zanimljivo je da su pre rata Ukrajina i Rusija bile među najvećim svetskim izvoznicima poljoprivrednog đubriva. Međutim, rat je doveo do smanjenja proizvodnje u Ukrajini, zbog čega je ta zemlja sada prinuđena na uvoz, a Srbija se našla među njenim dobavljačima.

Kada je reč o đubrivu, sagovornik Danasa ističe da bi Srbija, ukoliko se pokaže kao pouzdan dobavljač, mogla da zadrži deo ukrajinskog tržišta i nakon završetka rata u Ukrajini.

Šta će Srbiji doneti sporazum sa Ukrajinom i koje su glavne oblasti za saradnju?

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da bi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom otvorio dodatni prostor za rast robne razmene, posebno kroz ukidanje ili smanjenje carina.

„Za Srbiju bi to značilo lakši plasman proizvoda na veliko tržište koje će u narednim godinama imati ogromne potrebe za obnovom, energijom, hranom, građevinskim materijalom i industrijskom opremom. Efekat ne bi bio trenutan, ali bi mogao biti značajan srednjoročno“, smatra Mijušković.

Na pitanje da li bi rast izvoza đubriva u Ukrajinu mogao biti održiv i nakon rata, Mijušković objašnjava da je trenutni rast izvoza đubriva velikim delom posledica rata, oštećenja ukrajinske industrije i poremećaja u snabdevanju.

„Ukrajina je pre rata bila snažan proizvođač, ali sada ima potrebe za uvozom. Dugoročno, taj izvoz verovatno neće ostati na kriznom nivou, ali Srbija može zadržati deo tržišta ako se pokaže kao pouzdan dobavljač“, ocenjuje naš sagovornik.

Govoreći o povećanom izvozu električne energije u prvom kvartalu ove godine u Ukrajinu, Mijušković potvrđuje da to pokazuje da Srbija pokušava da pronađe alternativna tržišta, posebno jer izvoz struje u EU postaje skuplji zbog CBAM mehanizma.

„Ako je za izvoz u EU dodatni trošak oko 75 evra po megavat-satu, onda tržišta van EU mogu biti atraktivnija. Ipak, rast izvoza struje zavisi od domaće proizvodnje, hidroloških prilika, cena i potreba Srbije“, naglašava Mijušković.

Na pitanje da li bi srpske kompanije mogle da učestvuju u obnovi Ukrajine nakon rata, Mijušković odgovara da mogu, posebno u sektorima građevinarstva, energetike, infrastrukture, logistike, prehrambene industrije, građevinskog materijala, IT usluga i mašinske opreme.

„Obnova Ukrajine biće jedan od najvećih investicionih ciklusa u Evropi posle rata. Srbija tu neće biti najveći igrač, ali može pronaći prostor kroz niše i regionalna partnerstva“, ističe Mijušković.

Kada je reč o sektorima koji bi najviše profitirali od Sporazuma o slobodnoj trgovini, Mijušković navodi prehrambenu industriju, poljoprivredne inpute, đubrivo, građevinski materijal, energetiku, logistiku, metaloprerađivačku industriju i IT sektor.

„Važno je i da bi sporazum mogao pomoći malim i srednjim preduzećima koja sada teže ulaze na ukrajinsko tržište zbog carinskih i administrativnih prepreka“, ukazuje naš sagovornik.

Upitan kako bi Rusija gledala na taj sporazum, Mijušković ocenjuje da bi to verovatno posmatrala politički osetljivo, jer bi, ističe, sporazum dodatno ekonomski povezao Srbiju i Ukrajinu.

„Ipak, Srbija može da ga obrazloži kao ekonomski, a ne geopolitički potez. Ključno je da se poruka formuliše kao širenje trgovine i podrška privrednoj saradnji, a ne kao svrstavanje protiv bilo koga“, naglašava Mijušković.

Trgovinska saradnja sa Ukrajinom: Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Prema podacima RZS, koje je PKS dostavila Danasu, u prvom kvartalu 2026. godine robna razmena sa Ukrajinom iznosila je 152,8 miliona dolara. Suficit na srpskoj strani iznosio je 36,8 miliona dolara, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 163,4 odsto.

Izvoz u prvom kvartalu ove godine beleži rast od čak 103,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Kao što smo naveli, tu razliku napravio je izvoz električne energije (32,2 miliona dolara, odnosno 34 odsto od ukupnog izvoza). Ostali vodeći izvozni proizvodi bili su mineralna ili hemijska đubriva (16,5 miliona dolara, odnosno 17 odsto), gume i ostala đubriva.

Uvoz je iznosio 58 miliona dolara i predstavlja rast od 4,5 odsto. Najzastupljeniji proizvodi u uvozu bili su kvadratni, valjani poluproizvodi debljine 130 milimetara (poluproizvodi od čelika), rude gvožđa i smrznute maline.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni u 2025. godini, ona je iznosila 442,2 miliona dolara. Izvoz je iznosio 202,9 miliona dolara, a uvoz 239,3 miliona dolara.

Robna razmena Srbije i Ukrajine zabeležila je prošle godine rast od 26,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Izvoz je porastao za 18,3 odsto, dok je uvoz povećan za 33,9 odsto.

Rast izvoza u 2025. godini pre svega je rezultat povećanog izvoza mineralnih i hemijskih đubriva, koji je dostigao 53 miliona dolara. To čini 26 odsto ukupnog izvoza i predstavlja rast od 96,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Tokom 2025. godine Srbija je izvozila i podne obloge i podloge premazane polivinil-hloridom, hartiju i karton premazane plastikom, automobilske gume, preparate za pranje i čišćenje, kao i hranu za pse i mačke.

Kada je reč o uvozu prošle godine, njega je pre svega definisalo povećanje uvoza soje u zrnu, koji je iznosio 36,1 milion dolara, odnosno 15 odsto ukupnog uvoza. U poređenju sa 2024. godinom, uvoz ovog proizvoda povećan je za više od 650 odsto, s obzirom na to da je tada uvezeno robe u vrednosti od 4,8 miliona dolara, što je činilo tri odsto ukupnog uvoza.

Vodeći uvozni proizvodi bili su rude gvožđa i koncentrati, soja u zrnu, poluprovodnici, kvadratni valjani proizvodi, nerazvrstana roba, smrznute maline i semenski kukuruz.

Deo robe koja se vodi kao „nerazvrstana roba” odnosi se i na osetljive ili poverljive proizvode, uključujući robu vojne namene, ali se to iz same statističke kategorije ne može precizno utvrditi.

Na osnovu podataka Ministarstva finansija iz 2024. godine, sa Ukrajinom posluju 833 privredna subjekta iz Srbije. Od tog broja, 194 privredna subjekta samo izvoze u Ukrajinu, 639 samo uvozi iz Ukrajine, dok 34 privredna subjekta ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera.

Prema poslednjim dostupnim podacima Agencije za privredne registre od 23. aprila 2026. godine, na teritoriji Srbije registrovano je 135 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Ukrajine.

Najveći broj tih privrednih subjekata registrovan je za delatnosti trgovine na veliko i malo, kao i popravke motornih vozila, informisanja i komunikacija, stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, saobraćaja i skladištenja, kao i prerađivačke industrije.