foto: Nadica JakovljevIako su mnogi zaboravili da su neke zrenjaninske fabrike i preduzeća ikada radili i nešto proizvodili, a mlađe generacije ne znaju ni da su postojale, stečajevi u nekima od njih traju dugo, a što je najgore – ne nazire im se kraj.
Prem dosad objavljenim informacijama, Zrenjaninska industrija piva prestala je da proizvodi pivo daleke 2004. godine. Stečaj u pivari otvoren je 2010. godine na predlog grada, koji je ima imovinu u ovom preduzeću i još nije završen.
Imovina zrenjaninske pivare prodavana je kao građevinsko zemljište, a oprema kao staro gvožđe. Ipak, nije prodato sve što je ova nekada prebogata fabrika posedovala, a ni svi imovinski odnosi nisu do kraja raščišćeni, tako da će stečajni upravnik Dragan Božić, koji stečaj vodi već 12 godina, imati još posla.
Drugi rekorder po trajanju stečaja je preduzeće Naftagas montaža. U i ovom nekadašnjem gigantu stečaj je uveden 2010. godine. I pre nego što je stečaj otvoren preduzeće nije radilo, ali zato ima vrednu imovinu koja je u sporu. U pitanju je upravna zgrada na dobroj lokaciji i u dobrom stanju, procenjena je na 170,2 miliona dinara.
U nekoliko pokušaja da se zgrada proda i konačno namire poverioci, nije bilo zaintresovanih kupaca. Deo zgrade za svoje potrebe godinama koristi Srbijagas. Stečajna upravnica Jelica Vukolić, u decembru prošle godine, nije dobila saglasnost Odbora poverilaca da sa Srbijagasom sklopi ugovor o sporazumnom poravnanju.
Odbor je odlučio da se spor sa Srbijagasom nastavi, a stečajna upravnica obavezana je da prati šta se dešava i članove odbora o tome informiše.
Ni u „Žitoproduktu“, nekadašnjem lideru u proizvodnji brašna i hleba, kraj stečaja se ne nazire. Stečaj je otvoren 2016. godine zbog, kako stoji u rešenju, blokade računa na iznos 1,2 milijarde dinara. Od kada je stečaj otvoren, nije se mrdnulo sa mrtve tačke.
„Žitoprodukt“ je privremeno oduzet njegovom formalnom vlasniku Đorđu Božiću, protiv kog je država nameravala da pokrene postupak zbog sumnji na zloupotrebe u jednom drugom Božićevom preduzeću, a „Žitoprodukt“ je ispao kolateralna šteta. Od 2010. godine kada je Božiću stavljena zabrana raspolaganja imovinom i od 2016. kada je stečaj otvoren, ništa se nije dogodilo.
Stečajni upravnik Duško Lazić podnosi izveštaje sudu, deo objekata izdaje i od tog novca servisira tekuće obaveze. Zakupac koji koristi pogone mlina i pekare ne želi da investira u nešto što nije njegovo. Kraj se ne nazire.
Ne nazire se kraj ni stečaju u žitištanskom „Agroživu“. U ovom nekad uglednom preduzeću stečaj traje od 2016. godine. Za prodaju je ostalo još nešto imovine koja je procenjena na tako veliki iznos da je veliko pitanje hoće li se ikada i prodati. Ako je prodaja i cilj. Naime, žigovi kompanije, od kojih je jedan i međunarodni, procenjeni su na nešto više od 106 miliona dinara.
Ni u jednom od šest pokušaja stečajne upravnice Dragice Arsić da nađe zaintresovane za intelektualnu svojinu, nije bilo zaintresovanih. Kao što nije bilo zvanično zaintresovanih ni za poslovni prostor „Agroživa“ koji se nalazi u zgradi opštine Žitište, procenjen na 42,6 miliona dinara.
Cilj stečaja jeste da se, ukoliko postoji mogućnost, preduzeće kroz stečaj ozdravi i nastavi proizvodnju. Što je brže moguće. Ukoliko to nije moguće, stečaj se okončava bankrotstvom, a poverioci se namiruju.
U ovim zrenjaninskim rekorderima izgleda da cilj nije taj kako ga je zakonodavac zamislio.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
