Obećanje ministarke Tanasković propalo: Malinari najavljuju protest ako ne dobiju 300 dinara po kilogramu

Dok je sezona u okolini Arilja, Požege i Kosjerića u jeku, Ivanjica tek ulazi u opštu berbu. Sa druge strane, Mačvani branje maline privode kraju. Ipak, bez obzira da li su tek ušli u malinjake ili ubiraju poslednje plodove, niko od njih ne zna konačnu cenu kilograma „crvenog zlata“.

Milan Radojičić, predstavnik udruženja Vilamet iz Arilja, kaže za Danas da su se predstavnici malinara u više navrata sastajali sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, ali da, uprkos obećanjima da će viša otkupna cena maline biti uspostavljena – od toga nema ništa.

„Dva puta smo bili sa novom ministarkom poljoprivrede. Ona je rekla da će naći načina da se iz budžeta izdvoji više sredstava za poljoprivredu, te da oko šest milijardi za njih nije mnogo. Usledilo je obećanje da će nadležni obezbediti za 60 hiljada tona po 100 dinara koje će dodati na ovih 200, a ostalo da dodaju hladnjačari, kako bi cena izašla bar na tri evra. Ta cena bi malinare minimalno zadovoljila, ako ne računamo kolika je inflacija. Međutim, od toga nije bilo ništa. U Ivanjicu je dolazila dva puta, u Arilje isto, ali ni do kakve promene nije došlo“, objašnjava Radojičić za Danas.

Nezadovoljni otkupnom cenom, proizvođači malina nekoliko puta tokom ove sezone izašli su na ulice da protestuju. Bilo je blokada traktorima, ali i prosipanja maline, kao i napomena da je za cenu do 200 dinara – neće ni brati. Naš sagovornik ističe da, ako cena ne dostigne bar 300 dinara po kilogramu, slede novi protesti.

„Ovo je neodrživo. Ako ostane na ovoj ceni, izlazimo na proteste. Mi smo 2011. godine organizovali skupove sa 5.000 ljudi u Arilju, i sada su bile manje opomene u vidu manjih protesta. Ali, ako cena maline ne izađe bar na trista dinara, oko Ilindana se ponovo mogu očekivati protesti“, nagoveštava Radojičić.

Na pitanje kolika je trenutna otkupna cena, i na koji način se ona može korigovati u korist proizvođača, Radojičić kaže da Južna Srbija plaća manje od 200 dinara, a najveći hladnjačari plaćaju 240. Ipak, odgovorne za pomenuto stanje, osim u hladnjačarima – vidi i u državnim organima.

„Država kaže da nema ništa sa tim, ali najbolja cena maline u našoj zemlji bila je u momentu kada Srbija oko godinu dana nije imala formiranu vladu (za vreme Koštunice). Tada je cena bila ubedljivo najbolja, a to nam nešto govori – ko se pita“, zaključuje Danasov sagovornik.

I Zoran Gačić, uzgajivač voća iz Bogatića, kaže da u ovoj opštini otkupljivači na računima pišu cifru od 180 do 200 dinara za kilogram maline, te da niko nije očekivao da će cena biti baš toliko niska.

„Dogovori oko cene trebalo je da se uspostave još u februaru, da i ljudi koji proizvode znaju na čemu su. A ne u sezoni, kada se po ceo dan bere. Nadležni se vade na to da država sa cenom maline nema ništa, i da ona zavisi od ponude i potražnje, te da je tržište liberalno u smislu slobodne trgovine. S tim u vezi, zanima nas – Za šta nam služi Ministarstvo poljoprivrede? Zašto plaćamo nešto što nema svoju svrhu? Osim toga, ako je cena niska jer su hladnjače pune – kako otkupljuju novu malinu?“, ističe Gačić.

Sa druge strane, Vlade Erčić, vlasnik preduzeća „Erčić DOO“ iz Seče Reke koje se bavi otkupom maline, kaže za naš list da je cena niska jer postoji problem sa potražnjom, ali i sa prošlogodišnjim zalihama.

„Retko koja hladnjača u Srbiji nema zalihe od prošle godine. U mojoj hladnjači je ostalo oko 30 tona iz prethodne sezone. Iz tog razloga su cene između 160 i 200 dinara. Neki obećavaju da će po kilogramu isplatiti i 230, ali za sada to nije slučaj. Ova količina maline ostala je u hladnjačama jer se smanjila potražnja u Evropi, što je uticalo i na izvoz iz Srbije. Takođe, uvoz iz Ukrajine, Poljske, BiH, Bugarske doprineo je pomenutom problemu“, pojašnjava Erčić.

On dodaje da, iako se dosta priča o mešanju maline iz Srbije sa uvoznom lošijeg kvaliteta, to se ne može raditi sa svim vrstama ovog voća, jer je razlika u kvalitetu lako prepoznatljiva. Ipak, kaže da postoji određena sorta koja je maltene identična kada se zaledi.

„Ukrajina ima isti vilamet kao mi, i kada se zamrzne, i nama, a posebno strancima je teško da prepoznaju koja je kog porekla. Sa drugom malinom je mešanje teško jer se lako primeti niži kvalitet“, ističe naš sagovornik.

Govoreći o konsultovanju hladnjačara sa Ministarstvom oko isplate proizvođačima, Erčić kaže da su nadležni obećali kredite, ali da, za sada, nisu svima isplaćeni.

„Ministarstvo nam je obećalo davanje kredita preko Poštanske štedionice za isplatu ovogodišnjeg roda, ali i dugova iz prethodnih godina. Međutim, u celoj opštini Kosjerić samo jedan vlasnik hladnjače je dobio ta sredstva“, zaključuje Erčić.

Na pitanja Danasa o tome da li je bilo pregovora između proizvođača maline i nadležnih, Ministarstvo do zaključenja teksta nije pružilo odgovore.

Takođe, nismo dobili informacije da li Ministarstvo ima u planu da izdvoji određena novčana sredstva da se otkupna cena ovog voća poveća.