Ministarstvo energetike kasni s planom ulaganja 17 milijardi evra

Ipak, izgleda da bi i samo Ministarstvo moglo da bude efikasnije ili barem da bolje planira. Naime, u avgustu je Mihajlovićeva najavila da Ministarstvo sprema investicioni plan u oblasti energetike i rudarstva vredan 17 milijardi evra koji će biti objavljen u septembru uz očekivanje da će prve velike investicije početi da se realizuju 2022. godine.

Ovaj iznos čini oko trećine ovogodišnjeg procenjenog BDP-a i veći je čak i od ukupnog investicionog plana Srbija 2025. koji je krajem 2019. godine najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i koji bi trebalo da iznosi oko 14 milijardi evra, ali u sve oblasti, a ne samo u energetiku.

Prekjuče smo podsetili Ministarstvo na obećanje o objavljivanju ovog ambicioznog plana, ali za sada plan barem formalno ne postoji ili nije objavljen. A kada će, ne zna se.

„Plan investicija sadrži projekte iz svih oblasti koje obuhvata resor rudarstva i energetike, uključujući elektroenergetiku, obnovljive izvore energije, toplotnu energiju i energetsku efikasnost, naftu i gas, geologiju i rudarstvo, kao i inovativne projekte u oblasti vodoničnih tehnologija. Pored izgradnje novih energetskih kapaciteta, posebno su značajni projekti regionalnog povezivanja, uključujući izgradnju gasnih interkonekcija ka svim susedima, diverzifikacija gasnih ruta i snabdevača, nove interkonekcije prenosne elektroenergetske mreže, kao i izgradnja novih skladišnih kapaciteta. Planom su obuhvaćeni projekti u različitim fazama pripreme i realizacije – projekti čija je realizacija u toku, planirani projekti i potencijalne nove investicije. To uključuje i ulaganja u modernizaciju postojeće energetske i rudarske infrastrukture, u cilju unapređenja rada i povećanja efikasnosti postojećih sistema, a pre svega smanjenja emisije štetnih gasova“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva.

Od ovih 17 milijardi evra vrednih projekata koji više liče na spisak želja, po pola će biti javne i privatne investicije.

Iako nismo dobili spisak konkretnih projekata u Ministarstvu su izdvojili nekoliko, verovatno najvažnijih.

„Od velikih projekata, između ostalog, planirana je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao i izgradnja novih hidroelektrana na Drini“, navode u Ministarstvu. Pre nekoliko meseci ministarka je izjavila da bi ovi veliki hidroenergetski projekti vredeli četiri do pet milijardi evra. Takođe je u izjavama povodom ovog plana isticala i da će u obnovljive izvore energije biti uloženo najmanje pet milijardi evra.

O tome zašto plan nije i kada će biti objavljen u Ministarstvu kažu da je dinamika realizacije plana investicija povezana sa izradom najvažnijih strateških dokumenata u oblasti energetike, kojima će biti utvrđeni ciljevi u pogledu energetske efikasnosti, udela OIE i smanjenja emisije SO2.

„To su Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine i Strategija razvoja energetike RS za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. U narednom periodu očekujemo da plan investicija bude i javno predstavljen, zajedno sa strateškim dokumentima koji su u procesu izrade“, ističu u Ministarstvu energetike i rudarstva.

Za stručnjake je od manje važnosti to što plan nije objavljen u septembru nego da li je uopšte izvodljiv.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas napominje da je to lepa priča, ali je teško poverovati u nju.

„To su ogromne pare. Skoro je predsednik rekao da nemamo para za nuklearku, a ona je upola jeftinija od ovog iznosa. Što se tiče projekata iz gasnog sektora najvažnija je izgradnja toplana-termoelektrana na gas koje bi istovremeno davale i toplotnu i električnu energiju. Za sada imamo samo jednu značajnu u Novom Sadu i nekoliko manjih koje i nisu u okviru elektroprivrede“, napominje Vuletić.

U sklopu planova za investicije u energetici ministarka Mihajlović je nekoliko puta istakla i izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad koji bi trebalo da obezbedi diverzifikaciju snabdevanja gasom i omogući Srbiji da dobije gas iz LNG terminala iz Grčke.

Vuletić smatra da je taj projekat pogrešan, a investicija nepotrebna.

„Nema gasa za taj gasovod. Terminal za LNG u Aleksandropulosu neće biti gotov ni za 10 godina, a gas iz Katara, Istočnog Sredozemlja i drugih nalazišta ne postoji ili je već unapred rasprodat. Taj gasovod bi prema planovima trebalo da košta 79 miliona evra, ali nije potreban. Bolje da te pare daju građanima da se gasifikuju i da se greju na gas, a ne na struju. Ali za to ministarstvo treba da organizuje energetsku politiku, a ne da priča“, zaključuje Vuletić.

Koliko je investicioni ciklus od 17 miliajrdi evra izvodljiv zavisi i u kom roku treba da se realizuje. Nismo dobili odgovor od Ministarstva na to pitanje, a Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ako bi se to radilo u sledećih 50 godina onda je izvodljivo, ali u narednih šet, šest godina nerealno.

„To je jedna trećina BDP-a. Mi imamo ukupne investicije godišnje oko 20 odsto BDP-a. Ta cifra od 17 milijardi lepo zvuči. Obično se ti planovi najave sa velikim brojkama, ali niko za to ne preuzima obavezu i za dve, tri godine to ionako svi zaborave“, ocenjuje on.

Među projektima koji bi mogli da uđu u ovaj plan spominjane su i gasne interkonekcije sa Rumunijom i Republikom Srpskom, proširenje podzemnog skaldišta gasa u Banatskom Dvoru, Transbalkanski koridor dalekovoda koji se već gradi, završetak termoelektrane Kostolac B3, ulaganja u postrojenja za odsumporavanje u TENT A i TENT B, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac B. Iako nije spomenuto, ali plan verovatno podrazumeva i privatne investicije u rudarstvu kao što je najavljenih 2,4 milijarde dolara u kopanje litijuma u Jadru ili otvaranje nalazišta bakra i zlata kod Bora.