Da li će nam radijatori biti hladni u drugoj polovini oktobra: Javnost nije najbolje razumela saopštenje Beogradskih elektrana 1Foto: M. S.

S obzirom da Srbija ne spada u red zemalja koje imaju problem sa Rusijom kada je reč o snabdevanju gasom, toplane u našoj zemlji bi trebalo da imaju dovoljne količine “plavog energenta” za predstojeću sezonu, smatra domaća stručna javnost.

Eksperti ističu i to da toplane ne bi trebalo da zloupotrebljavaju činjenicu da se nalazimo u energetskoj krizi tražeći poskupljenje centralnog grejanja i da tako nešto ima ekonomsko opravdanje samo u slučajevima kada su se njihovi troškovi objektivno povećali zbog cene energenata koje nabavljaju.

Grejna sezona u Srbiji nije ni počela a kod građana Beograda koji koriste centralno grejanje već se uvukla zebnja da li će njihovi radijatori biti hladni u drugoj polovini sledećeg meseca jer su “Beogradske elektrana” nadležnima u glavnom gradu predložili da se početak grejne sezone pomeri. Podsećanja radi, grejna sezona bi trebalo da startuje 15. oktobra.

Nespokoj kod građana koji koriste daljinsko grejanje stvara i to što je najavljeno da Elektroprivreda Srbije neće moći da proizvede dovoljno količina struje u svojim termoelektranama zbog nedostatka uglja pa će to preduzeće biti prinuđeno da uvozi električnu energiju iz inostranstva tokom zime.

Njena cena je tada “paprena” i već se spekuliše sa tim da li će EPS imati dovoljno novca za uvoz ali i da li će je u ponudi na berzama biti dovoljno. Ako nedostajuće količine ne bi mogle da se nabave iz uvoza, ona bi u Srbiji morala da se proizvodi i u termoelektranama – toplanama koje rade na gas. To bi uslovilo veću potrošnju gasa iz uvoza i podzemnih skladišta i moglo bi da stvori nestašicu “plavog energenta” potrebnog za rad toplana. Upravo je i to jedan od razloga da se toplane u Srbiji snabdeju dovoljnim količinama mazuta, zamenskog goriva za proizvodnju toplotne energije.

Kao i pred svaku grejnu sezonu, tako ni pred ovu, ne izostaju zahtevi toplana za povećanjem cena usluga koje pružaju. Tako će, po svemu sudeći, korisnici centralnog grejanja u Novom Pazaru u novu sezonu ući sa novim cenama. Naime, Gradsko veće je prihvatilo predlog Javnog komunalnog preduzeća „Gradska toplana“ da cene svojih usluga poveća za 35 odsto. Taj predlog naći će se pred odbornicima gradskog parlamenta.

“Novosadska toplana” je saopštila da punjenje kućnih instalacija objekata, u okviru sistema daljinskog grejanja, počinje sutra. Od te intervencije biće izuzeti objekti u kojima je prijavljeno curenje na instalacijama ili nisu izmirena dugovanja prema tom preduzeću.

Ekspert za energetiku kompanije Dilojt Srbija Željko Marković kaže za Danas da bi cena centralnog grejanja pred početak grejne sezone trebalo da bude odobrena od strane nadležnih samo tamo gde su razlozi za to opravdani.

– One toplane koje su kupovale gas u vreme kada je njegova cena skakala moraju da koriguju cene i povećaju ih kako bi mogle da nadoknade svoje troškove i stvore mogućnost da normalno funkcionišu. S druge strane, ako to nije bio slučaj, uslova za povećanje cena nema. Jednostavno, ne može se dozvoliti da energetska kriza bude izgovor za neosnovano povećanje cena centralnog grejanja tamo gde nisu stvoreni uslovi za to – objašnjava naš sagovornik.

On ne očekuje da će se korisnici daljinskog grejanja u Srbiji suočiti sa situacijom u kojoj će njihovi radijatori biti hladni tokom zimske sezone.

– Jednostavno, Srbija nije ugrožena kada je reč o snabdevanju ruskim gasom što znači da će ga biti u dovoljnim količinama za potrebe toplana. Naravno, treba razmišljati i o rezervnoj varijanti jer u slučaju da iz nekog razloga toplane ne mogu da koriste gas sve u našoj zemlji imaju mogućnost da rade na mazut. Inače, sve one su tako funkcionisale pre nego što su za proizvodnju počele da koriste gas, pa im rad na mazut ne bi predstavljao problem jer su njihova postrojenja za to osposobljena. Stoga, toplane uvek formiraju dovoljne rezerve mazuta za te potrebe. Primera radi, “Beogradske elektrane” imaju dovoljno mazuta za rad bez gasa u trajanju od 15 dana – objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o predlogu “Beogradskih elektrana” da se pomeri početak grejne sezone u glavnom gradu Marković ističe da javnost nije najbolje razumela saopštenje tog preduzeća odnosno da ono nije bilo precizno.

– “Beogradske elektrane” naravno nisu mislile na to, da u slučaju da oko 15. oktobra budu niske temperature radijatori treba da budu prazni. Naravno da bi sistem daljinskog grejanja tada funkcionisao. Tačno se zna pri kojim temperaturama se zagrevaju stanovi. Kada su one niske sasvim je normalno i očekivano da su radijatori topli. Nadležni u “Beogradskim elektranama” su faktički zatražili dozvolu od Grada da grejanja ne bude, primera radi, u drugoj polovini oktobra u slučaju da tada temperature budu takve da za aktiviranje daljinskog sistema nema potrebe. Na taj način bi došlo do uštede a napolju bi bilo toplo te građani ne bi morali da pale grejalice i klime – naglašava Marković.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da razlozi da toplane povećaju cene svojih usluga postoje jer je poskupeo gas koje oni koriste kao svoje gorivo za proizvodnju.

– Samim tim cene grejanja bi trebalo da se uvećaju procentualno u istom iznosu za koliko je ruski gas skuplji u veleprodaji za “Srbijagas”. To bi bilo veliko poskupljenje za domaćinstva i u slučaju da lokalne samouprave dozvole tako nešto, to bi dovelo do socijalnog bunta. Zbog toga će nadležni kombinovati poskupljenje grejanja u određenom procentu a sa druge strane će pokušati da uštede toplotnu energiju kako bi se stvorio balans. Jedan od načina za to je i pomeranje početka grejne sezone. To svakako nije dobra ideja jer primera radi ako početak grejne sezone sa 15. oktobra prebacite na 1. novembar imate problem u slučaju hladnih dana u drugoj polovini oktobra. U takvoj situaciji bi građani palili grejalice i klima uređaje i povećali bi potrošnju struje. Na taj način bi se EPS-u stvorili veliki problemi u uslovima kada je nužna štednja struje te se može konstatovati da ovakav način rezonovanja stvara znatno više problema nego koristi – zaključuje naš sagovornik.

U Novom Pazaru skuplje za 35 odsto

Prema predlogu cenovnika, koji je potpisao v. d. direktora novopazarske „Gradske toplane“ Nemanja Mančić, za stambeni prostor, gde se grejanje plaća po korisnoj površini, nova cena je 148,5 dinara po kvadratnom metru, a za poslovni prostor 371,25 dinara po kvadratu. Ovi korisnici grejanje plaćaju 12 meseci. Dosad su vlasnici stanova plaćali 112 dinara po kvadratnom metru. Posle poskupljenja, primera radi, za stan od 50 kvadrata, mesečno će da izdvajaju 7.400 ili za 1.800 dinara više nego u ranijem periodu. Novi cenovnik imaće i potrošači koji grejanje plaćaju po utrošku. Podeljeno je na varijabilnu i fiksnu cenu. Varijabilne cene za stanove su 8,8 dinara po kilovat-satu, a fiksne su 57,2 dinara po metru kvadratnom i ovi računi se plaćaju 12 meseci. Poslednje poskupljenje centralnog grejanja u ovom gradu bilo je pre osam godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.