Krenula velika rasprodaja Beograda

Grad Beograd je poslednjih meseci ubrzao rad komisije za javna nadmetanja i prikuplja neophodan novac na aukcijama gde sve češće iznosi nekretnine u svom vlasništvu, stanove, zgrade, placeve ili zemljišta.

Neke od njih prodate su budzašto, kod nekih je procedura sporna, a kod nekih objekata tek se iščekuje kupac.

Serija rasprodaja krenula je još od avgusta, kada su počela oglašavanja javnih aukcija.

Već početkom septembra, na aukciji koja je trajala svega nekoliko minuta jer se pojavio samo jedan učesnik, prodat je simbol glavnog grada, palata Beograđanka, i to po početnoj ceni od 16,5 miliona evra.

U ponudi je bilo više od 19.000 kvadrata poslovnog prostora, od prizemlja do 21. sprata, što znači da je cena po kvadratu iznosila 868 evra.

Spekulacije medija da je kiparska firma koja je kupila Beograđanku povezana sa srpskim ministrom finansija, izvlače se iz činjenice da je u toj transakciji učestvovao advokat Igor Isailović koji je inače vodio of-šor poslove Siniše Malog.

Sredinom oktobra prodata je poslovna zgrada u Surduličkoj ulici, na Savskom vencu, od 538 kvadrata za 311.000 evra ili 578 evra za kvadrat.

Relativno povoljniju cenu za Grad imalo je 19 stanova koji su bili u vlasništvu grada, većina u Ulici Mileve Marić Ajnštajn, od 33 do preko 70 kvadrata, koji su ponuđeni pojedinačno, a cena postignuta na aukciji kretala se od 50.000 do 108.000 evra.

Pre dva dana, takođe kao jedini učesnik na aukciji, firma Ramid kupila je zgradu u Ulici kralja Milutina 54, neposredno uz Klinički centar Srbije. U realizaciji te transakcije ponovo se pojavljuje advokat Isailović. Inače, zgrada sastavljena od centralnog i dva manja objekta, ukupne površine 1.661 kvadrat, otišla je po ceni od 4,1 milion evra.

U poslednjih nekoliko meseci prodato je i 7,5 hektara zemljišta u blizini petlje kod Batajnice za 481 milion dinara ili oko četiri miliona evra, dok je za parcelu od 3,1 hektar na Novom Beogradu, u Bloku 53 kupac izdvojio 333 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra.

Plac od nešto iznad 18 ari na Dedinju u prvoj polovini oktobra prodat je investitoru radi izgradnje stanova visokog standarda, a za 18,5 ari plaćeno je 150 miliona dinara ili 1,8 miliona evra.

Međutim, to nije kraj. Po treći put se najavljuje prodaja Sava centra, sada za malo više od 17 miliona evra uz obavezu investiranja 50 miliona, a nude se i parcele pogodne za razne oblike gradnje u Jakovu, Zemunu, Lisičjem potoku…

Gradski oci su zadovoljni postignutim cenama, uostalom sami su ih i određivali pošto je većina uglavnom otišla po početnom iznosu, s obzirom na to da je, po pravilu, na aukcijama bio samo po jedan učesnik. Stručnjaci, međutim, zameraju to što se u rasprodaju krenulo haotično, pre nego što je i urađen popis gradske imovine.

– Od svih mogućih zloupotreba, zaštitila bi nas jasna javno dostupna evidencija republičke i imovine lokalnih samouprava. Međutim, ova ekipa to uporno krije od nas, popis imovine nije napravljen pa je postojeća evidencija krajnje nepotpuna, što je idealna prilika za razne malverzacije – kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Analitičar Branko Pavlović kaže za Danas da se u održanim i najavljenim aukcijama ne uočava nikakva strategija.

– Stiče se utisak da se prodaja oglašava onda kad se neko za nešto zainteresuje, pa se traži način kako to da se uradi tako da se cena obori. O haotičnom odnosu prema imovini svedoči i to što je jedna prethodna gradska vlast kupovala kancelarijski prostor a onda bagatelno prodavala kancelarijski prostor u Beograđanci, što je bila potpuno besmislena transakcija. Loš primer je i Sava centar, obara se cena ali se insistira na visini investicije. To je potpuno besmisleno, već vuče na ideju da ogromnim investicijama koje ste besmisleno procenili na 50 miliona evra, terate nekog stvarno zainteresovanog za taj objekat a niskom cenom pogodujete nekom svom kome ćete kasnije aneksom ili oprostiti deo nerealizovanih investicija ili ćete mu prihvatiti enormno iskazane cene za ulaganja koja nisu ni izvršena. Zapravo, Grad ne treba uopšte da određuje visinu ulaganja, samo mora da kaže šta od investitora očekuje, da li je to arhitektonska intervencija, energetska efikasnost ili nešto drugo – kaže Pavlović.

On potvrđuje da su učestali oglasi o prodaji gradske imovine posledica prazne kase, i to ne samo na lokalu nego i republičkom nivou.

„U vrhu vlasti ne razmišljaju o zaduživanju iz primarne emisije, već ulaze u štednju što znači da se iz republičkog budžeta neće prebacivati potreban novac u gradske i opštinske kase, a onda se gradovi i opštine snalaze kako da prežive. Samo što je to snalaženje, idealna klima za ‘posebne’ interese“, kaže Pavlović.

Opet Zvonko Veselinović

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je juče da je zgrada u Ulici kralja Milutina 54 prodata firmi Ramid d.o.o, čije su vlasnice supruge biznismena Zvonka Veselinovića i suvlasnika kladionica Mozzart. „Vlasnici firme Ramid d.o.o. su Ljiljana Božović, supruga kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića i Bojana Tomašević. Direktor je Vladimir Tomašević, suvlasnik kockarnice Mozzart. Kao i za kupca Beograđanke, advokat firme Ramid je Igor Isailović, advokat Siniše Malog, koji je po navodima iz medija, vodio poslove njegovih ofšor firmi“, navodi CLS.