Između recesije i inflacije: Centralni bankari u Bečićima o tome kako dočekati krizu i kako se boriti protiv rasta cena 1Foto: M. Obradović

Šta su uzroci inflacije, da li su oni na strani ponude ili tražnje? Da li centralne banke zaista mogu monetarnom politikom da zaustave rast cena i po kojoj ceni po ekonomski rast?

Da li su politike deviznih kurseva zemalja u regionu adekvatni ovoj situaciji? Ovo su neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore guverneri centralnih banaka regiona Zapadnog Balkana na panelu „Monetarna politika u inflatornom okruženju“ na zatvaranju Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u Bečićima.

Ni na ovom panelu, kao ni na onom sa ministrima finansija, nije bilo predstavnika Narodne banke Srbije.
Nakon zdravstvene krize koja je potresla ekonomiju, svet je zadesila i geopolitička kriza.

Radoje Žugić, guvener Centralne banke Crne Gore istakao je da iako Crna Gora danas ima dvocifrenu inflaciju ima i dvocifreni rast.

„Inflacija je generisana kombinacijom više faktora. Jedan je ekspanzivna monetarna politika, odnosno rast novčane mase je disbalansu sa robnim fondovima. Drugi faktor je nagli post kovid rast tražnje, nakon pasivnosti i zaključavanja. Ove godine se uključila i geopolitička situacija koja je uticala na ponudu ugrožavanjem lanaca snabdevanja.

Pored toga u Crnoj Gori smo imali još dva specifična faktora, a to je dominantno učešće servisnog sektora, posebno turizma i rast plata mimo ekonomske opravdanosti. Ako obećavate veće zarade morate imati novu vrednost iza toga. Mi to nismo imali, ali imali smo zapošljvanje u javnom sektoru, što je dodalo pritisak na inflaciju“, poručio je Žugić publici, a možda najviše ministru finansija.

On je istakao i da iako bolna, saradnja sa MMF-om je važna i neophodna.

Za guvernera Banke Slovenije Boštjana Vaslea najveći rizik je geopolitički. On je istakao da se u monetarnoj politici prilike menjaju i nakon 10 godina izlazimo sa teritorije veoma niskih kamatnih stopa.

„Videćemo kako će privreda reagovati. Ako se vratimo na kovid krizu, najvažnija lekcija je da monetarna i fiskalna poltika rade zajedno. Ali sada je nešto drugačija situacija. Fiskalna politika i dalje želi da podrži građane i privredu, ali to ne ide u istom smeru sa merama centralnih banaka“, napomenuo je Vasle.

Iako je i u evrozoni inflacija stigla do 10 odsto, u regionu je uglavnom, osim u Albaniji, ona znatno viša.
Anita Angelovska Bežoska, guvernerka Narodne banke S. Makedonije ukazala je da je prošle godine odstupanje inflacije na Zapadnom Balkanu od EU bilo blizu nule, a sada je oko četiri odsto.

„Razlog su strukturne karakteristike privreda, veća otvorenost privreda, veća potrošnja energije po jedinici proizvoda, kao i struktura našeg indeksa potrošačkih cena. Mi na Zapadnom Balkanu više smo izloženi eksternim šokovima nego druge zemlje i to zahteva veću spremnost od nosioca moentarne politike“, ocenila je Bežoska.

Ona ističe da očuvanje stabilnosti deviznog kursa direktno utiče na očuvanje bankarskog sektora, kao i da države u regionu nemaju izbora nego da poštuju smernice Evropske centralne banke, a to je zatezanje u ovom trenutku.

„Da nismo imali stabilan devizni kurs, pored glavobolje sa cenama primarnih proizvoda, možemo zamisliti kakva bi sada bila inflacija“, napomenula je ona dodajući da međunarodne institucije moraju podržati male ekonomije koje nemaju pristup EU, kroz aranžmane koji će pomoći da prežive krizu.

Ona je upozorila na rast plata u regionu koje su i tokom pandemije nastavile da rastu po stopi od 10-11 odsto godišnje.
„Ranije nije bilo prelivanja rasta plata na cene pod dejstvom raznih faktora, a među njima i niskih inflacionih očekivanja, ali ti fakroti sada nestaju. Centralne banke moraju biti mnogo opreznije. Većina faktora je van domena centralnih banaka, ali svejedno moramo da reagujemo“, poručila je ona podsećajući šta je najava ekspanzivne fiskalne politike učinila u UK poslednjih dana.

Na pitanje kako Albanija ima inflaciju od 7,6 odsto, nižu nego u evrzoni, Gent Sejko, guverner Banke Albanije objašnjava da je glavni faktor nemenjanje cena energije ove godine.

On iako ukazuje na važnost stabilnosti kursa, tvrdi da je režim slobodno plivajućeg deviznog kursa dobro rešenje jer amortizuje spoljne šokove.

„Mi smo imali aprecijacijske pritiske zbog priliva deviza, SDI, doznaka, dobre turističke sezone. Devizni kurs je stabilan, ali ipak predstavlja rizik jer je euroizacija 50 odsto u finansijskom sektoru,a značajan je udeo evra i u realnoj ekonomiji.

Slobodno plivajući kurs dozvoljava da možemo da intervenišemo kada ima spekulativnog ponašanja na deviznom tržištu, a to se dešavalo na početku pandemije, kao i kod rata u Ukrajini kada smo nedelju dana intervenisali, prodali nešto evra i kurs se stabilizovao“, objasnio je Sejko dodajući da ALbanija planira rast BDP-a od 4,5 odsto ove godine i oko 3,5 odsto u narednim.

Guverner Centralne banke BiH nema problema sa intervencijama na deviznom tržištu jer politika valutnog odbora drži kurs konvertibilne marke prema evru fiksnim. Ipak guverner Senad Softić podvlači da će kurs ostati stabilan.

„Naš mandat je stabilnost konvertibilne marke, tako će i ostati, ali to košta.
Inflacija se prenosi iz evrozone, u avgustu je inflacija u BiH bila oko 16,7 odsto. Stopa obavezne rezerve je jedini instrumentkoji imamo na raspolaganju i trenutno je 10 odsto. Pošto je bankarski sistem prelikvidan razmatra se povlačenje te likvidnosti povećanjem te stope.

Ali nije centralna banka ta koja može sama da reši situaciju“, poručio je on.

Takođe je upozorio i fiskalne vlasti da se ne zaleću da potrošnjom.

„Imamo privid da imamo dovoljno novca, da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Hrvatska narodna banka nalazi se u specifičnoj situaciji. Nalazi se na pragu ulaska u evrozonu u trenutku kada se u svetu razvija ekonomska kriza.

Mihael Faulend, viceguverner HNB ističe da je to velika sreća za Hrvatsku jer je ulazak u evrozonu pružio stabilnost.

„Inflacija je u Hrvatskoj oko 12 odsto, a računamo da će prosečna u 2022. godini biti 10 odsto što je na nivou evrozone.
Evro jako pogoduje Hrvatskoj i sreća da smo se u okviru ove krize našli na korak od evrozone. U martu 2020, na početku kovida bile su strahovite turbulencije na deviznom tržištu. Sa ECB smo ugovorili svop aranžman , a to ECB dogovara samo sa najvećim centralnim bankama, što znači razmenu valuta bez kolaterala.

To je bila jaka psihološka poruka koja je trenutno stabilizovala devizno tržište. U februaru 2022. bili su ponovo jaki udari na kurseve u zemljama regiona, ali u Hrvatskoj nije bilo ništa, samo par sitnih intervencija.“, objasnio je prednosti ulaska u evrozonu Faulend.

On je ocenio da male zemlje nemaju monetarni suverenitet i dao primer Češke, Mađarske i Poljske.

„Tamo je inflacija krenula i brže nego u evrozoni. One su pre godinu dana počele dizati referentne kamatne stope i sada su na šest, sedam, osam odsto. I opet imaju inflaciju višu nego u evrozoni. Sa dizanjem kamatnih stopa nisu ništa postigli. To je dokaz da te zemlje nemaju monetarnu autonomiju, kao i da uzroci inflacije ne leže u monetarnoj sferi“, zaključio je on.

On je ukazao na potencijalnu opasnost pred nama.
Istovremeno imamo globalno usporavanje privrednog rasta i visoku inflaciju.

„Nakon svih mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć građanima i privredi sada.
S druge strane, kada inflacija pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom i centralne banke moraju da deluju povećanjem kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

Kako kamatne stope idu na gore, a budžet mora da plaća veće javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima“, napominje on.

Pored toga kamatne stope su pod velikim uticajem fisklanih politika. Ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug.

„Monetarna politika mora da povećava kamatnu stopu i usporava ekonomiu, ali sa merom da ne izazove dužničko ropstvo. Fiskalna politika mora da pomogne domaćinstvima, ali ne sme biti prelabava inače će kamatne stope biće veće“, opisao je ovaj začarani krug u kome se nalaze centralne banke i vlade država u ovoj krizi.

Prošla kriza, 2008. godine pokazala je koliki je značaj zdravog finansijskog, a to u slučaju regiona znači bankarskog sektora.
Jelena Galić, predsednica IO AIK banka poručila je da je bankarski sistem stabilan i likvidan.

„Banke su se odgovorno ponašale u prethodnim krizama, posebno u kovid krizi. Sada imamo krizu ponude i krizu tražnje i podizanje kamatnih stopa centralnih banaka je instrument da se ne pregreje tražnja.
Naša kreditna politika ostaće prudentna, naučili smo lekciju iz krize 2008. godine. Banke su od tada uvele mnoge operativne mere i stavile akcenat na osiguranje adekvatnog nivoa kapitala i rezervi.

Sada je u regionu adekavatnost kapitala oko 20 odsto i više. Poskupljenje izvora će uticati na izlaznu cenu, ali mislim da ćemo pre svega smanjivati marže.

Svi smo radili na snižavanju troškova kroz digitalizaciju i sada je to dobro došlo da optimizujemo marže i da ne prelijemo rast kamata na realni sektor“, poručila je Galić.

Aleksandar Vlahović predsednik SES, postavio je pitanje da li bi bilo bolje da smo u prethodnom periodu dopustili blagu deprecijaciju valuta prema evru kako bi podstakli konkurentnost privreda, s obzirom da sada imamo realno jačanje valuta što šteti izvoznicima.

Prema rečima Bežoske, problem sa deficitom tekućeg računa je što je produktivnost na nivou 40 odsto nemačke.
I Galić je ocenila da se deficit tekućeg računa ne rešava kursom nego strukturom uvoza i izvoza.

„Dok se u izvozu dominiraju proizvodi niskih faza prerade, teško da će kurs da pomogne“,ocenila je ona.
Ipak, Žugić upozorio da odliv novčane mase po osnovu deficita tekučeg računa, može da proizvede recesiju u ekonomiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.